Vlada republike SrbijeVlada Republike Srbije

Jezici

Zaključci sastanka održanog povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama

Objavljeno 01.12.2014.

25.11.2014. Zenska parl. mrezaPovodom 25. novembra, Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije u saradnji sa Beogradskim Fondom za političku izuzetnost organizovao je razgovor sa članicama Ženske parlamentarne mreže, poslanicama Skupštine AP Vojvodina, nacionalnim institucijama, organizacijama civilnog društva i međunarodnim organizacijama o problematici nasilja nad ženama u Srbiji. Na razgovoru su predstavljeni ključni nalazi Kvalitativnog istraživanja delotvornosti mehanizama za borbu protiv nasilja nad ženama na nacionalnom i lokalnom nivou, koje je inicirao i sproveo Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije u saradnji sa Autonomnim Ženskim Centrom i Institutom za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Cilj istraživanja bio je da se doprinese unapređenju sistematskih mehanizama kojima se obezbeđuje podrška žrtvama nasilja u porodici sa jedne strane, i sa druge da se prepoznaju uska grla u tim mehanizmima i ponude preporuke. Stoga je sprovedeno kvalitativno istraživanje u 7 relevantnih institucija (centri za socijalni rad, policija, javno tužilaštvo, osnovni sud – krivični i parnični i zdravstvena ustanova hitne pomoći) i ispitani su načini na koji pomenute institucije reaguju na problem nasilja u porodici. Ovim istraživanjem stečeni su uvidi u funkcionisanje sistema iz perspektive sistema, i prikazana uska grla i izazovi u funkcionisanju postojećih mehanizama za borbu protiv nasilja nad ženama i decom u porodici. Istraživanje je sprovedeno u 9 gradova (Novi Beograd, Pančevo, Ćuprija, Kruševac, Leskovac, Niš, Bačka Topola, Sremska Mitrovica i Užice) i u njemu su učestvovala 199 profesionalca/ki.

Ključni nalazi istraživanja:

  • Postoji nedostatak koordinacije, razmene informacija i podataka između institucija koje su deo sistemske borbe protiv nasilja u porodici;
  • Smanjena efikasnost se prepoznaje pre kod drugih, nego što je prepoznata u sopstvenoj instituciji; i rešenja se mnogo češće očekuju od drugih;
  • Postoje razlike u tumačenju zakonskih rešenja, a neki profesionalci nisu upoznati ili ne primenjuju Opšti i posebne protokole za postupanje institucija u slučajevima nasilja u porodici; neki pominju interna pravila postupanja koja olakšavaju snalaženje u konkretnim situacijama;
  • Veliki obim posla prevazilati kapacitet instiutcija, često pominju nedostatak vremena, ali i lošu poziciju službe i problem „sagorevanja“;
  • Poteškoće u primeni zakona mogu stvarati neusaglašene definicie nasilja u porodici i kruga zaštićenih lica u krivičnom i parničnom postupku;
  • Najčešći problem je odustajanje žrtve nasilja u oko 60% slučajeva; u parničnim postupcima, kada se odrede privremene mere zaštite od nasilja, žrtve retko odustaju od postupka;
  • Nedovoljna su znanja za razlikovanje šta je lažna prijava i zloupotreba u odnosu na slučaj nedostatka dokaza za prijavljeno nasilje;
  • Slabi su kapaciteti profesionalaca za dokazivanje psihičkog nasilje, a samim tim postupci se pokreću kada ono eskalira u fizičko nasilje;
  • Nedostaje praćenje izrečenih mera zaštite i uslovnih kazni, kao i praćene slučajau dužem periodu nakon što se nasilje zaustavi;
  • Ne postoji obaveza procene bezbednosnih rizika u slučajevima nasilja u porodici;
  • U određenoj meri vladaju predrasude o tome da je nasilje u porodici privatna ili intimna stvar, a postoje i određene predrasude prema samim žrtvama;
  • Prikupljanje podataka predstavlja veliki problem, budući da ne postoji jedinstveni sistem prikupljanja međusobno uporedivih podataka, kao i razmena podataka među institucijama;
  • Postoji saglasnost o značaju medija u informisanju javnosti o problemu nasilja u porodici i nasilja prema ženama, ali se navodi da je izveštavanje često senzacionalističko;
  • Nije prepoznat značaj formalnog obrazovnog sistema u edukaciji o nasilju prema ženama i nasilju u porodici;
  • Kod nekih profesionalaca se beleži nespremnost da usvajaju nova znanja; a kada postoji motivacija za učenje, usmerena je na sticanje veština komuniciranja sa žrtvom i dokumentovanje nasilja.

