Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Transkript govora Mirjane Mihailović na 31. Belgrade Ignite-u “Moje društvo voli razlike” (27. april 2015., Mixer House, Beograd)

Ja sam nastavnik i radim u sjajnoj Muzičkoj školi „Kosta Manojlović“ koja se nalazi u Zemunu. U toj školi već više od 30 godina postoji odeljenje za rad sa slepim i slabovidim učenicima. Pre 30 godina to se nije zvalo inkluzija – možda je nekima delovalo i kao iluzija – ali je bilo jedinstveno i stvarno. Grupa nastavnika entuzijasta se na sve moguće načine trudila da učenicima obezbedi knjige na Brajevom pismu. Naravno, to nije bilo uvek lako, pa se nastava najčešće oslanjala na učenikovu dobru memoriju i još bolji sluh, kao u davna vremena – po principu usmenog predanja.

A onda sam se, pre desetak godina, uključila i ja. Dobila sam jednog odličnog učenika, koji se spremao za takmičenja i svirao veliki program, pa smo često gomile notnog teksta morali prvo da strpamo u glavu, a onda od toga i da napravmo muziku, što nije uvek bilo baš lako. Miloš je te godine osvojio nekoliko nagrada i postavilo se pitanje njegovog daljeg školovanja. Odlučio se za gimnaziju i sada se nalazi na specijalizaciji u Milanu. Zahvaljujući radu sa Milošem, počela sam da razmišljam da mora da postoji neki način da se učenicima obezbede ravnopravni uslovi za obrazovanje!

Jedan kolega me je stalno slušao kako o tome pričam u zbornici i malo sam mu verovatno i dojadila, pa je počeo da istražuje tu temu po Internetu. Dao mi je neke osnovne informacije, ja sam nastavila da istražujem dalje i usudila sam se da pomislim da mi to možda možemo sami. U Evropi su nam u tom trenutku za prevođenje knjiga tražili prilično velike pare, a sva oprema koja bi nam bila potrebna koštala je oko 10.000 evra, što, naravno, nije bilo uopšte malo.

Ali, ništa u životu nije slučajno, pa smo te godine koleginica Zlata i ja, malo i po kazni, dobile obiman zadatak: da organizujemo veliku proslavu 65 godina rada naše škole. Odlučili smo da napravimo dobrotvorni koncert pod naslovom „Ruke koje vide“, na kome će nastupiti najpoznatiji učenici naše škole, a sada svetski umetnici (među njima je i Stefan Milenković, koji, naravno, nije jedini, ali za njega verovatno svi znaju). Troškovi organizacije koncerta skoro da su bili nula dinara, prikupili smo potrebna sredstva, kupili smo opremu… i tek tada shvatili da sve to nije baš tako jednostavno kao što izgleda na Internetu. Srećom, tu je bila moja koleginica Gordana od koje sam naučila sistem Brajeve muzičke notacije i polako smo krenule da radimo. Te prve godine uspele smo da napravimo samo jednu malu knjigu za 1. razred muzičke škole, a do danas je na Brajevo pismo prevedeno preko 50 udžbenika za osnovnu i srednju muzičku školu i oni se koriste u redovnom nastavnom planu i programu.

Tokom ovih desetak godina, kroz razne projekte smo dokupljivali opremu, organizovali smo radionice i seminare za nastavnike, snimili mnogo televizijskih emisija, održali brojne koncerte, učenici su išli na takmičenja i postali smo prepoznatljivi u svetu. Neke kolege se boje da neće biti dovoljno dobri nastavnici slepim učenicima, pa da strah ne bi bio izgovor, napisale smo i dva priručnika – jedan za učenike, drugi za nastavnike – kako bismo ih ohrabrile. Naši udžbenici se koriste u desetak muzičkih škola širom Srbije i regiona, od Vardara do Triglava. I to nije sve, sada želimo da sve te naše udžbenike postavimo na jednu otvorenu (naravno, besplatnu) cloud platformu, a upravo smo pre neki dan saznale da smo i za to dobile sredstva, tako da će i to postati realnost.

Želim da vam kažem da su naše škole pune sjajnih nastavnika koji sa velikom ljubavlju i entuzijazmom rade svoj posao, uprkos svemu. Možda je Ignite jedan od načina da se za nas čuje i sazna, jer sam sigurna da smo mi najkvalitetniji deo ove naše obrazovne slagalice i znam da ćemo taj put slediti, uprkos svemu. Naša misija je da omogućimo kvalitetne i ravnopravne uslove za obrazovanje svim svojim učenicima, a na njima je da te uslove iskoriste na najbolji mogući način, u skladu sa svojim mogućnostima i željama. Neizmerno sam srećna što mogu da kažem da su troje naših učenika sada uspešni studenti na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, jedna učenica se sprema za prijemni ispit na Konzervatorijumu u Trstu, a jedna je na specijalizaciji u Beču, što dovoljno govori o tome kolika je njihova želja i kakvu podršku imaju da napreduju i da se usavršavaju.

Tokom ovih deset godina, koliko radim sa učenicima i kolegama koji ne vide, shvatila sam sam da smo svi isti, da svi imamo iste potrebe. Naučila sam da prepoznam individualnost svakog svog učenika i nadam se da sam postala bolji nastavnik svima njima.

***

31. Beogradski Ignite, pod naslovom “Moje društvo voli razlike”, održan je 27. aprila 2015. godine u beogradskom Mikser House-u, u organizacji UG “Srbija u pokretu” i uz podršku Mreže prijatelja inkluzivnog obrazovanja, Fondacije za otvoreno društvo, Centra za interaktivnu pedagogiju i Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije.

U prijateljskoj i neformalnoj atmosferi, deset prezentera/ki je u dinamičnim petominutnim nastupima publici predstavilo lične priče o obrazovnoj i socijalnoj inkluziji. Tako su posetioci Ignite-a, uz prevod na znakovni jezik, mogli da se upoznaju sa značajem neprekidnog sticanja novih znanja bez obzira na životno doba, svakodnevnim životom mladih sa hendikepom i dece sa smetnjama u razvoju, odlučnošću mladog Roma da stekne obrazovanje, poduhvatom vršnjačke podrške mladima obolelima od raka, budućnošću inkluzivnog obrazovanja i asistivnim tehnologijama, borbom protiv predrasuda o rodnom identitetu, kao i socijalnim uključivanjem kroz filmsku umetnost.

Mirjana Mihailović je profesor harmonike i notograf za Brajevo pismo. Obrazovanje je započela u Zemunu, u Muzičkoj školi “Kosta Manojlović”, u kojoj radi već 27 godina i čiji je direktor. Posebno interesovanje pokazuje za obrazovanje učenika oštećenog vida i stvaranje ravnopravnih uslova za obrazovanje. Bori se da inkluzija ne bude samo politički korektna reč i zakonska obaveza. Tokom poslednjih deset godina sa koleginicom Gordanom prevela je na Brajevo pismo preko 50 udžbenika za osnovnu i srednju muzičku školu koje danas koriste slepi učenici u svim zemljama regiona. Zahvaljujući radu sa učenicima koji ne vide proširila je svoje pedagoške veštine.