Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Predsednik Vlade Aleksandar Vučić najavio je neke od mera koje treba da omoguće Srbiji uštede, poput smanjenja plata i penzija iznad 25.000 dinara. Ta mera će se primenjivati najverovatnije od oktobra a solidarni porez se ukida. Premijer je najavio i druge mere na duži rok koje će verovatno biti deo narednog budžeta. Analitičari, kako se čini, ne podržavaju mnogo smanjenje penzija i plata jer ocenjuju da veći prostor za štednju daju smanjenje subvencija ili izdataka za kupovinu robe i usluga. Takođe ukazuju da smanjenje plata i penzija može da obezbedi samo polovinu planiranih 700 miliona evra uštede dok za drugu nije jasno kako će se uštedeti. Evropska komisija pozdravila je mere ističući da konsolidacija budžeta mora da ide uporedo sa strukturnim reformama.

Vučić je 18. septembra za Radio-televiziju Srbije rekao da plate u javnom sektoru do 25.000 dinara neće biti smanjene a sve ostale će najverovatnije biti smanjene linerano za 10 ili 10,5%. Dodao je da će plate veće od 100.000 dinara, koje prima 31.167 ljudi, biti smanjene na nivou solidarnog poreza, koji je 20%.

“Plate u javnom sektoru su nam 40% veće nego u privatnom sektoru, koji izdržava javni sektor”, istakao je Vučić.

Kada je reč o penzijama, Vučić je rekao da će od smanjenja biti zaštićeno 60,2% penzionera čija su primanja do 25.000 dinara.

Kod penzija koje su iznad tog iznosa ići će se na progresivno smanjenje. Penzioneru koji prima 26.000 dinara penzija će biti manja za 220 dinara, oni koji primaju 27.000 dinara sa smanjenjem će imati 26.560, dok će penzija od 30.000 dinara biti smanjena za 1.100 dinara.

Vučić je rekao da će penzije od 35.000 dinara biti smanjene za 6,2%, a na penziju od 40.000 dinara smanjenje će biti 9%.

Prema njegovim rečima, najteži “udarac” pretrpeće 31.000 penzionera sa penzijama većim od 60.000 dinara. On je dodao da će penzije od 100.000 biti smanjene za 15 ili 16%.

Inače, bivši ministar finansija Srbije Lazar Krstić zalagao se, da bi ostvarile neophodne uštede, za smanjenje plata u javnom sektoru i penzija za 20% dok su iz Fiskalnog saveta ocenili da je potrebno smanjenje od 15%.

Kresanje deficita

Za dalje, na nešto duži rok, u cilju ušteda i ozdravljenja ekonomije predviđeni su i borba protiv sive ekonomije, otpuštanje viška zaposlenih u administraciji, smanjenje subvencija javnim preduzećima, uključujući Srbijagas i Železnice, ukidanje subvencionisanja “poljoprivrednih tajkuna” uz istovremenu pomoć malim poljoprivrednicima, kao i mere za jačanje privatnog sektora.

Ranije je ministar finansija najavio da će se mere štednje, koje će sadržati predlog budžeta za 2015, zasnivati na četiri stuba – smanjenju rashoda budžeta, smanjivanju sive ekonomije, unapređenju fiskalnog sistema i boljoj organizaciji Poreske uprave i povećanje efikasnosti javnih preduzeća.

Cilj srpske vlade je da se budžetski deficit do 2017. godine svede na milijardu evra sa 2,5 milijardi sada.

Fiskalni savet procenjuje međutim da u naredne tri godine budžetski deficit mora da bude smanjen za najmanje 1,7 milijardi evra.

Štednjom protiv rasipništva, a ne standarda

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić rekao je da će najavljeno smanjenje plata i penzija omogućiti polovinu planiranih ušteda od najavljenih 700 miliona evra, ali da nije jasno kako će se uštedeti druga polovina tih sredstava.

Arsić je ukazao da su osim smanjenja plata druge uštede samo nagoveštene, da nisu planirana znatna smanjenja broja zaposlenih u javnom sektoru i da je tu potreban operativniji plan.

Podsetio je i da su svi predlozi mera štednje podrazumevali smanjenje subvencija ali nisu precizirane uštede.

Istovremeno glavni ekonomista Svetske banke za Srbiju Lazar Šestović smatra da mere štednje u Srbiji moraju da budu oštrije nego u evropskim zemljama koje su iskoristile krizu da smanje fiskalne deificite dok je Srbija radila obrnuto.

Prema njegovim rečima, jedan od glavnih ciljeva fiskalne konsolidacije mora da bude štednja u oblastima gde ima najviše rasipništva, a tek onda u oblastima koje mogu da udare na životni standard siromašnijih slojeva, kao što je smanjenje penzija.

On je istakao da je ubeđen da postoji ogroman prostor za uštede u budžetu pre smanjivanja plata i javnom sektoru i penzija.

Šestović kaže da su uštede moguće naročito u rashodima za subvencije na koje Srbiji ode godišnje oko 1,2 milijarde evra, zatim na kupovinu robe i usluga – na koje trošimo 2,5 milijardi godišnje, kao i kroz smanjenje broja zaposlenih kojih ima skoro 800.000 u javnom sektoru”.

On je ukazao i na prostor za poboljsanje stanja u budžetu na prihodnoj strani – smanjenje poreskog duga, zahtev za transferom u budžet neto dobiti preduzeća i banaka u kojima je država vlasnik ili suvlasnik, smanjenje sive ekonomije, koje može da donese nekoliko stotina miliona evra godišnje.

Uporedo reforme i sređivanje budžeta

Evropska komisija je “pozdravila napor srpske vlade da pokrene strukturne ekonomske reforme s ciljem da doprinese rastu i konkurentnosti privrede”, naglasivši spremnost EU da u tome Beogradu pruži “suštinsku podršku”.

Ali, Evropska komisija je podvukla da “konsolidacija budžeta i strukturne mere za rast i zapošljavanje moraju ići ruku pod ruku”.

To je navedeno u saopštenju koje je novinarima 19. septembra preneo Peter Stano, predstavnik za štampu evropskog komesara Štefana Filea, osvrćući se na mere koje je objavio premijer Aleksandar Vučić.

Saopšteno je da “EU očekuje da Srbija usvoji srednjoročni plan za konsolidaciju, utemeljen na verodostojnim reformama javnog sektora i dodatnim poboljšanjem uslova poslovanja, a EU je spremna da Srbiji pruži bitnu podršku u tom procesu”.

Izvor: Beta, EurActiv.rs