Zaključci razgovora:

  • Potrebno je unaprediti koordinaciju, razmenu informacija i podataka između institucija koje su deo sistemske borbe protiv nasilja nad ženama;
  • Potrebno je edukovati profesionalce/ke o postojećoj regulativi koja postoji na nacionalnom nivou, o primeni Opšteg i posebnih protokola, kao i o potpisanim Međunarodnim Ugovorima (Konvencija o prevenciji i sprečavanju nasilja nad ženama i nasilja u porodici Saveta Evrope – CAHVIO i Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije nad ženama Ujedinjenih nacija – CEDAW, Pekinška Deklaracija i Platforma za akciju);
  • Potrebno je sprovesti preporuke CEDAW Komiteta u vezi sa nasiljem nad ženama, o kojima država treba da izvesti UN Komitet jula 2015.
  • Potrebno je početi sa implementiranjem ratifikovane CAHVIO Konvencije, koja članom 10 predviđa konstituisanje Koordinacionog tela za praćenje primene Konvencije; treba imati u vidu da je članom 70 predviđena aktivna uloga nacionalnog parlamenta u praćenju primene Konvencije;
  • Značajnu ulogu u borbi protiv nasilja nad ženama u institucionalnom smislu unapređenja koordinacije institucija i resornih ministarstava imaće novoformirano Koordinaciono telo i Komisija za nasilje koja je u fazi konstituisanja;
  • Važno je postaći javno zagovaranje o problematici nasilja u porodici i nasilja nad ženama u medijima. kao i javno zagovaranje o potrebi efikasnije zaštite žena, brže procesuiranje slučajeva pred sudom i bolju zaštitu žrtve u procesima, kako bi se smanjio broj žena koje odustaju od postupka;
  • Traba povećati osetljivost stručnjaka za potrebe marginalizovanih grupa žena (Romkinja, žena sa invaliditetom, seoskih, starijih, siromašnih žena i drugih), kao i dece koja svedoče nasilju u porodici.
  • Potrebno je uvesti temu nasilja i zaštite od nasilja u porodici i u obrazovno-vaspitnim institucijama;
  • Stručne organizacije civilnog društva koje se bave pitanjima nasilja nad ženama imaju veliki značaj;
  • Strategija svih aktera treba da bude zasnovana na politikama malih koraka kojom može mnogo da se uradi.

Izveštaj o samom skupu možete pročitati ovde.

Komentari

 
0

 Podeli

Napiši komentar

Unesite komentar


Ime


e-mail


website


Povezane vesti

Bilten o socijalnom uključivanju

Arhiv biltena o socijalnom uključivanju

Aktuelnosti > <

Kalkulator socijalnih davanja

Blog > <

Aktuelni dokumenti > <

Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji
Decembar, 2021 arrow right pdf [3 MB]
SILC u Republici Srbiji: Metodološki okvir i analiza izabranih pokazatelja siromaštva i nejednakosti
Decembar, 2021 arrow right pdf [2 MB]
Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji – položaj osoba koje žive sa HIV
Decembar, 2021 arrow right pdf [305 KB]
E2E: Utvrđivanje institucionalnog okvira za uspostavljanje Nacionalne standardne klasifikacije zanimanja u Srbiji
Decembar, 2021 arrow right pdf [709 KB]
Analiza održivih modela za obezbeđivanje pristupa čistoj pijaćoj vodi, kanalizaciji i električnoj energiji stanovnicima podstandardnih romskih naselja u Republici Srbiji
Decembar, 2021 arrow right pdf [4 MB]
Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji – položaj nacionalnih manjina
Decembar, 2021 arrow right pdf [174 KB]
Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji – položaj migranata i tražilaca azila
Decembar, 2021 arrow right pdf [219 KB]
Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji – položaj dece
Decembar, 2021 arrow right pdf [439 KB]
Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji – položaj mladih
Decembar, 2021 arrow right pdf [456 KB]
Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji – položaj starije populacije
Decembar, 2021 arrow right pdf [307 KB]