Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Transkript govora Đorđa Vasiljevića na 42. Beogradskom Ignite-u „Uključi se br. 7” (11. decembar 2019. godine, Impact Hub, Beograd)

Pre dve godine sam stajao na ovom istom mestu. Tada sam pred jednom drugom publikom, možda je neko od vas i bio, pričao sam o tome koliko je teško bivšem osuđeniku kad izađe iz zatvora da se uklopi u društvo i koliko mu je potrebna „sigurna kuća”, bar u prvih nekoliko meseci posle izlaska.

Večeras vam se svima izvinjavam, ja sam pogrešio. Posle dve godine mogu sa sigurnošću da kažem: sigurna kuća nije potrebna osuđenicima, već je potrebna našem društvu i trebalo bi da traje mnogo duže. Probaću da napravim komparaciju.

Pre dve godine ja sam već bio tri godine na slobodi i uz pomoć svoje supruge sam uhvatio konce svog života. I vratio sam socijalnu pomoć ovoj državi, a pošto niko nije hteo da me zaposli, otvorio sam dečju igraonicu. Poslovao sam s pozitivnom nulom zbog toga što nijedna majka u mom selu nije htela da pošalje svoje dete „kod onog kriminalca”. Danas, dve godine kasnije, ja i dalje poslujem s pozitivnom nulom, i dalje majke ne šalju decu „kod onog kriminalca” i, u principu, jedini razlog zašto i dalje držimo igraonicu jeste to što ne želimo da bacimo dve godine rada.

Pre dve godine, kad god se nešto desi u selu, dolazili su na moja vrata da me pitaju gde sam bio tu noć, taj dan, u taj sat i minut. Danas, dve godine kasnije, kad god se nešto desi u selu, dođu da pitaju gde sam bio tu noć, taj dan, u taj minut.

Pre dve godine moja mlađa ćerka, u predškolskom odeljenju, preplakala je rođendan zato što majke nisu pustile njene vršnjake da slave s njom, jer ona je „ćerka onog kriminalca”. Pre pet dana moja ćerka je opet preplakala svoj rođendan, u drugom razredu osnovne škole, jer majke i dalje ne puštaju njene vršnjake, niti je pozivaju na rođendan.

Pre dve godine objavio sam knjigu, držao sam predavanja, išao sam i radio radionice da se mladi ne bi vraćali u zatvor ili dolazili po prvi put. Danas imamo porast stope dečjeg i mlađeg punoletničkog kriminala i broja povratnika.

I na kraju, negde pre dve godine niko nije imao vremena za ovu priču bivšeg osuđenika, kao što ne vidim da i danas neko ima, sem Ignite-a i retkih izuzetaka. Jedino što se promenilo za ove dve godine jeste uniforma koju nosim dok večeras stojim pred vama. Dakle, pre dve godine nisam bio zaposlen, a danas stojim u uniformi „IGB Automotive comp“, nemačke firme koja mi je pružila šansu. Pažljivo me slušajte: ne državna firma, ne državna briga, ne državna šansa, već nemačka firma, tj. pojedinci iz Srbije koji su uhvatili nemački način razmišljanja i nečija tuđa šansa – nekog direktora koji sedi u Nemačkoj – hrane danas moju porodicu.

Zamislite sada da ste bili negde u inostranstvu 15 godina, 13, 10, 12, nebitno je da li je to inostranstvo bolje od naše zemlje ili lošije. Ali ste našli tamo način života, proveli tamo određeni radni vek, bili zatvoreni sami sa sobom i vratili ste se u svoju otadžbinu gde ste ponikli. Došli ste u svoja sela, u svoje gradove, gde više ništa ne razumete, gde vas neko procenjuje, potcenjuje, raspravlja o vama, koristi vas kao pokaznu vežbu, ogovara vas, kleveće vas, maltertira vas psihički, ponekad i fizički. I tako je bilo pre 15 godina, pre 10, pre pet, pre dve godine, a i danas je tako.

Kažite mi, molim vas, koliko bi vam trebalo da opet odete u to inostranstvo? Zato i danas, kao i pre 20 i pre 15 i pre 10 godina imamo sve veći broj povratnika u srpske zatvore.

***

42. Beogradski Ignite pod nazivom “Uključi se br. 7”, posvećen socijalnom uključivanju, održan je u sredu, 11. decembra 2019. godine, u beogradskom Impact Hub-u. Događaj su organizovali Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije i Udruženje građana „Srbija u pokretu”, uz podršku Švajcarske Konfederacije. Ovogodišnji Beogradski Ignite o socijalnom uključivanju organizovan je u znaku desetogodišnjice rada Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije, čiji su članovi i članice otvorili veče posvećeno socijalnom uključivanju, istakavši značaj svih pojedinaca i pojedinki i njihovog glasa u procesu izgradnje inkluzivnijeg i pravednijeg društva.

42. Beogradski Ignite obeležile su priče o svakodnevici trans osobe u Srbiji, o slici sveta iz ugla osobe sa autizmom i korisnice kolica, problemima osoba sa HIV-om u Srbiji, mladih Romkinja koje se bore za bolji status svoje zajednice, društvenim isključivanjem osoba koje odsluže zatvorsku kaznu, važnosti sistema psihosocijalne pomoći mladima koji su lečeni od raka, ili imaju probleme sa mentalnim zdravljem, ekonomskom osnaživanju žena koje su bile korisnice sigurnih kuća i važnosti koncepta kolektivnog stanovanja za stare koji uključuje decu i mlade.

Đorđe je bivši osuđenik i bloger Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva. Iza rešetaka je proveo 13 godina, a svoju životnu priču opisao je u knjizi „Dosije Atila”. Đorđe otvoreno govori o svom iskustvu u zatvoru i mladima prenosi poruku zašto je dobro da se klone nasilja i kriminala. Pokreće ga porodica, a smatra da ga od drugih izdvaja sposobnost promene.