Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Savet Evrope 4. marta će se izjasniti o tome da li Francuska krši Evropsku socijalnu povelju time što nije izričito zabranila telesno kažnjavanje dece. Odluka, iako nije obavezujuća, ima težinu i predstavlja pritisak i verovatno će u Francuskoj raspiriti raspravu o “lupanju po guzi”. Propisi o telesnom kažnjavanju u Evropi su šaroliki, 27 od 47 članica Saveta Evrope do sada je zabranilo ovu praksu, a Srbija je među zemljama koje to planiraju građanskim zakonikom koji je u izradi.

U Francuskoj telesno kažnjavanje dece nije izričito zabranjeno, čime se po stavu britanskog udruženja za zaštitu dece Aproač (Approach) krši jedan član Evropske socijalne povelje. Zbog toga je podnelo tužbu Saveta Evrope, a njegovo telo Evropski komitet za socijalna prava u julu se proglasilo nadležnim.

Odluka se očekuje 4. marta. Za razliku od odluke Evropskog suda za ljudska prava, odluka nije obavezujuća. Međutim, ona ima veliki simboličan značaj i predstavlja pritisak na države.

Savet Evrope već godinama podstiče države članice da zabrane telesno kažnjavanje dece. Do danas je od 47 zemalja članica Saveta Evrope 27 usvojilo zakone kojima se zabranjuje telesno kažnjavanje.

U Francuskoj se kažnjava nasilje nad decom, ali se u običajnom pravu toleriše pravo na “ćušku” u okviru porodice, pod uslovom da je takva kazna lagana i da ima vaspitni cilj. Takvi propisi daju sudijama veliku slobodu za tumačenje propisa u ovoj oblasti, zbog čega i presude nekad izazivaju veliku polemiku.

Tako je u oktobru 2013. otac osuđen na kaznu od 500 evra zato što je devetogodišnjeg sina udario po goloj zadnjici. Ovaj slučaj izazvao je brojne reakcije, pri čemu su mnogi ocenili da je kazna preterana.

Ekološke stranke su tokom parlamenarne raprave o zakonu u porodici u maju 2014. podnele amandman o zabrani telesnog kažnjavanja, ali su ga poslanici povukli i ostavili za neki kasniji tekst.

Šest žalbi zbog batina u Strazburu

Francuska je na pritužbu organizacije Aproač u septembru 2014. odgovorila ocenom da već raspolaže pravnim sredstvima koja su potrebna za zabranu i kažnjavanja nasilja nad decom. U Parizu su istakli i da u praksi sudije donose presude za telesno kažnjavanje pod uslovom da su “dovoljno ozbiljne” u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava.

Iz Pariza su ukazali i da zabrana telesnog kažnjavanja nije ni izbliza uvedene u sve članice Saveta Evrope.

Član 17-1 Evropske socjalne povelje, revidirane 1996. godine, propisuje da se “deca i adolescenti štite od zanemarivanja, nasilja i iskorišćavanja”. Povelju je potpisalo 45 zemalja, a 33 je ratifikovalo. To je učinila i Srbija još 2009.

Evropski komitet već je odlučivao o jednoj žalbi u ovoj oblasti protiv Portugala 2006. godine. Ovo telo tada je ocenilo da propisi država članica moraju sadržati “dovoljno jasne, obavezujuće i precizne” odredbe kojima se zabranjuje “svaki oblik” nasilja nad decom kako se sudijama ne bi “ostavila mogućnost” da odbiju da primene te odredbe.

Portugalija je nakon ove odluke 2007. godine zabranila svaki vid telesnog kažnjavanja dece.

Aproač je pokrenuo i žalbe protiv jsos sest zemalja – Kipra, Belgije, Irske, Češke i Slovenije. Žalba protiv Kipra je povučena, dve žalbe je Savet evrope odbio, dok o tri preostale još nisu donete odluke.

Batine podelile Evropu

U ovom trenutku 27 od 47 članica Saveta Evrope ima propise kojima se zabranjuje telesno kažnjavanje dece bez obzira na okolnosti.

Šveska je model “pozitivnog roditeljstva” i isključuje svako fizičko kažnjavanja. Ona je prva donela takve propise ne samo u Evropi već i u svetu, 1979. godine.

Ovim tragom krenule su Finska 1983. godine i Norveška 1987, a zatim i Austrija 1989. godine, Kipar 1994, Danska 1997, Letonija 1998. i Hrvatska 1999.

Ovaj trend ubrzao se od 2000. Te godine zabranu su uvele Nemačka i Bugarska, pridružio im se Island 2003, Ukrajina i Rumunija 2004, Mađaska 2005, Grčka 2006, Holandija, Portugalija i Španija 2007. godine. Zabrana je u Moldaviji, Luksemburgu i Lihtenštajnu uvedena 2008. godine, a 2010. u Poljskoj i Albaniji. Poslednje u nizu za sada su Makedonija 2013. godine i Malta, San Marino i Estonija 2014. godine.

Slučaj Italije je specifičan. Vrhovni kasacioni sud je 1996. godine zabranilo telesno kažnjavanje dece, uključujući i u porodično okuženju. Ova odluka međutim nije dovela do donošenja posebnog zakona o ovom pitanju.

Srbija je među zemljama članicama u kojima se raspravlja o propisima u ovoj oblasti. Takav slučaj je i u Jermeniji, Azerbejdžanu, Sloveniji i Litvaniji.  U toku je izrada novog Krivičnog zakonika Srbije, i prema informacijama iz medija njime će između ostalog biti zabranjeno telesno kažnjavanje dece. Povodom toga i u stručnoj i u opštoj javnosti vodi se žestoka debata između onih koji smatraju da povremeni udarac po guzi može biti svrshishodan i onih koji su protivnici toga po svaku cenu.

Neke zemlje u Saveu Evrope nisu naklonjene menjanju aktuelnih propisa da bi se uvela zabrana batina, a to su pored Francuske Belgija, Velika Britanija, irska i Rusija.

Van Evrope 17 zemalja je do sada zabranilo telesno kažnjavanje dee, pre svega u Latinskoj Americi, Centralnoj Americi i Africi.

Izvor: AFP i EurActiv.rs