Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

„Čujete ovo? Svakoga jutra, kada uđem u naš prostor, dočeka me to šuškanje…“, reči su kojima naša sagovornica Anica Spasov iz udruženja „Naša kuća“ iz Beograda opisuje početak svog uobičajenog radnog dana. Šuškanje je zvuk ručne proizvodnje papira, jedine u ovom delu Evrope, koju članovi/ice udruženja, osobe sa poteškoćama u razvoju, realizuju svakodnevno na svom putu kreiranja boljih uslova za život za svoje sugrađane/ke u sličnim životnim okolnostima. U današnjoj priči, saznajući više o njihovim proizvodima, istražujemo kako socijalno preduzetništvo može da modelira ponašanja, usluge i nove perspektive.

„Pre svega, naš pristup ljudima je obeležen mojom ličnom pričom, činjenicom da sam kao biohemičarski ekspert, umesto profita osnivanja sopstvene laboratorije, izabrala da gradim bolji svet za život mog deteta“, ovako priču počinje Anica, suosnivačica i predsednica udruženja koje je nastalo kao potreba roditelja dece sa poteškoćama u razvoju da se udruže i da, osim pružanja podrške i edukacije među sobom, kreiraju bolje uslove za život osoba sa poteškoćama u razvoju u našoj sredini. Kako su deca roditelja u udruženju rasla, razvijali su se i programi koji su prerasli dečiji uzrast. Osnovna misija ostala je ista – kreiranje inkluzivnih prilika za razvoj i integraciju u društvo, a takav pristup se primenjuje i među roditeljima. „Od toga smo 2007. godine počeli i nećemo odustati, jer smatramo da se tako kreiraju trajne promene“, rekla nam je Anica.

Jedna od inicijativa u radu je i razvijanje pravilnika o volontiranju koji će predviđati da se roditelji aktivno uključuju u aktivnosti svoje dece u organizaciji, kako bi svoje razumevanje i iskustvo izazovnih okolnosti obogatili novim perspektivama. Upravo taj pristup, polazak od perspektiva onih kojima su aktivnosti namenjene, obeležava rad ovog udruženja od njegovog početka. Opisujući pristup razvoju obeležen jedinstvenošću svake priče svih koji su u rad udruženja uključeni, Anica navodi: „Na osnovu ličnog iskustva, mogu reći da je svet naše dece divan, neverovatan i bogat, pa kao takav inspiriše da ga bolje upoznajemo, pa tako naše aktivnosti upravo njime informišemo.“

U razvoju programa, aktivnosti i novih modela usluga, udruženje je danas posvećeno kreiranju uslova za rad osobama sa poteškoćama u razvoju. Osnovni principi u nastojanjima i inicijativama njihovog socijalnog preduzetništva su principi cirkularne ekonomije.

Istorija udruženja pre svega je obeležena stalnim procesima inovacije. Do danas su se dokazali na poljima proizvodnje prehrambenih proizvoda, ambalaže, kao i uzgajanja kod nas do sada nepostojećih biljaka iz Azije. Iz bogatog portfolija izdvajamo proizvodnju slatkiša čoko-maline i čoko-šljive, pakovane u kutijama napravljenim takođe u sopstvenoj proizvodnji. Udruženje je 2019. uspešnom crowdfunding kampanjom izgradilo jedinstvenu urbanu hidroponsku baštu začinskog bilja i povrća. Na planu trenutnih inovacija ističemo saradnju sa udruženjem konopljara Srbije i rad na pronalasku novih, recikliranih vrsta papira koji će dodatno unaprediti životnu sredinu za sve nas.

Danas, kada u ruke uzmete kutiju, papir, agendu, pozivnicu ili, na primer, kalendar udruženja „Naša kuća“, vi ste svedok i vlasnik/ca zaista inovativne prakse koja se bazira na japanskoj tehnologiji i recikliranju paklica od cigareta. „Sve je počelo kroz realizaciju programa volontiranja koji realizujemo u saradnji sa jednom japanskom organizacijom. U studijskoj poseti Japanu, upoznali smo se sa ručnom proizvodnjom papira i odlučili da to i sami probamo“, opisala nam je Anica inspiraciju za ovu praksu. U Japanu se za ručnu proizvodnju papira koristi biljka dud. Poznat kao kozo ili washi papir, predstavlja najčvršći i najdurabilniji prirodni papir na svetu. Biljka dud se koristi zbog svojih specifičnih dugačkih vlakana koji papiru daju veliku izdržljivost. Tim „Naše kuće“ se odlučio za paklice od cigareta jer u sebi sadrže veliki procenat celuloze, a i dostupne su, s obzirom na veliki broj aktivnih pušača u našoj zemlji. U ovom procesu, Anica i tim kao posebne utiske izdvajaju učenje o tehnologiji ovakve proizvodnje od japanskih stručnjaka, kao i saradnju koja se i u toku pandemije izazvane korona virusom nastavila, samo u virtuelnoj sredini.

