Stočari sa Peštera formiranjem Zemljoradničke zadruge rešili problem ostrigane vune koja se otkupljuje i prodaje kupcu iz Engleske.
Sjenica je jedna od najrazuđenijih i najnerazvijenijih opština Srbije. Prostire se na 1059 kvadratnih km. U gradu i 103 sela živi 34.000 stanovnika. U srcu Pešterske visoravni, u središnjem delu Sandžaka, velika nadmorska visina i oštra klima ne pogoduju razvoju zemljoradnje. Prostrani pašnjaci zato su izuzetno povoljni za gajenje stoke – posebno ovaca.
Poljoprivredni proizvođači, poslednje dve decenije – sa propadanjem društvenog kombinata bili su prepušteni sami sebi. Zastarele mašine, oskudica u znanju o novim tehnologijama koja se primenjuje u uzgoju stoke, stočari sa Peštera suočavali su se sa problemom prodaje sira, mleka, žive stoke ali i odlaganjem vune posle obaveznog striganja stada. Po tavanima i šupama gomilali su runo koje niko nije želeo da otkupi.
Zahvaljujući jednom delu „Projekta za razvoj sela u Sandžačkoj oblasti” koji od 2003. godine sprovodi Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), stočari sa Peštera rešili su neke od problema. Što je još važnije uspeli su da se udruže u Zemljoradničku zadrugu. Sada vunu sa Peštera prodaju engleskom kupcu.
FAO ima način rada, a koji smo i ovde primenili od 2003. godine kada je projekat počeo, da ne donosimo gotova rešenja već da samim domaćinima omogućimo da ukažu na probleme. Takođe, pomažemo da se osposobe i sami ponude ideje za njihovo rešavanje – kaže Saša Martinov, nacionalni vođa projekta FAO.
Prve godine organizovali su predavanja stručnjaka. Zasejane su ogledne njive kako bi se pokazalo da mahunarke mogu uspevati na Pešteru. Promenom načina ishrane stoke povećana je proizvodnja mleka.
Postepeno je rešen i problem vune. U tajne mašinskog striganja uveo ih je majstor sa Novog Zelanda. Kancelarija FAO je posredovala u prvom kontaktu sa kupcem iz Engleske.
Edib Rahić, direktor Zemljoradničke zadruge „Sjenička ovca” kaže da je prvi kamion vune iz Sjenice u Englesku otišao 2005. godine. Od tada, po tri kamiona sa 15 tona vune svake godine redovna je količina koja se prodaje. Od domaćinstva se otkpi od 15 do 4.000 kg vune.Cena je 40 dinara, što je za tri puta veća cena od one koja je važila dok se nije formirala zadruga. Nabavljene su mašine za baliranje. Iako je kvalitet srednjeg kaliteta, Sjeničani su uspeli da sprovedu otkup u Šumadiji.
Fikret Cucak je od početka uključen u projekat. Prošao je obuku šišanja električnim mašinama, a njegovo domaćinstvo je među prvima prodalo vunu. Novim znanjem pomaže da stado od 120 ovaca ostriže za jedan dan, a nekada je za to bilo potrebno nekoliko dana. On sada sa kolegama odlazi u druga sela, ali i u Crnu Goru gde može dodatno da zaradi mašinskim striganjem ovca.
Otkup vune doprineo je da mahom staračke i siromašne porodice stočara sa Peštera obezbede dodatni novac u kućni budžet.
Napiši komentar