Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Guler Julka Šerifoska sa najmlađom kćerkom Milenom ispred doma; dvoje starijih mališana su u vrtiću, a suprug zarađuje

U Valjevu je krajem 2016. godine sproveden pilot-projekat u okviru koga su organizovane radionice za roditelje dece uzrasta od 3 do 5 godina iz romskog naselja Balačka, kako bi se odlučili da u što ranijem uzrastu uključe decu u sistem obrazovanja.

Milena ima 18 meseci i najmlađe je dete mame Julke, kako po nadimku svi znaju mladu i uvek nasmejanu Guler Šerifosku. Ona je jedna od žiteljki romskog naselja Balačka u blizini Valjeva. Osim Milene, Julka ima starijeg sina Aleksu (6) i kćerku Anđelu (4). Od prošle jeseni njih dvoje pohađaju vrtić, svako u svojoj starosnoj grupi, i vreme od 08:00 do 11:30 svakog dana provode u objektu koji se nalazi pri OŠ “Prota Mateja Nenadović” u Brankovini, 7 km daleko od Balačke.

Nasmejana mama Julka kaže i da će Milenu da upiše u vrtić čim napuni tri godine.

– Važno je, naravno da je važno da ide u vrtić! Da se igra sa drugom decom, da nauči nešto lepo. Ja se sećam koliko sam volela da idem u vrtić, kaže nekadašnja Beograđanka koja se pre sedam godina zbog ljubavi prema suprugu Draganu preselila nadomak Valjeva.

Deca pohađaju objekat PU „Milica Nožica”, koji se nalazi pri OŠ „Prota Mateja Nenadović” u Brankovini

Čim su ona i suprug čuli za radionice koje su krajem 2016. godine organizovali Društvo „Rom” i Grad Valjevo, rešili su da budu učesnici. U objektu Predškolske ustanove „Milica Nožica“ – najbližem naselju Balačka, u kome živi 400 Roma – organizovana su radna druženja, kako bi se mladim roditeljima ukazalo na značaj ranog uključivanja mališana u obrazovni sistem. Na svakoj od dvadesetak radionica koje su pohađali svi roditelji dece upisane u taj objekat, bilo je od 12 do 15 romskih roditelja. Rezultat je šestoro upisane dece iz Balačke. Nažalost, bilo je i onih koji su odustali.

Julka i Dragan nisu zaposleni, sa njima u domaćinstvu žive Draganovi roditelji i jedini izvor prihoda je ono što zarade od prodaje rukotvorina – ukrasnih predmeta od prirodnih materijala: pruća, šaše, drveta – koje prodaju uoči većih praznika. Kako kaže Julka, jedna od radionica je padala baš u neki četvrtak kada su imali puno posla. Ipak, presudila je važnost budućnosti dece, pa su sve ostavili i po ružnom vremenu krenuli na radionicu.

Prema rečima Dejana Marinkovića, predsednika Udruženja „Rom” i opštinskog koordinatora za romska pitanja, novac za projekat je izdvojen iz Lokalnog akcionog plana za decu.

Igranje i učenje sa vršnjacima

– Ovo je bio pilot-projekat. Trajalo je samo nekoliko meseci i želja nam je da se primeni u drugim delovima grada. Za cilj smo imali povećanje broja upisane romske dece u predškolsku ustanovu, kaže on.

Pre radionica organizovani su sastanci u naselju, oformljen je tim u kome su bili vaspitači Jasmina Radojičić i Gordana Milanović, pedagoški asistent Veroljub Tešić, kao i logoped i socijalni radnik.

Realizacija je počela u oktobru 2016. godine, tokom Dečije nedelje. Radionice  su bile tematske, a obrađivane su teme poput: Adaptacija i upoznavanje, Ko sam ja, Svest o sebi, Moja omiljena igračka, Ja i kako me drugi vide…

Veroljub Tešić, pedagoški asistent, kaže da kada se dete uključi u obrazovni sistem u ranijem uzrastu, kasnije lakše prelazi stepenice na putu sticanja znanja.

– Roditelji često imaju izgovor da im nedostaje novac da opreme mališane, na primer, čizmicama za hladne dane. Plaše se da će dete biti diskriminisano, pa žele da ga zaštite tako što izbegavaju da ga upišu. Mi pokušavamo da im predočimo da deca, u stvari, najlakše uče; da kada se njihov mališan igra sa vršnjacima odmalena, to smanjuje šansu da ga kasnije ti isti vršnjaci diskriminišu.

Ovu tvrdnju potkrepljuje vaspitačica Jasmina. Ona kaže da je, po rezultatima, devojčica iz romske porodice jedna od najboljih u predškolskoj grupi, a da deca međusobno biraju drugare za igranje ne prema tome ko dolazi iz koje porodice, već šta je kome omiljena igra.

– Takođe, ako nekome zafali neki deo garderobe, pozovu se drugi roditelji, pa se uvek nađe neki komad odeće za onoga kome nedostaje, kaže uz osmeh omiljena vaspitačica.

Na radionicama su učestvovali svi roditelji čiji mališani pohađaju vrtić

U Valjevu se od 2011. godine dodeljuju stipendije za romske srednjoškolce i studente, a od pre dve godine i za učenike osmih razreda osnovnih škola.

Prema podacima iz Indeksa inkluzije Roma iz 2015. godine, samo 6% dece iz romskih naselja pohađa predškolsko obrazovanje. Mnogi roditelji navode da su prepreke koje sprečavaju da njihov mališan ide u vrtić: loša ekonomska situacija, diskriminacija prilikom upisa, neadekvatna mreža objekata tj. velika udaljenost objekata PU od naselja, ubeđenje da se dete tamo samo „čuva“ – a kako su romske porodice višegeneracijske, ta uloga je poverena bakama i dekama i starijoj braći i sestrama…

Iskustvo iz Valjeva ukazuje na to da je za promenu takvih ubeđenja bitna podrška i edukacija roditelja – od saveta pedagoških asistenata, do izlaska na teren u romska naselja i predočavanja potrebe da dete pohađa vrtić.

Mama Julka se nada da će njeni naslednici završiti bar srednju školu.

– Ja imam osnovnu školu. Dragan je išao u četiri razreda, pa je sad, kao odrastao, u večernjoj školi završio svih osam. Naša deca moraju da budu bolja od nas. Jedino tako će moći da se zaposle i da žive bolje nego mi.