Kako u svom radu i aktivizmu veruju pre svega u programe kreirane po meri čoveka, uvođenje novih saradnika/ca u proizvodnju ima svoju posebnu metodologiju. Svaki potencijalni saradnik/ca zajedno sa trenericom u radu, Anom Milutinović, prolazi ceo proces proizvodnje, a zatim zajedno sa timom udruženja odlučuje u kom delu se oseća najbolje i najsvrsishodnije.

Zašto je ovakav pristup važan, opisala nam je Anica. „Za razliku od, na primer, Holandije, koja ima specijalne centre posvećene upravo rehabilitaciji, kod nas su mehanizmi sistema za ovu okolnost još uvek nedovoljno razvijeni. Ukoliko do regresije dođe, osoba ima vrlo male šanse da dobije novu šansu i rehabilituje se ka svom pređašnjem kvalitetu života“, Aničine su reči koje precizno dočaravaju koliko su ulozi u ovakvoj praksi visoki, a uslovi rada izuzetno osetljivi. „Prostora za grešku naravno da ima, ali mi moramo konstantno da komuniciramo i pratimo kako se naši saradnici osećaju u svojim radnim ulogama, kako njihov doprinos nikada ne bi postao teret ili prilika za bilo kakvu regresiju.“ Ciljevi i misija ovakvog angažmana su neprocenjivi – menjanje slike osoba sa poteškoćama u razvoju, diversifikacija njihovog doprinosa društvu i brisanje granica. Koliko su građani/ke Srbije razumeli potrebu za ovakvom inicijativom, govori činjenica da  su se pozivu za doniranje paklica odazvali ljudi iz cele Srbije i da udruženje do skoro nije moglo da koristi cele dve prostorije od količine prikupljenog materijala.

Dakle, završni proizvod je šarolik i jedinstven. Bilo da je gladak, koji se koristi za štampu, ili reljefni u kome se na primer ostavljaju tragovi paklica, a koji se čak više traži od strane umetničkih ateljea, samostalnih umetnika i slično, ovaj papir je proizvod od i za, ili možda je tačnije reći ka zajednici budućnosti.

Ovakav način proizvodnje smanjuje otisak ugljen-dioksida u atmosferi, čuva šumska prostranstva i doprinosi zapošljavanju osoba iz kategorije teže zapošljivih osoba. U Srbiji u kojoj se samo 17 procenata papira reciklira, ovaj doprinos je nemerljiv. No, vizija udruženja je šira od tih značajnih brojeva – ideja je promovisanje onoga što u Japanu prepoznaju kao kulturu papira. Stoga je udruženje već sada angažovano na saradnji sa Tehnološkim fakultetom u Beogradu u pronalasku višekratnog papira za dostavu hrane. Elan i inspiraciju za sledeće poduhvate Anica opisuje sledećim rečima: „Mi kao roditelji nemamo vremena za čekanje da se stvari urede. Sistemi su uvek tromi, ali zato udruženi, ljudi mogu da menjaju stvari“.

Upravo u tom smeru, Anica vidi budućnost ove proizvodnje. Vizija je dvostruka i tiče se ručne proizvodnje papira kao habova sistemskih promena na planu života osoba sa poteškoćama u razvoju nakon što im preminu roditelji, primarni staratelji. „Volela bih da bude deset ovakvih proizvodnji u celoj Srbiji i da to budu primeri cirkularne ekonomije, male proizvodnje, potpuno lokalne, za održive zajednice“, Aničin je opis vizije u kojoj promena neće poticati iz Beograda kao centra, već iz manjih, lokalnih sredina.

Sav ovaj trud, osim svakodnevnom poboljšanju položaja saradnika/ca i članica u društvu, posvećen je osnivanju fondacije koja bi upravljala imovinom osobe sa poteškoćama u razvoju nakon odlaska roditelja. „Želim da kreiram odgovor na pitanje ‘Šta posle nas?’, a to je ključno pitanje svakog roditelja.“ U sadašnjoj praksi, nakon smrti roditelja, imovina se prepisuje državi, a život osobe postaje ograničen na vrlo monotonu i neretko izolovanu svakodnevicu. Ideja za osnivanje ovakve fondacije je da se život osobe ne promeni radikalno i da se obezbede osnovni, dostojanstveni uslovi za aktivan život.

U ručnoj proizvodnji papira, uloge su aktivne i delikatne – bilo da je u pitanju priprema paklica za dalju obradu, mešanje sa specijalnom tečnošću, a zatim rad sa sitom, nakon kojeg se u drvenim ramovima iz okvira izbacuje višak vode i zatim presuje buduće parče papira. Čudnovato je posmatrati kako svako parče papira nastaje. Nakon osnovne obrade, papir se u drvenim ramovima suši na polici nalik onoj za knjige. Svako parče papira je priča za sebe i u njemu je radom utisnuta misija ovog udruženja i svih onih koje ono okuplja u svojim zalaganjima za promene. Nakon izlaska iz proizvodnje, u rukama novih vlasnika/ca, jedinstveno parče papira je spremno za ispisivanje novih i drugačijih stranica naših istorija.