Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Obrazovanje je sve dostupnije širom sveta ali socio-ekonomske podele između onih sa fakultetskim obrazovanjem i ostalih delova društva rastu, pokazao je novi izveštaj Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) koja poziva vlade da učine više kako bi se svima dala mogućnost za dobro obrazovanje u najranijem životnom dobu. Istraživanje je pokazalo da mladi čiji su roditelji fakultetski obrazovani češće studiraju od onih sa niže obrazovanim roditeljima, da su visokobrazovani ređe nezaposleni i da su bolje plaćeni od onih sa nižim obrazovanjem.

Izveštaj “Pogled na obrazovanje 2014”, objavljen 9. septembra, ukazao je da je udeo onih koji imaju niže obrazovanje od svojih roditelja u grupi starih između 55 i 64 godine 9%, u starosnoj grupi 35-44 godine je 12% a kod starih između 25 i 34 godine 16%.

Istovremeno je u grupi između 25 i 34 godine starosti, gde je udeo fakultetski obrazovanih narastao na 43%, snažan uticaj obrazovanja roditelja i 65% odraslih čiji barem jedan roditelj ima fakultetsku diplomu studira dok je kod odraslih sa slabije obrazovanim roditeljima taj udeo samo 23%. Ti podaci ukazuju da ekspanzija obrazovanja nije prerasla u inkluzivnije društvo.

“Obrazovanje može da izvede ljude iz siromaštva i socijalne isključenosti ali da bi se to dogodilo treba pokidati vezu između socijalnog zaleđa i mogućnosti za obrazovanje”, istakao je generalni sekretar OECD Angel Gurija (Gurria) dodajući da je unapređenje pristupa obrazovanju za sve i dalje poboljšanje veština od ključnog značaja za dugoročni prosperitet i veću koheziju u društvu.

Izveštaj je pokazao i da su koristi od višeg nivoa obrazovanja i obuke veće nego ikada pre – kako u visini zarade, tako i u nekim “socijalnim proizvodima”, poput zdravstvenih usluga. Naime, u starosnoj grupi 25-64 godine u 34 zemlje OECD u proseku je bez posla 5% visokoobrazovanih dok je među onima bez srednjeg obrazovanja 14% bez posla. U 2000. je jaz između te dve grupe bio za četiri procentna poena manji.

Novi podaci pokazali su i da je između 2000. i 2012. godine jaz između prihoda srednjeobrazovanih i visokobrazovanih porastao dva puta više nego jaz između onih sa srednjim i sa nižim obrazovanjem. To znači da su se srednjeobrazovani približili po prihodima onima sa nižim nivoom obrazovanja, što ukazuje i na dalje gubljenje srednje klase.

Školska sprema

Procenjuje se da će 84% onih koji su danas mladi završiti srednje obrazovanje. Takođe je u većini zemalja verovatnije da srednju školu završe mlade žene nego mladi muškraci, što znači i preokret istorijskog obrasca.

Gotovo 40% starih između 25 i 34 godine u zemljama OECD danas ima univerzitetsko obrazovanje. To je za 15 procentnih poena više, u nekim zemljama i za 20, nego kod ljudi iz starosne grupe 55-64.

Fakultetski obrazovani po svoj prilici će zarađivati dva puta više od onih sa srednjom školom. U Mađarskoj, Brazilu i Čileu fakultetski obrazovani zarađuju više nego dva puta više od ljudi sa srednjim obrazovanjem.

Potrošnja za obrazovanje

U proseku zemlje OECD troše 9.487 dolara po učeniku godišnje od osnovnog do fakultetskog obrazovanja. Po đaku u osnovnoj školi troši se 8.296 dolara, u srednjoj 9.280 dolara a po studentu 13.958 dolara.

Zemlje OECD trošile su u 2011. godini u proseku 6,1% bruto domaćeg proizvoda (BDP) na obrazovanje. Javno finansiranje pokriva 84% ukupne potrošnje za obrazovne institucije.

Samo šest zemalja je smanjilo javnu potrošnju za obrazovanje između 2008. i 2011. godine – Estonija (10%), Mađarska (12%), Island (11%), Italija (11%), Rusija (5%) i SAD (3%).

Od škole do posla

U izveštaju se navodi da je ekonomska kriza ohrabrila mnoge mlade da nastave školovanje i udeo starih između 15 i 29 godina koji više nisu u sistemu obrazovanja smanjen je na 51% u 2012. godini sa 54% u proseku u OECD u 2008.

Očekuje se da petnaestogodišnjak u OECD provede još oko sedam godina u obrazovanom sistemu u narednih 15 godina.

Današnji petnaestogodišnjak pre nego što napuni 30 može da očekuje da već više od pet godina ima posao, da je gotovo godinu dana bio nezaposlen i da nešto više od godinu dana nije bio ni u obrazovanom sistemu, niti je tražio posao.

U učionici

Djaci u proseku dobiju 7.475 sati obaveznog obrazovanja na nivou osnovne i srednje škole pri čemu najviše đaci u Australiji – više od 10.000 sati, a najmanje u Mađarskoj – manje od 6.000 sati.

Plata nastavnika sa 15 godina iskustva u proseku je 39.024 dolara godišnje u osnovim školama a u srednjim nešto više od 40.000 dolara. Nastavnici iz dve trećine članica OECD žale se međutim da su im plate realno pale od 2009.

Većina učitelja su žene ali njihov udeo pada sa rastom obrazovanog nivoa – u predškolskom obrazovanju su 97% žene, u osnovnoj školi 82%, u srednjoj oko 60% a na fakultetima 42%.

Izvor: EurActiv.rs