Vlada republike SrbijeVlada Republike Srbije

Jezici

U Srbiji su samohrani roditelji mahom majke

Objavljeno 25.09.2014.

rodnar-mcU Srbiji ima više od 116.000 samohranih roditelja čija su deca mlađa od 18 godina, a 80% su samohrane majke, saopšteno je na konferenciji o položaju žena u 2014. godini. Nova istraživanja pokazala su i da većina građana Srbije smatra da muškarci i žene nisu ravnopravni, pri čemu to češće misle žene. Žene zauzimaju četvrtinu najviših pozicija u kompanijama i čine nešto manje od trećine preduzetnika, pokazala su istraživanja.

Predstavljena su tri istraživanja – o samohranim roditeljima, položaju žena u biznisu i stavovima građana Srbije o rodnoj ravnopravnosti.

“Od ukupno 116.349 samohranih roditelja čija su deca mlađa od 18 godina, 80% su majke, a čak trećina ima mesečna primanja manja od 10.000 dinara po članu”, kazala je 25. septembra predstavnica IPSOS Stratedžik Marketinga Ana Delić.

U celoj populaciji porodice u proseku raspolažu sa 53.500 dinara mesečno a porodice sa jednim roditeljem sa nepunih 50.000 , tako da je mesečni prosek po članu u porodicama sa jednim roditeljem nešto ispod 16.000 dinara, pokazalo je istraživanje.

Polovina samohranih roditelja oslanja se na svoju platu, 26% na plate ili penzije ostalih ukućana a po 9% na alimentaciju i socijalnu pomoć.

Na hranu se troši 44% novca kojim raspolažu samohrani roditelji, na stanovanje 18%, na obrazovanje 8%, koliko i na odeću i obuću.

Istraživanje je pokazalo da je polovina jednoroditeljskih porodica materijalno uskraćena a 32% izrazito uskraćena, ali i da čak 92% teško “sastavlja kraj s krajem” pa 31% ne može da priušti deci vannastavne aktivnosti a 23% ekskurzije i rekreativnu nastavu.

U svakodnevnom životu samohrani roditelji najviše mogu da se oslone na svoje roditelje koji im pružaju finansijsku, emotivnu i organizacionu podršku.

Ističe se i da je drugi roditelj najčešće slabo prisutan i u 84% slučajeva kada pruža podršku, pruža je u vidu novca.

Rodni jaz u biznisu

Istraživanje je pokazalo i da žene zauzimaju četvrtinu najviših pozicija u kompanijama, a čine nešto manje od trećine preduzetnika.

Takođe, rezultati istraživanja ukazuju na tendenciju da žene teže napreduju do najviših položaja.

U Srbiji su preduzetnice uglavnom mikropreduzetnice, najčešće rade u uslužnim delatnostima i uglavnom su usmerene na lokalno tržište. Većina su postale preduzetnice iz nužde (66%), u proseku imaju više od 40 godina, srednjeg su obrazovanja, udate i majke.

Jaz u preduzetništvu između muškaraca i žena je inače veliki – 31,7% su preduzeća žena a 68,3% muškaraca. Takođe su od 217.290 vlasiničkih udela u 113.765 privrednih društava aktivnih u avgustu 2014. godine žene posedovale 27% udela.

(Ne)jednakost

Iako formalno žene i muškarci imaju jednaka prava, socijalno-ekonomski status žena gori je nego muškaraca i postoji veliki jaz između proklamovanog i prakse. Više od polovine građana i građanski Srbije (55%) smatra da muškarci i žene nisu ravnopravni pri čemu to češće misle žene (66%) nego muškarci (44%).

Takođe osam od deset građanki smatra da je ženama posao češće ugrožen zbog porodičnih obaveza (81%).

Pored toga, 95% žena obavlja neplaćene poslove pet sati dnevno dok 77% muškaraca te iste poslove radi tri sata dnevno.

