Vlada Republike Srbije
U članku “Situacija mladih na tržištu rada u EU: Da li su mladi izgubljena generacija” na osnovu nekoliko ključnih indikatora predstavljena je situacija na tržištu rada u Evropskoj uniji, i pokazano je da se zapravo iskustvo mladih značajno razlikuje od zemlje do zemlje. U nekim zemljama se mladi lakše uključuju na tržište rada nakon završetka procesa školovanja, dok je u drugim zemljama tranzicija od škole ka poslu otežana budući da mladi ne samo da duže traže prvi posao već nalaze manje kvalitetne poslove. Takođe, treba istaći i da se pored ovih razlika među zemljama može uočiti da je položaj mlade populacije na tržištu rada u svim zemalja nepovoljniji u odnosu na odraslu populaciju. Tako je, na primer, u zemljama Evropske Unije stopa nezaposlenosti mladih gotovo dvostruko veća od ukupne stope nezaposlenosti (Ključni pokazatelji tržišta rada: mladi (15 – 24) i ukupno (15 – 64)). Ovo se može objasniti time da su nedostatak radnog iskustva, te slabije veštine traganja za poslom, ali i strukturni problemi, poput neadekvatnog obrazovanja i obuke i restriktivne regulacije tržišta rada, osnovni uzroci ovako visokih stopa nezaposlenosti.
U ovom tekstu fokus je na tranziciji na tržištu rada u Srbiji i poteškoćama sa kojima se mladi susreću tokom ovog procesa. Termin mlada osoba u ovom tekstu odnosi se na lice starosti od 15 do 29 godina ukoliko drugačije nije naglašeno. Kako će u nastavku biti prikazano, stanje mladih na tržištu rada u Srbiji je nepovoljno ako se ima u vidu visoka nezaposlenost mladih kao i nizak kvalitet poslova koje mladi obavljaju. Ovo je posebno važno jer istraživanja pokazuju da su dugi periodi nezaposlenosti u mladosti povezani sa dužim periodima nezaposlenosti tokom čitavog života i nižim primanjima tokom ukupne karijere. Pored toga prisutni problemi u tranziciji od škole ka poslu mlade osobe u Srbiji negativno se odražavaju i na druge životne tranzicije, poput stupanja u brak ili odlučivanja za roditeljstvo.
Uticaj ekonomske krize na stopu nezaposlenosti mladih
Nezaposlenost mladih predstavlja ozbiljan izazov sa kojim se suočava Srbija. Otežanoj tranziciji ka tržištu rada u Srbiji negativno je doprinela i poslednja ekonomska kriza iz 2008.godine, čije su posledice najviše osetili upravo mladi. Naime, iskustva drugih zemalja pokazuju da u vreme ekonomske krize usled opadanja tražnje firmi za radnom snagom, firme ne samo da su manje zapošljavale već su i otpuštale radnike, i to često one koje su poslednje zaposlili. U prilog ovome govori podatak da je 2012. godine u Srbiji stopa nezaposlenosti mladih bila za 20 procentnih poena veća u odnosu na 2008.godinu. Svakako treba napomenuti da su se mladi i pre pomenute ekonomske krize suočavali sa određenim problemima na tržištu rada, ali da je to već nepovoljno stanje značajno pogoršano od trenutka izbijanja ekonomske krize. Generacije mladih koje su stupale na tržište rada od 2009.godine su se susretale sa veoma nepovoljnim uslovima, pa su imale značajne poteškoće u tranziciji od školovanja do zaposlenja. Stoga ne čudi što je u 2015. godini, shodno širokoj definiciji Međunarodne organizacije rada, stopa nezaposlenosti mladih u Srbiji iznosila nešto više od 20% , i ova stopa se nije značajno razlikovala između muškaraca i žena. Međutim, stopa nezaposlenosti mladih koji žive na selu bila je za oko 3 procentna poena veća u odnosu na istu stopu mladih koji žive u gradu, što može ukazivati na to da su mladi na selu posebno ranjiva grupa na tržištu rada.
