Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Na teritoriji Beograda biće napravljen privremeni prihvatni centar za migrante u koji bi moglo da bude smešteno 2.000 do 3.000 ljudi, najavio je 19. avgusta premijer Srbije Aleksandar Vučić. Taj prihvatni centar nalaziće se nedaleko od autoputa, verovatno iza hotela “Nacional”.  Vučić je istakao da je Srbija obavezna da pomogne, da od migracija neće praviti “najveći problem na svetu”, niti će podizati zidove i ograđivati izbeglice žicom, kao Mađraska. Srpski zvaničnici se za sada ne izjašnjavaju o nekoj dugoročnijoj politici države u slučaju da se izbeglice, koje u najvećem broju odlaze u EU, duže zadrže na teritoriji Srbije usled mera koje primenjuje Mađarska.

Nakon što je u parku kod Beogradske autobuske stanice obišao migrante koji tu privremeno borave, Vučić je novinarima rekao da će migranti u tom parku dobiti ćebad, palene, hleb, mleko, a biće povećan i broj toaleta. “Država Srbija je dobro postupila, pružili smo im gostoprimstvo koje do sada nisu videli, što pokazuje i manji broj incidenata u našoj zemlji”, rekao je Vučić i dodao da je ponosan na sve građane koji su im pružili pomoć.

“Naša je obaveza da se pomažemo, da budemo dobri domaćini i ponosan sam i na to što ne idemo, ne plačemo i ne moljakamo za pare iako ovo košta naš državni budžet”, rekao je on.

Vučić je istakao da Srbija od migracija neće praviti “najveći problem na svetu”, niti će podizati zidove i ograđivati izbeglice žicom, kao što je to učinila susedna Mađarska.

“Mislim da Evropa nije trebala da zažmuri na žice i ograde, a zažmurila je namerno, mi nećemo da žmurimo i koliko treba mi ćemo da pomognemo”, kazao je on.

Premijer je rekao da ne zna da li će EU pomoći finansijski Srbiji, ali da najveće poverenje u Evropi ima u nemačku kancelarku Angelu Merkel i da veruje da će “iz njihovog ugla” ona rešiti problem izbeglica.

U trenutku kada je premijer obišao izbeglice u parku ih je bilo više stotina, a najviše dece. Većina ih je sedela na klupama ili spavala na kartonu na zemlji.

Jedan od izbeglica iz Srije Abdel Hamid rekao je da su im trenutno najpotrebniji hrana, odeća, voda i mesto za spavanje. On nije znao da u Beogradu već postoji centar za izbeglice kod Krnjače, ali je naglasio da mu je to predaleko jer mu je Beograd usputna stanica. “Svi mi želimo da idemo ka Mađarskoj, Nemačkoj, Noveškoj i nije mi jasno zašto je zatvorena granica”, rekao je Abdel Hamid za agenciju Beta.

Među migrantima je bio i profesor engleskog iz Sirije koji nije želeo da otkrije svoj identitet, ali je takođe istakao da je za njih veliki problem zid na granici sa Mađarskom. Upitan o poseti premijera, on je odgovorio da on nije znao ko je to, ali da je primetio veliku gužvu, novinare i ljude oko njega. “Sedeli smo mirno, nismo znali ko je, ali njegovu posetu vidim kao neki politički znak, nama konkrento ništa ne znači, mi samo želimo da nastavimo put normalno preko Mađarske”, rekao je on.

Mali broj zahteva za azil

Šef misije Visokog komesarijata za izbeglice UN (UNHCR) u Srbiji Hans Šoder je rekao 18. avgusta za TV N1 da je, prema podacima Vlade, 83.000 tražilaca azila evidentirano u Srbiji, uglavnom izbeglica it Sirije. Od tog broja oko 500 je podnelo i zahtev za azil.

Najveći broj izbeglica u Srbiji ne zatraži azil, jer im namera nije da ostanu u Srbiji već da odu u neku od zemalja severne i zapadne Evrope. Njihovo kretanje bi, međutim, mogle da uspore mere koje preduzima Mađarska, uključujući podizanje ograde na granici sa Srbijom.

Pored toga, 1. avgusta u Mađarskoj je stupio na snagu novi propis prema kojem su sve okolne zemlje izuzev Ukrajine svrstane na listu bezbednih za migrante, što znači da bi u teoriji svi koji uđu iz Srbije, nezavisno od porekla, mogli da budu vraćeni u Srbiju.

To je podstaklo špekulacije o tome da bi izbeglice mogle da se duže i u velikom broju zadrže u Srbiji. Prema nedavnoj proceni UNHCR, Srbija i Makedonija zajedno imaju 3.000 mesta za prihvat.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je da Srbija neće graditi zid na granici sa Makedonijom, a ni azilantske kampove i ocenio će priliv izbeglica iz zemalja sa Bliskog istoka na putu ka Mađarskoj, biti preusmeren na Hrvatsku i Bugarsku.

Upitan na koji način će se Srbija ophoditi i kakve mere preduzeti, ako zbog zida na mađarskoj granici dođe do dužeg zadržavanja izbeglica i migranata koji preko Srbije pokušavaju da stignu u države-članice Evropske unije, on je za Danas od 18. avgusta ocenio da do dužeg zadržavanja neće doći. Prema rečima ministra, migranti znaju kuda mogu da idu i da prođu da bi stigli do željenog odredišta.

“To posledično znači da Srbija neće morati da gradi kampove za azilante, jer se ne očekuje povećanje njihovog broja kada konačno bude zatvorena granica sa Mađarskom”, rekao je Dačić i dodao da će izbeglice zbog zida krenuti ka Hrvatskoj i Bugarskoj.

Fronteks: Rekordan broj migranata u julu u EU

Granična agencija Evropske unije Fronteks saopštila je da je u julu u EU stigao rekordan broj izbeglica – 107.500, među kojima je najviše Sirijaca i Avganistanaca koji dolaze u Grčku iz Turske.

To je prvi put broj mesečnih ulazaka prešao 100.000. Oko 340.000 migranata je do jula 2015. godine registrovano na granicama EU, dok je taj broj tokom cele prošle godine bio 280.000.

Međunarodna organizacija za migracije (IOM) saopštila je da je ove godine skoro 250.000 migranata prešlo Sredozemno more na putu do Evrope, što je više od ukupnog broja migranata u 2014. godini.

Izvor: Beta, preuzeto sa www.euractiv.rs