Vlada Republike Srbije
Nakon što su 51 organizacija i 64.000 ljudi u Evropskoj uniji podržali kampanju za smanjenje bacanja hrane, evroposlanici su se izjasnili da se do 2030. prepolovi ta vrsta otpada. U sklopu izmena “paketa o otpadu”, Evropski parlament je izglasao četiri direktive o upravljanju otpadom uglavnom fokusirane na otpad iz domaćinstava i malih preduzeća koji čini 8% ukupnog. Procenjuje se da se u EU baci 180 kilograma hrane po stanovniku godišnje, odnosno 89 miliona tona, mnogo više nego što je dovoljno da se nahrani 55 miliona siromašnih Evropljana.
Kako su saopštili iz grupe socijalista i demokrata u EP, evroposlanica Simona Bonafe, autorka četiri direktive o smanjenje otpada i recikliranju, dobila je podršku velike većine u Parlamentu.
“To je jedna od najvećih evropskih ekoloških i humanitarnih kriza i biće sve gore ako kreatori politike ne izađu sa pravno obavezujućim okvirom da se to spreči”, upozorio je Pjotr Barčak (Piotr Barczak), stručnjak za upravljanje otpadom u Evropskom birou za ekologiju (EEB), udruženju 140 ekoloških organizacija građana iz 27 članica EU.
Nakon glasanja u EP, do 2030. bi udeo recikliranog otpada trebalo da poraste na 70% sa 44% danas a kod hrane na 50% dok će odlaganje na deponije biti ograničeno na 5%.
Tekst usvojen 14. marta u EP uključuje cilj od 80% za recikliranje ambalažnog otpada, obavezno odvojeno prikupljanje glavnih vrsta otpada (uključujući bio-otpad, otpadno ulje i tekstil), povećanje upotrebe ekonomskih instrumenata (poput taksi za korišćenje deponija i spaljivanje i šeme povraćaja depozita), kao i veću jasnoću kada je reč o dekontaminaciji opasnih komponenti otpada.
Ti koraci će pomoći napretku na putu ka cirkularnoj ekonomiji u Evropi u kojoj će se bacati najmanja moguća količina otpada.
Očekuje se da ministri EU zauzmu stav o strategiji cirkularne ekonomije narednih meseci. Tekst usvojen u Parlamentu predstavlja pregovaračku poziciju pred razgovore u Savetu.
Evropski parlament takođe je pozvao Komisiju da razmotri mogućnost da ciljevi za smanjenje bacanja hrane postanu pravno obavezujući do 2020.
“Obavezujući ciljevi su preko potrebni da bi se suočili sa neposrednim izazovima klimatskih promena, trošenja vode i zemljišta i siromaštva u hrani. Vidimo da dobrovoljne šeme daju slabe rezultate dok obavezujuće donose jednake ulove za sve i vode brzim i dramatičnim poboljšanjima”, rekao je Martin Bouman (Bowman) iz organizacije “To je otpad” koja je predvodila u kampanji, preneo je EurActiv.com.
“Glasanje u EP predstavlja ključni korak prema cirkularnoj ekonomiji. Želimo da se odmaknemo od modela ‘uzmi, napravi, baci’ i pređemo u ekonomiju u kojoj su proizvodi napravljeni da traju i da mogu da budu popravljeni, ponovo korišćeni, reciklirani i prerađeni”, zaključila je Bonafe.
Statistike pokazuju da je 2014. godine 44% komunalnog otpada u EU reciklirano ili kompostirano prema 31% deset godina ranije. Cilj je da do 2020. godine 50% otpada članica EU bude reciklirano ili kompostirano.
Izvor: EurActiv.rs
pdf [3 MB]
Napiši komentar