Kriza zaposlenosti mladih u Srbiji
Kriza zaposlenosti mladih predstavlja svojevrsni izazov sa kojim se suočava Srbija, iako njene socijalne i ekonomske karakteristike variraju značajno u zavisnosti od toga da li se radi o mladim muškarcima ili ženama i mladima u gradskim ili seoskim područijima. Kriza zaposlenosti predstavlja i svojevrsni aspekat krize poslova, i ona je povezana ne samo sa nivoom i trajanjem nezaposlenosti mladih na tržištu rada, već i opadanjem kvaliteta poslova koji su mladima na raspolaganju.
Stopa zaposlenosti mladih u Srbiji 2015. godine iznosila je tek nešto više od 30% , što je za oko 15 procentnih poena manje u odnosu na zemlje Evropske Unije. Stopa zaposlenosti muškaraca znatno je veća nego stopa zaposlenosti žena: 38% nasuprot 25%. Ova razlika se može objasniti ranim stupanjem u brak i roditeljestvom što otežava ulazak na tržište rada žena. Razlog za to su formalne i neformalne institucionalne prepreke za uključivanje žena na tržište rada poput diskriminacije, neadekvatnih službi podrške porodici, kao i normama koje upravljaju podelom odgovornosti u porodici i ponašanjima poslodavaca. Takođe, primetne su i razlike u pogledu stope zaposlenosti mladih koji žive u gradskim i seoskim područijima stim da je ova stopa za mlade koji žive na selu veća za oko 6 procentnih poena u odnosu na mlade koji žive u gradu. Kao i kod mladih žena, šanse koje imaju mladi na selu su definisane institucionalnim strukturama, običajima, normama, i one dovode to toga da se oni ređe opredeljuju za duže školovanje što dovodi do toga da ranije ulaze na tržište rada i posledično imaju veću stopu aktivnosti.
Status zaposlenosti
U Srbiji je 2015.godine, prema statusu zaposlenosti, 4 od 5 mladih osoba radilo za platu, 1 od 10 mladih osoba je bila samozaposlena, dok je čak 1 od 9 mladih osoba bila pomažući član domaćinstva i nije ostvarivala nadoknadu za svoj rad. Pomažući članovi domaćinstva kao kategorija zaposlenih koji pomažu članovima porodice u porodičnom poslu a koji za tu pomoć nisu plaćeni u zemljama Evropske unije iščezava, dok u Srbiji oko 10% mladih spada u tu kategoriju. Takođe, nepunih 8 % mladih osoba ima status samozaposlenih lica, što je još jedna poražavajuća činjenica, budući da prema istraživanju Analiza regulatornog okvira preduzetništva tri najperspektivnije delatnosti, sa predlogom pojednostavljenja poslovanja za mlade preduzetnike skoro 40% mladih želi da započne samostalni posao. Ovo upućuje na postojanje značajnih ograničavajućih faktora prilikom profesionalnog ostvarenja mladih kao preduzetnika.
Ovakvo stanje poprima još dramatičniju sliku na tržištu rada Srbije ako se ima u vidu da je procenat mladih muškaraca koji imaju status samozaposlenih lica dva puta veći u odnosu na procenat mladih žena.
Usaglašenost kvalifikacija
Uspešnost tranzicije od škole ka poslu može se analizirati i na osnovu usaglašenosti kvalifikacija između posla koji neka osoba obavlja i obrazovnih kvalifikacija te osobe. Poznato je da u zemljama sa izraženom krizom zaposlenosti pojedine mlade osobe prihvataju posao za koji su prekvalifikovane, tj. posao za koji obrazovne kvalifikacije prevazilaze kvalifikacije koje su za njega neophodne. Ovo važii u slučaju Srbije, gde je prema podacima za 2015.godinu petina zaposlenih mladih prekvalifikovana, odnosno gde je četvrtina mladih žena i sedmina mladih muškaraca previše obrazovana za posao koji rade. Posmatrana neusaklađenost, dakle, posebno je vidljiva među mladim zaposlenim ženama. Ovo se može dovesti u vezu sa time da se mlade žene teže zapošljavaju u odnosu na mlade muškarce, pa su zbog toga prinuđene da prihvataju poslove koji su ispod njihovih obrazovnih kvalifikacija. Najveća neusaglašenost kvalifikacija može se uočiti među jednostavnim zanimanjima, tj. onim zanimanjima koja zahtevaju završeno osnovno obrazovanje. Naime, 78% mladih koji su obavljali ova jednostavna zanimanja bilo je prekvalifikovano, tj. imali su viši stepen obrazovanja nego što je bilo neophodno za obavljanje posla.
