Evropska komisija je 5. januara 2017. objavila izveštaj o evaluaciji ulaganja kroz Evropski socijalni fond (ESF) za period 2007-2013. Objavljeni su i pojedinačni izveštaji za svaku zemlju članicu. Izveštaj pokazuje da je do kraja 2014. najmanje 9,4 miliona državljana EU pronašlo posao uz pomoć ESF, a 8,7 miliona steklo je kvalifikacije i sertifikate. Druge pozitivne rezultate, kao što je unapređenje veština, prepoznalo je 13,7 miliona učesnika.
Prema evaluaciji, između 2007. i 2014. godine ESF je obezbedio osnovnu podršku za primenu nacionalnih i EU prioriteta za pametan, održiv i inkluzivan razvoj koji uključuje ciljeve Strategije Evropa 2020 i pojedinačne preporuke za države članice proizašle iz okvira Evropskog semestra.
Učesnici u aktivnostima su prema radnom statusu bili neaktivni (36%), zaposleni (33%), nezaposleni (30%). Ključne ciljne grupe bili su: niskokvalifikovani (40%), mladi (30%) i marginalizovane grupe (najmanje 21%). Takođe, učestvovalo je oko 51,2 milliona žena.
Države članice iskoristile su ovaj značajan dodatni finansijski resurs u oblasti zapošljavanja i socijalnih izazova, da dođu do ljudi i uspostave politike za koje bi inače imale poteškoće da pronađu finansijsku potporu.
Primeri koji se izdvajaju su:
- ESF je obezbedio više od 70% resursa za aktivne politike tržišta rada u Bugarskoj, Estoniji, Grčkoj, Letoniji, Litvaniji, Malti, Rumuniji i Slovačkoj
- ESF je obezbedio više od 5% troškova za obrazovanje i obuke u Portugalu i Češkoj
- ESF je stvorio nove načine rada između zainteresovanih aktera
- ESF je podržao lokalne i regionalne inovacije koje su integrisane u nacionalne prakse.
ESF je odigrao ključnu ulogu u podršci modernizaciji javnih službi za zapošljavanje i drugih institucija odgovornih za aktivnosti aktivne politike tržišta rada. U manje razvijenim regionima ESF je podržao reforme obrazovanja, pravosuđa i javne administracije. Na ovaj način dao je posticaj poslovnom okruženju i kreiranju inkluzivnijih društava.
ESF je takođe pozitivno uticao na BDP EU28 (povećanje od 0,25%) i produktivnost kroz makroekonomske stimulacije.
Konačno, izveštaj ističe ulogu ESF u ublažavanju negativnih efekata krize. Zahvaljujući svojoj fleksibilnosti mogao je lako i brzo da odgovori na novonastale izazove preusmeravajući fokus aktivnosti na one koji su najviše pogođeni krizom.
Više na: ec.europa.eu
Napiši komentar