Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Transkript govora Milese Milinković na 31. Belgrade Ignite-u “Moje društvo voli razlike” (27. april 2015., Mixer House, Beograd)

Fakultet sam upisala tek u 26. godini i tada sam iz malog grada Užica došla u Novi Sad. S obzirom na moje finansijske nemogućnosti, fakultet sam upisala zahvaljujući afirmativnoj akciji novosadskog Udruženja studenata sa invaliditetom, u okviru koje studenti sa invaliditetom – bez obzira da li studiraju na budžetu ili su samofinansirajući – nisu plaćali školarinu, imali su pravo na menzu i dom. Iz osećaja zahvalnosti i potrebe da i ja nešto učinim za neke druge ljude, uključila sam se u Udruženje studenata sa invaliditetom, a 2005. godine sam ušla u projekat „Uhvati sa mnom ovaj dan“, i to je jedan od projekata koji me večeras dovodi na Ignite. Osim rada na ovom poduhvatu, upisala sam master rodne studije i započela sam projekat koji se zove „Umetnost ruši zidove“.

Naime, dok sam radila na Filmskom festivalu „Uhvati sa mnom ovaj dan“ shvatila sam da među autorima nema osoba s invaliditetom. S druge strane, profesionalni režiseri su većinom pravili filmove koji su održavali stereotipe o osobama s invaliditetom, a u tim filmovima je uvek neko drugi pričao o osobama s invaliditetom, a ne one same. Zato sam odlučila da napravim neku promenu i pokrenula sam projekat u okviru koga su osobe sa invaliditetom i bez njega dobile mogućnost da nauče nešto o filmskom jeziku.

Prvo smo učili teoriju – o filmskim planovima, kadrovima, scenariju, knjizi snimanja…, a zatim smo na osnovu svojih scenarija i knjiga snimanja snimali filmove. Tako smo do 2013. godine napravili 13 filmova kojima je svima u osnovi tema invalidnost, ali prikazana kroz različite životne aspekte. Naravno, ovi filmovi su imali efekta i pravili su promene, kako u zajednici, tako i u životu učesnika, u smislu motivacije (…).

Na master studijama sam saznala za feminističku teoriju invalidnosti i shvatila sam da moje iskustvo žene sa invaliditetom nije usamljeno – samo moje – već da je zajedničko ženama sa invaliditetom uopšte i da se cela jedna teorija bavi time. Ovu feminističku teoriju i svoja znanja o filmskom jeziku spojila sam u dokumentarni film pod naslovom „Između redova“. Ovaj film upravo govori o dvostrukoj diskriminaciji žena sa invaliditetom i o drugačijim očekivanjima koja se postavljaju pred njih. A 2013. godine sam napravila još jedan dokumentarni film, u kome žene sa invaliditetom govore o temi materinstva, što je prvi put da je neko progovorio o tome. Ove četiri žene iz četiri različita grada pričaju o svojim sličnim i različitim iskustvima, o time s kakvim predrasudama se susreću – predrasudama okoline i zdravstvenih radnika, govore o tome kako se snalaze kad nemaju pristupačan krevetac ili pelene, a i o tome kakvu podršku porodice imaju, ali i nemaju, kako im zapravo nedostaje podrška društva. Ovaj film je prikazan u 11 gradova i svuda je publika imala jako pozitivne utiske.

Upravo iz razloga što sam uvidela da ovi filmovi zaista menjaju perspektivu, rešila sam da nastavim da pravim projekte koji menjaju svet, koji jesu promena u svetu! Ove godine realizujemo 13. Festival „Uhvati sa mnom ovaj dan – uhvati film“, u okviru koga planiramo da realizujemo filmske radionice i snimimo tri dokumentarna filma.

***

31. Beogradski Ignite, pod naslovom “Moje društvo voli razlike”, održan je 27. aprila 2015. godine u beogradskom Mikser House-u, u organizacji UG “Srbija u pokretu” i uz podršku Mreže prijatelja inkluzivnog obrazovanja, Fondacije za otvoreno društvo, Centra za interaktivnu pedagogiju i Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije.

U prijateljskoj i neformalnoj atmosferi, deset prezentera/ki je u dinamičnim petominutnim nastupima publici predstavilo lične priče o obrazovnoj i socijalnoj inkluziji. Tako su posetioci Ignite-a, uz prevod na znakovni jezik, mogli da se upoznaju sa značajem neprekidnog sticanja novih znanja bez obzira na životno doba, svakodnevnim životom mladih sa hendikepom i dece sa smetnjama u razvoju, odlučnošću mladog Roma da stekne obrazovanje, poduhvatom vršnjačke podrške mladima obolelima od raka, budućnošću inkluzivnog obrazovanja i asistivnim tehnologijama, borbom protiv predrasuda o rodnom identitetu, kao i socijalnim uključivanjem kroz filmsku umetnost.

Milesa Milinković je diplomirana pedagoškinja, master rodnih studija, studentkinja doktorskih rodnih studija (na pauzi zbog nedostatka finansijskih sredstava). Aktivistkinja, program menadžerka i volonterka u organizacijama za podršku osobama s invaliditetom od 1999. godine. U okviru naučno-istraživačkog rada na master i doktorskim rodnim studijama bavi se ženama sa invaliditetom kao višestruko marginalizovanom grupom kroz feminističku teoriju invalidnosti. Producentkinja je 13 filmova, a autorka dva filma koji se bave problemima osoba sa invaliditetom. Za svoj moto koristi mudrost Gandija: budi promena koju želiš da vidiš u svetu.