Kvalitet poslova
Veliki broj mladih u Srbiji radi na nesigurnim poslovima sa kratkotrajnim ugovorima, prekovremeno i to bez odgovarajuće naknade za prekovremeni rad, i često u neformalnom sektoru.
U pogledu tipa ugovora u Srbiji je 2015.godine oko 40% mladih imalo ugovor na određeno vreme. Treba istaći da od ovih 40% mladih koji su imali ugovor na određeno vreme više od polovine jesu oni čije je trajanje ugovora kraće od 12 meseci što ukazuje na to da veliki broj mladih radi na poslovima koji ne pružaju sigurnost. Ako se sagledaju mladi sa ugovorom na neodređeo vreme po obrazovnom nivou, dolazimo do zaključka da najčešće mladi sa završenim srednjim obrazovanjem imaju ugovor na neodređeno, njih 80%, dok samo 10% mladih sa ugovorom na neodređeno ima visoko obrazovanje. Ovaj podatak govori da čak ni visoko obrazovanje ne pruža garanciju da će mlada osoba naći stabilan posao na početku karijere.
Većina mladih u Srbiji zaposlena je puno radno vreme: oko 55% mladih je 2015.godine radilo između 40 i 50 sati nedeljno, dok je skoro 20% mladih radilo duže od 50 sati nedeljno. Ako se zna da manje od polovine onih koji radi prekovremene sate za to dobija odgovarajuću nadoknadu, može se reći da je kvalitet poslova mladih nizak. Mladi muškarci su ti koji češće rade prekovremene sate od mladih žena.
Na nizak kvalitet poslova mladih na tržištu rada Srbije ukazuje i podatak da je 2015. godine 45% od ukupnog broja zaposlenih mladih bilo neformalno zaposleno. Pored toga, od ukupnog broja mladih koji su bili neformalno zaposleni četiri petine je bilo zaposleno na neformalnim radnim mestima u formalnom sektoru, dok je ostatak bio zaposlen u neformalnom sektoru. Mladi koji su zaposleni na neformalnim radnim mestima u formalnom sektoru rade ili bez ugovora ili na osnovu ugovora kao što su ugovor o privremenim i povremenim poslovima ili ugovor o delu koji ne daju pravnu zaštitu i prava koja pruža Ugovor o radu. Mladim ljudima koji su neformalno zaposleni se ne uplaćuju doprinosi za socijalno i zdravstveno osiguranje ili nemaju pravo na godišnji odmor ili bolovanje, što važi u slučaju formalne zaposlenosti.
Iako zaposleni na neformalnim radnim mestima u formalnom sektoru mogu da rade za platu, njima ugovor koji imaju sa poslodavcem (npr. ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ugovor o delu, itd.) ne daje prava koja proizilaze iz ugovora o radu kao što su pravo na godišnji odmor ili plaćeno bolovanje, prekovremeni rad, rad vikendom, što važi u slučaju formalne zaposlenosti. Ovo sve upućuje na to da u Srbiji gotovo polovina mladih koji su zaposleni radi na poslovima čija je stabilnost i sigurnost niska. Može se izdvojiti i podatak da su mladi muškarci i mladi koji žive ururalnim područijima podložniji neformalnom zapošljavanju.
Zadovoljstvo poslom
Zanimljivo, ukoliko posmatramo zadovoljstvo, i pored indicija o niskom kvalitetu poslova, čak 83% mladih u Srbiji je 2015.godine bilo zadovoljno poslom koji trenutno obavlja. Očigledno, kako se navodi u izveštaju Globalni trendovi zaposlenosti mladih, ova paradoksalna situacija, u kojoj je mlada osoba zadovoljna poslom koji joj ne obezbeđuje odgovarajuću zaradu, stabilnosti i sigurnost, verovatno odražava optimizam mladih i njihovu sposobnost da se prilagode stvarnosti u kojoj postoji malo visoko kvalitetnih poslova. Odnosno, možda za većinu mladih vrednost toga da se bude zaposlen – ma kakvo zaposlenje bilo –ima prevagu u odnosu na probleme koji su vezani za nizak kvalitet tog posla.