Istraživanje je pokazalo i da 85% anketiranih smatra da je porodično nasilje zastupljeno u velikoj ili određenoj meri a 35% građana zna za slučaj seksualnog uznemiravanja na poslu u svom okruženju.

Državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Laslo Čikoš rekao je da su ovakva istraživanja potrebna da bi se napravile preporuke za unapređivanje rodne ravnopravnosti u Srbiji.

“Svi na različitim nivoima vlasti treba da rade na poboljšanju stanja, a istraživanje će nam u tome pomoći”, kazao je Čikoš i ocenio da se žene u zemlji susrecu sa velikim brojem problema.

Savetnik za razvojnu politiku u Ambasadi Švedske u Srbiji Torgni Svenungson istakao je da je izazov iskoristiti ova istraživanja u praksi.

“Izazov je koristiti ova istraživanja u praksi. Mislim da je ključ da se situacija promeni veća obaveza vlade prema rodnoj ravnopravnosti”, kazao je Svenungson.

U istraživanju IPSOS Stratedžik Marketing-a učestvovalo je 916 ispitanika.

Izvor: Beta, EurActiv.rs
Foto: Medija centar

Komentari

 
1

 Podeli

Komentari

  • Siniša Objavljeno Septembar 27, 2014 4:19 am

    Kratak komentar na statistički podatak da u srbiji veliku većinu samohranih roditelja čine žene;

    Nažalost to je očito i nama laicime i mislim da nie u redu ali najveći razlog z ato je zakon koji po pravilu, kada dodje do razvoda, favorizuje majke kao buduće staratelje.
    Ja sam, na sreću, uspeo da prilikom razvoda da dobijem zajedničko starateljstvo ali da sam inzistirao na starateljstvi ne bih ga dobio iako, po meni, to nije u redu jer sam po svemu u prednosti osim sto nisam majka.

    Ne bih da detaljno komentarišem zakon jer nisam kompetentan za to i ovo pišem samo da skrenem pažnju da postoji mnogo roditelja,očeva, koji se pored užasno velikih napora nisu uspeli izboriti za starateljstvo nad svojonm decom.

    U svako slučaju treba pomoći svim samohranim roditeljima da, mama i tatama, da savladaju probleme i uspešno odgajaju svoju decu.

  • Napiši komentar

    Unesite komentar


    Ime


    e-mail


    website


    Povezane vesti

    Bilten o socijalnom uključivanju

    Arhiv biltena o socijalnom uključivanju

    Aktuelnosti > <

    Kalkulator socijalnih davanja

    Blog > <

    Aktuelni dokumenti > <

    Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji
    Decembar, 2021 arrow right pdf [3 MB]
    SILC u Republici Srbiji: Metodološki okvir i analiza izabranih pokazatelja siromaštva i nejednakosti
    Decembar, 2021 arrow right pdf [2 MB]
    Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji – položaj osoba koje žive sa HIV
    Decembar, 2021 arrow right pdf [305 KB]
    E2E: Utvrđivanje institucionalnog okvira za uspostavljanje Nacionalne standardne klasifikacije zanimanja u Srbiji
    Decembar, 2021 arrow right pdf [709 KB]
    Analiza održivih modela za obezbeđivanje pristupa čistoj pijaćoj vodi, kanalizaciji i električnoj energiji stanovnicima podstandardnih romskih naselja u Republici Srbiji
    Decembar, 2021 arrow right pdf [4 MB]
    Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji – položaj nacionalnih manjina
    Decembar, 2021 arrow right pdf [174 KB]
    Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji – položaj migranata i tražilaca azila
    Decembar, 2021 arrow right pdf [219 KB]
    Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji – položaj dece
    Decembar, 2021 arrow right pdf [439 KB]
    Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji – položaj mladih
    Decembar, 2021 arrow right pdf [456 KB]
    Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji – položaj starije populacije
    Decembar, 2021 arrow right pdf [307 KB]