Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Srbija ima više od 100 strategija za čiju realizaciju ne bi bilo dovoljno ni pet budžeta i zbog toga će one biti sagledane i određeni prioriteti, izjavila je 5. maja ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički. Na skupu “Planiramo li budućnost Srbije” rečeno je da veliki broj strategija u Srbiji nije usaglašen, da imaju nerealno postavljene ciljeve i da nije jasan način na koji se utvrđuju prioriteti zbog čega mora da se unapredi strateško planiranje. Izneta je i ocena da bi 105 strategija koje postoje u Srbiji i pritom se preklapaju mogle da se svedu na oko 40.

Na skupu koji je ogranizovao Evropski pokret Srbije Udovički je rekla da su svi svesni da Srbija ne planira dovoljno dobro svoju budućnosti ili da to skoro uopšte ne radi.

“Problem nije samo u tome što su postojale koalicione vlade u kojima je bilo teško ostvariti saglasnost, problem je dublji, u institucionalnom nasleđu, još odavno”, rekla je Udovički koja je i potredsednica Vlade Srbije zadužena za javne politike.

Ona je istakla da je svesna da se takav problem ne popravlja preko noći i da će morati puno da se radi na osposobljavanju da se koordinirano radi. “To znači da svaki resor zna šta je njegovo zaduženje i da nadležnosti ne budu rasute, tako da na kraju radimo kao jedna jedinstvena zajednička vlada i država”, rekla je ministarka državne uprave i lokalne uprave.

Udovički, koja je bila i ministarka energetike u vladi premijera Zorana Đinđića, istakla je da se u Srbiji stalno radi pod pritiskom da su neke stvari hitne i da je tek kada se, nakon pet godina, 2012. vratila u Srbiju, shvatila u kojoj meri se nije odmaklo u uspostavljanju sistema i pravca u kojem se zemlja kreće.

“Došla sam do zaključka da je to najbitniji zadatak”, rekla je Udovički i dodala da su neka od rešenja već uneta u ekspoze premijera Aleksandra Vučić.

“Ništa u ekspozeu nije sveto pismo osim fiskalne konsolidacije, a načini i rokovi mogu i treba da se diskutuju”, rekla je ona.

Udovički je rekla da će na uspostavljanju koordinacije i određivanja prioriteta raditi paraleno na dva koloseka – kratkoročnim ciljevima koji su delom zacrtani i u ekspozeu i stvaranju jasnog srednjoročnog plana razvoja o stvarima koje moraju da se urade u naredne tri godine.

Na skupu je rečeno da veliki broj strategija u Srbiji nije usaglašen, da imaju nerealno postavljene ciljeve i da nije jasan način na koji se utvrđuju prioriteti zbog čega mora da se unapredi strateško planiranje.

Zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt rekao je da Srbija treba da se spremi za ulazak u EU i da su pored usvajanja zakona neophodni i administrativni kapaciteti koji će te propise primenjivati.

“Pristupanje EU nije samo tehnički, već i etički proces, odnosno pitanje kakve institucije i društvo želite da izgradite”, rekao je Benedikt i dodao da očekuje da se skrining svih 35 poglavlja završi do maja sledeće godine.

Benedikt je naveo da su pred Srbijom tri prioriteta – prvi koji je definisan u poglavljima 23 i 24, drugi fiskalna konsolidacija, a treći uspostavljanje dobrosusedskih odnosa.

Autor izveštaja “Unapređenje sistema strateškog i operativnog planiranja u Srbiji”, koji je predstavljen na skupu, Ognjen Mirić rekao je da bi 105 strategija koje postoje u Srbiji koje se preklapaju mogle da se svedu na oko 40.

Neophodno je napraviti metodologiju za izradu strategija i akcionih planova, ali i uraditi konsolidaciju postojećeg strateškog okvira i izračunati koliko će novca iz budžeta biti izdvojeno za sprovođenje donetih strategija, istakao je Mirić.

On je dodao da je novi Zakon o ministarstvima napravio napredak jer su izbegnuta mnoga preklapanja u nadležnostima, ali da i dalje ostaju pitanja kako se određuju prioriteti.

Mirić je rekao da je osnovu ekspozea premijera potrebno pripremiti plan za sprovođenje programa vlade, kao i početi sa pripremama nacionalnog plana razvoja tri godine pre ulaska u EU.

“Stukturu vlade i ministarstva bi trebalo formulisati za narednih sedam do 10 godina, kako se ministarstva ne bi prilagođavala pojedincu, već pojedinac njima, ali u Srbiji to zvuči nerealno”, rekao je Mirić.

Izvor: Beta, preuzeto sa www.euractiv.rs