Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Državni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Vlade Republike Srbije Željko Ožegović je 31. marta izjavio da su otvorenost i redovan dijalog lokalne samouprave sa građanima i privrednicima važni za razvoj dobrog upravljanja, čemu može doprineti i osnivanje lokalnih privrednih saveta.

Ožegović je na završnoj konferenciji projekta “Jačanje dobrog upravljanja na lokalu” istakao da građani sve više zahtevaju kvalitetne usluge, kao i da se uključe u razvoj lokalnih zajednica.

Javnost rada lokalnih samouprava jeste važna jer građani ne žele da budu samo glasači, već i da rešavaju probleme u svojim lokalnim zajednicama, naveo je on i dodao da dobra uprava može biti generator lokalnog ekonomskog razvoja.

Prema njegovim rečima, dobra uprava počiva na dobrim principima, jakom političkom vođstvu i kvalitetnim službenicima.

Državni sekretar je podsetio na to da će se 70 odsto propisa EU primenjivati na lokalnom nivou, kao i da će se 15 od 35 pregovaračkih poglavlja odnositi na lokalne samouprave.

Vođa Projekta GIZ za podršku EU integracijama u Srbiji Andrej Horvat ocenio je da je za lokalni razvoj najvažnije Poglavlje 22, koje se odnosi na regionalnu politiku i strukturne instrumente, kao i Poglavlje 11, koje je vezano za poljoprivredu i razvoj sela.

Ambasador Finske u Srbiji Peka Orpana rekao je da je saradnja sa građanima i ekonomskim akterima važan deo dobrog upravljanja na lokalnom nivou, koji tek treba da dostigne standarde EU.

Srbija dobro napreduje u pregovorima sa Unijom, i na nacionalnom nivou je urađeno mnogo na primeni standarda, ali to tek treba da osete građani i kompanije na lokalnom nivou, ocenio je Orpana.

Projekat “Jačanje javne uprave na lokalu” sprovela je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), uz podršku Finske.

Izvor: www.srbija.gov.rs

***

Reforma javne uprave u pregovorima sa Evropskom unijom ne tretira se u posebnom poglavlju ali će dobar deo reformi uopšte na putu ka EU zavisiti od reforme uprava na državnom i lokalnom nivou, rečeno je 31. marta na skupu o dobrom upravljanju na lokalnom nivou. Od 35 pregovaračkih poglavlja 15 će se, kako je rečeno, odnositi na lokalne samouprave, a kao najvažnija za lokalni razvoj su izdvojena poglavlja 22 – regionalna politika i strukturni instrumenti, i poglavlje 11 – poljoprivreda i ruralni razvoj. Za razvoj dobrog upravljanja važni su otvorenost i redovan dijalog lokalne samouprave, građana i privrednika, čemu može doprineti i osnivanje privrednih saveta na lokalu, ocenjeno je na skupu.

Na završnoj konferenciji projekta “Jačanje dobrog upravljanja na lokalu” državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave Željko Ožegović je rekao da građani sve više traže kvalitetne usluge kao i da se uključe u razvoj lokalnih zajednica.

“Javnost rada lokalnih samouprava je bitna jer građani ne žele da budu samo glasači između dva ciklusa izbora već da učestvuju i rešavaju probleme u lokalnim zajednicama”, rekao je on. Ožegović je rekao da “dobra uprava počiva na dobrim principimam, dobrom političkom vođstvu ali i kvalitetnim službenicima”.

On je rekao i da bi Srbija uskoro treblao da ratifikuje Dopunski protokal uz Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi o pravu na učešće u poslovima lokalnih zajednica Saveta Evrope iz 2009. koja “svakome osigurava učešće u lokalnim poslovima”.

Ožegović je rekao i da su mnoge lokalne samouprave “poradile” na standardizaciji usluga i da to sigurno treba proširiti. Dodao je da je u toku projekat sa gradom Beogradom čiji je cilj da se napravi popis usluga.

Gradonačelnik finaskog grada Porvo Juka Peka Ujula je rekao da na lokalu u Finskoj preovlađuje stav da su transparentnost i interakcija najvažniji i da svrha uprave ne sme biti nepotrebna birokratija.

“Ljudi moraju da imaju mogućnost da učestuvju u razvoju usluga koje ih se tiču i da znaju šta se dešava u upravi”, rekao je on i dodao da sve informacije, planovi i budžeti koji se donose moraju biti odmah dostupni građanima putem internet sajtova opština.

Lokalne samouprave u Finskoj takoše imaju obavezu da sarađuju sa lokalnim preduzećima, rekao je gradonačelnik tog finskog grada sa 50.000 stanovnika, koji se nalazi u blizini Helsinkija.

Važna uloga lokala na putu ka EU

Podsetivši da će se oko 70 odsto pravne tekovine EU primenjivati na lokalu, Ožegović je rekao da se reforma javne uprave u pregovorima sa EU ne tretira u posebnom poglavlju ali da će dobar deo reformi uopšte zavisiti od reforme uprava na državnom i lokalnom nivou.

