Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Radnice i koordinatorka: Denisa Ljubunčić, Velinka Kovačević, Jelena Kremić, Marina Tucović, koordinatorka, i Sanja Sparić

Tokom prethodne tri godine – zahvaljujući projektu Ženskog centra Užice – 11 žena (od kojih su pet osobe sa invaliditetom) dobilo je priliku da zarađuje, siromašne porodice da dođu do humanitarne pomoći, a grad mogućnost da se na ekološki prihvatljiv način redukuje problem tekstilnog otpada.

U prostorijama nekadašnjeg tekstilnog preduzeća „Cveta Dabić”, u samom centru Užica, četiri žene vredno razvrstavaju garderobu. Pamučne stvari idu na jednu gomilu, sa jakni, kaputa, trenerki skidaju rajsferšluse, dugmad i ostalu pozamanteriju. Bebi odeća se raspoređuje i svi “komadi” koje mogu da nose nove generacije odlažu se za socijalni servis – humanitarnu pomoć siromašnim porodicama.

Ženski centar Užice (ŽCU) je u julu 2010. godine započeo realizaciju programa “Prikupljanjem i reciklažom tekstila do održivih socijalnih usluga za stanovništvo”. Vredne dame raspoređuju garderobu koju građani donose dva dana u nedelji ili tokom namenskih akcija prikupljanja u saradnji sa školama, vrtićima, udruženjima mladih, Crvenim krstom… Zajedno sa koordinatorkom projekta Marinom Tucović, tekstilnim inženjerom po struci, željno očekuju i da započnu proces same reciklaže.

– Do sada je donirano 15.000 komada garderobe. Više od 280 porodica Zlatiborskog okruga koristi na mesečnom nivou usluge socijalnog servisa. U skladištu imamo 35 tona spremnog tekstila za dalju reciklažu, čiji je proizvod regenerat namenjen novoj upotrebi. Ono što je najvažnije je da je 11 žena ovim projektom dobilo priliku da zaradi. Pet njih su osobe sa invaliditetom, dve su bile žene iznad 50 godina koje su ostale bez posla, pa su uspele angažovanjem ovde da ostvare pravo na penziju, kaže Marina Tucović.

Selekcija odeće je prva faza

Ideju da krenu u projekat koji će omogućiti zapošljavanje upravo žena iz teško zapošljivih kategorija: samohranih majki, žrtava nasilja, osoba sa invaliditetom, rodila se iz zajedničkih razgovora Marine – u tom trenutku i same nezaposlene, i Radmile Gujaničić, predsednice Upravnog odbora i koordinatora ekonomskih programa ŽCU.

– Tražile smo način da povežemo žene koje imaju znanje i one koje nisu imale priliku da rade, kaže Radmila, dodajući da je naznake za reciklažu tekstila uočila prilikom posete Kanadi.

Reciklažni centar daje višestruke rezultate. Kroz rad socijalnog servisa se pomaže ugroženom stanovništvu. Zaposlile su se žene koje nisu bile u mogućnosti bilo gde da nađu posao. Kao treće,  ali nikako manje važno, zajednica se edukuje o značaju zaštite životne sredine, potrebi primarne selekcije otpada, korišćenju tekstila kao reciklažne sirovine, podvlači ona.

Regenerati od recikliranog tekstila su sirovina koja se ponovo koristi u u građevinarstvu za izradu izolatornih materijala, putarstvu, industriji nameštaja (ovim materijalom se pune meki delovi), auto industriji…

Upravo u opštini Užice nalazi se regionalna deponija „Duboko”, koja će biti adresa za odlaganje otpada ovog dela Srbije. Kao repromaterijal, regenerati se u Srbiji uvoze, a ovim centrom bismo dobili domaći proizvod, dodaje Marina. Takođe, pokretanje reciklažnog centra navedeno je u Akcionom planu Strategije održivog razvoja lokane samouprave.

Sanji Sparić (27) ovo је prvi posao…

Projekat je do sada  funkcionisao kao deo javnih radova Nacionalne službe zapošljavanja – filijale Užice, i Javnih radova koje je finansirala sama opštinska samouprava.

Prve  godine (2010) budžet je bio 500.000 dinara. Kako su konkursi trajali po šest meseci, vredne žene su volontirale u Centru tokom perioda do nastavka angažmana.

U prostoriji punoj garderobe, Jelena Kremić (34) iz sela Gostinica opipava  džemper. – Pamuk je, kaže koleginici Denisi Ljubunčić.

Jeleni je ovo prvi posao. Priznaje da je bila presrećna kada su je pozvali.

– Bila sam u šoku. Toliko sam se iznenadila, da nisam znala šta da kažem. Ne putujem, imam rođake u Užicu, pa sam kod njih. U selu se dešavalo da danima ne izađem iz kuće. Sada šetam, imam platu, mogu sebi da kupim šminku. Pomažem i mojima, iskrena je ova devojka.

Ovo je prvi radni angažman i za Sanju Sparić (27). Skromna devojka kaže da je nju takođe telefonom pozvala Marina.

…baš kao i Jeleni Kremić (34)

– Malo smo išle na obuku, kako bismo naučile da razlikujemo prediva i šta treba da se skida. Ništa mi nije teško. Volim kada smo same ovde i razvrstavamo. A volim i četvrtak i petak kada ljudi donose garderobu, opisuje ona.

Najiskusnija je 56-godišnja Velinka Kovačević. Ona je 34 godine radila upravo u tekstilnoj industriji.

– Pitaju me ponekad za savet, mada smo sve prošle obuku. I meni je ovo prvi put da radim reciklažu. Ako se nastavi projekat, možda ostvarim još koji mesec staža i stignem do penzije, nada se Velinka.

Kakav je njihov odnos prema reciklažnom centru najbolje ilustruje činjenica da, iako je u ovoj godini projektom Javnih radova NSZ polovinom januara istekao aktuelni ugovor, sve su bile spremne da volontiraju dok se ne produži ili ne nađe novi donator. Njih četiri i Svetlana Čubrak, koja je dana kada im je novinar bio u poseti, morala da ode kod lekara.

Tekstil čini 4-8% ukupnog komunalnog otpada

– Da bismo konačno počeli sa samom reciklažom, neophodno je da se nabavi mašina koja „secka” tekstil.  Prema urađenom biznis planu za to je potrebno 147.000 evra, bez uračunatih troškova plaćanja prostorija, ističe Marina Tucović.

Ovaj vid reciklaže u  Srbiji je još uvek nepoznanica. U svetskim okvirima najprisutniji je u Italiji, Japanu i Kanadi. Međunarodna statistika ukazuje da je 3-8% komunalnog otpada upravo tekstil. Lokalno istraživanje u gradu na Đetinji je pokazalo da je taj udeo nešto veći od 4%.

Pred sam kraj 2013. godine, uz  strepnju da li će dobiti novi ugovor kroz Javne radove, u Ženski centar je stigla lepa vest. Odobren je projekat iz fondova Evropske unije, kroz pograničnu saradnju, za radionicu za izradu predmeta i garderobe od recikliranog tekstila, u saradnji sa NVO „SOS” iz Nikšića (Crna Gora).

U  2014. godini u planu je analiza tržišta i održivosti, nabavka opreme za mini konfekcijski proces: po pet šivaćih mašina, mašina za hemijsko pranje i sušenje, mašina za peglanje, kao i obuka žena iz teško zapošljivih kategorija. Očekuju da će prve odevne predmete početi da šiju u drugoj polovni 2015. godine.