Tranzicija mladih ka odrastanju: Koliko je (ne)uspešna?
Određene studije, poput Mladi – naša sadašnjost, ističu da tranzicija od škole ka poslu predstavlja veoma važan segment tranzicije ka odrastanju, čija uspešnost umnogome predodređuje uspešnost drugih segemenata odrastanja mladih. Na primer, od načina i brzine kojom će mlada osoba izvršiti tranziciju od završetka školovanja do pronalaženja posla zavisi i porodična tranzicija, koja se odnosi na odluke mladih o osamostaljivanju od roditelja, stupanju u brak i roditeljstvo. Kako su mladoj osobi u Srbiji u proseku potrebne 2 godine da bi nakon završenog procesa obrazovanja dobila prvo stabilno zaposlenje , sigurno je da će se ovako dug tranzicioni put umnogome negativno odraziti i na druge aspekte odrastanja. Koliko (ne)uspešno mladi u Srbiji završavaju tranziciju od škole ka poslu najbolje govori podatak da je samo 20% mladih napustilo roditeljski dom. (Ne)uspešnost ilustruje i podatak da je svega 15% mladih u braku. Dalje, u studiji Postajanje roditeljem u Srbiji se zaključuje da makroekonomski kontekst postavlja mladima znatna strukturalna ograničenja za tranziciju u roditeljstvo, od kojih su nezaposlenost i fleksibilizacija tržišta rada neka od najznačajnijih. Rezultati studije Mladi u Srbiji 2015. pokazuju da se samo 9% mladih nalazi u ulozi roditelja, kao i da 18% mladih ne planira da se u toj ulozi u skorije vreme ostvari, što je zabrinjavajuće s obzirom na nepovoljna demografska kretanja i starenje nacije. Prema ovom istraživanju, osnovni razlozi odlaganja roditeljstva kod mladih skopčani su sa osećanjem egzistencijalne i emotivne nesigurnosti.
Postoje brojna objašnjenja za činjenicu da je danas u gotovo svakoj zemlji stopa nezaposlenosti mlade populacije veća od stope nezaposlenosti ukupne populacije. Mladi ne samo da uglavnom poseduju manje spеcifičan ljudski kapital koji je relevantan za određenu firmu, već poseduju i manje opštih radnih veština. U takvim okolnostima kada usled manje tražnje firme moraju da smanje broj zaposlenih one najpre otpuštaju mlade radnike. Takođe, mladi mogu biti manje efikasni u traganju za zaposlenjem u odnosu na odrasle, iz razloga što mladi imaju manje kontakata i manje radnog iskustva. Odnosno, mladi mogu zapasti u takozvanu zamku (ne)iskustva gde firme biraju radnike sa radnim iskustvom, što za rezultat ima stanje u kojem mladi koji pokušavaju da uđu na tržište rada ne dobijaju zaposlenje i stoga ni ne mogu da steknu radno iskustvo. Dalje, mlada populacija vrlo verovatno ima manje značajnih finansijskih obaveza u poređenju sa odraslom populacijom, pri čemu mladima finansijsku podršku svakako pružaju i roditelji. Sve prethodno navedeno može da oteža put do nalaženja posla i dovede do veće stope nezaposlenosti.
Smanjenje nezaposlenosti i stvaranje više i boljih šansi za zapošljavanje mladih osoba predstavljaju ključne izazove sa kojima se susreću kreatori ekonomskih politika u Srbiji. Ovo je posebno važno ako se ima u vidu da nezaposlene mlade osobe čine grupu za koju se vezuje veći rizik od opasnosti siromaštva i socijalne isključenosti, kao i da neuspešna tranzicija od škole ka poslu može imati nesagledive negativne posledice na druge životne tranzicije. S tim u vezi, identifikovanje i otklanjanje faktora koji utiču na ranjivost mladih trebalo bi da predstavlja jedan od prioriteta prilikom kreiranja i sprovođenja mera u cilju poboljšanja njihovog položaja na tržištu rada. U narednom članku biće predstavljen način na koji deluju kreatori ekonomskih politika u Srbiji vezano za ovakvo stanje mladih na tržištu rada, odnosno biće prikazani programi i mere aktivne politike tržišta rada koje se u Srbiji sprovode.
Izvor: mons.rs
***
pdf [3 MB]
Napiši komentar