On je rekao da je izmenama zakona o lokalnoj samoupravi predviđena mogućnost da one same formiraju jedinice koje će se bavitie evropskim integracijama, bilo u okviru odeljenja ili kroz sistematizaciju radnih mesta.

Na skupu je iznet podatak da će se od 35 pregovaračkih poglavlja 15 odnositi na lokalne samouprave, a lider GIZ Projekta podrške EU integracijama u Srbiji Andrej Horvat ocenio je da su za lokalni razvoj najbitnija poglavlja 22 – regionalna politika i strukturni instrumenti, i poglavlje 11 – poljoprivreda i ruralni razvoj.

Finski ambasador u Beogradu Peka Orpana rekao je da je saradnja sa građanima i ekonomskim akterima važan deo dobrog upravljanja na lokalu koji tek treba da se suoči sa dostizanjem standarda EU. “Srbija dobro napreduje u pregovorima sa EU. Mnogo toga je urađeno na nacionalnom nivou na primeni standarda ali to tek treba da osete na lokalnom nivou građani i kompanije”, rekao je Orpana.

Pokrajinski sekretar za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Branislav Bugarski rekao je da je Vojvodina još 2012. godine postavila cilj da uprava postane javni servis građana, a istakao je i dobru iskoršćenost evropskih fondova za pregoraničnu saradnju u pokrajini.

Planirati sredstva za podršku IPA projektima

Bugarski je rekao da je Vojvodina u evropskom budžetskom periodu 2007-2013. učestvovala sa 86% u projektima prekogranične saradnje pripremljenim na teritoriji Srbije i da je od toga potrošila 93% sredstva, što je visok kapacitet apsorpcije.

On je rekao da je na niovu Vojvodine odlučeno da opštine napišu staregije i usklade aktivnosti sa planovima i ciljevima EU za budžetski period 2014-2020, kao i da se pokrene edukacija službenika lokalne administracije za projekte.

Bugarski je rekao da je namera da se u narednih sedam godina pripremi “vojska od 1.000 ljudi” koji će moći da rešavaju “probleme na jeziku Brisela”. Kako je naveo, EU neće dati sredstva ako se traže za zamenu prozora na objektu ali hoće ako se traže za “modernizaciju objekta u cilju povećanja energetske efikasnosti”.

“To je ta veština koju želimo da prenesemo u sve pore javne administraicje”, rekao je Bugarski.

On je rekao da država mora da razmišlja i o tome da obezbedi sredstva za sufinansiranje i obrtni kapital za IPA projekte za gradove, opšitne i nevladin sektor jer se projekti sprovode u datom roku a pare stižu naknadno, odnosno refundiraju.

Bugarski je rekao da su zbog toga u Razvojnom fondu Vojvodine obezbeđena obrtna sredstva opštinama koja ih garantuju menicom i potpisanim ugovorom a vraćaju pošto im se sredstva refundiraju.

“Mi moramo da sada počnemo da razmišljamo o tom problemu jer tu će biti usko grlo. Koliičina sredstava će biti veća kao i naše potrebe”, dodao je on.

Pokretač ekonomskog razvoja

Ožegović je rekao da dobra uprava može biti generator lokalnog ekonomskog razvoja, dok je potpredsednik Skupštine Srbije i predsednik Ekonomskog kokusa u parlamentu Vladimir Marinković istakao značaj pravovoremenog dijaloga sa privredom kako bi se donosili kvalitetni zakoni.

“Priveda i privrednici važni su jer dolaze iz realnog sektora i mogu da nam kažu kakva je situacija na terenu i da mi onda sugerišemo da takva rešenja budu izglasana u Skupšitni. Biće lakše i nama, i privrednicima i građanima”, rekao je on.

Marinković je ocenio da je ideja da se osnivaju lokalni privredni saveti dobra, dok je gradonačelnik Pančeva Pavle Radanov rekao da se kao problem u radu tih saveta može javiti pitanje nadležnosti različitih nivoa vlasti.

Marinković je rekao da i sada postoji zakonsko rešenje koje predviđa osnivanje socio-ekonomskih saveta na lokalu ali da ih do sada formirano samo 16, što pokazuje da zakon koji nije primeren vremenu i oklonostima ne može da funkcioniše iako je dobar.

U raspravi na skupu je ocenjeno da je za dobru upravu potrebno da srpske opštine osavremene rad uz orišćenje informacionih tehnologija, da problem predstavljaju nedovoljno obučeni kadrovi i nedostatak opreme, ali i mentalitet, sujeta i praksa “nezameranja”.

Projekat “Jačanje javne uprave na lokalu” sprovela je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) uz podršku Finske.

Autor: M.P., preuzeto sa www.euractiv.rs