Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Transkript govora Đurice Stankova na 42. Beogradskom Ignite-u „Uključi se br. 7” (11. decembar 2019. godine, Impact Hub, Beograd)

Moja priča počinje pre tačno 15 godina, tokom jednog rutinskog testiranja. Kao mlad sam se bavio glumom u, kako bi to naši ljudi rekli, „švedskim” filmovima – živeo sam jedan neodgovoran i nezdrav način života i verovao sam da mene to neće, prosto „neće grom u ljubičice”, to je negde tamo. Došao je rezultat i na njemu je pisalo da sam pozitivan.

Tad je za mene život stao. Uplašio sam se kao nikada do tad i prvo što sam uradio, ne očekujući da će se desiti nešto strašno, rekao sam to svojim najboljim prijateljima. A oni su, umesto da mi pruže podršku i razumevanje, prosto okrenuli leđa, pobegli i, kao da su bili plaćeni, širili tu priču bez mog znanja. Ostajući sam sa sobom, borio sam se s tim kako da nastavim da živim, da li je ovo kraj, da li ću imati neku ljubav ili će čitavog života svi ovako od mene bežati.

A onda je došlo vreme kada je moralo da se ode na infektivnu kliniku. Suočavanje sa samom bolešću nije jednostavno – plašio sam se da uđem u tu zgradu koja tek što se ne sruši, a kada sam ušao, bio sam prijatno iznenađen srdačnošću lekara koji tamo rade. Jedino što me je iznenadilo – ljudi koji isto imaju HIV, u onoj čekaonici, ponašaju se kao da su jedni drugima neprijatelji. Nekako sakriveni od očiju javnosti, u svom svetu, među sobom, umesto lepih priča uglavnom su to crne i mračne misli, mračne priče. S hiljadu pitanja, na koja lekar prosto nije imao vremena da odgovori, našao sam se, prosto rečeno, u nebranom grožđu. Kada god bih pokušavao da od onih koji već duži niz godina žive s HIV infekcijom dobijem neke informacije, uglavnom su bili zatvoreni. Tada sam, tu na Infektivnoj klinici, upoznao jednog dečka koga sad, posle toliko godina, mogu nazvati pravim prijateljem, jer mi je pomogao da prebrodim te najteže trenutke, da ne dignem ruku na sebe i da nastavim dalje.

Zajedno smo odlučili da – upravo zbog toga što bezbroj mladih ljudi svakodnevno saznaje svoj HIV status, ima enormno mnogo pitanja i sa strahom živi u beznađu, verujući da će nastupiti izvesna smrt – pokrenemo Udruženje „AS centar” i da, kroz inkluzivni pristup, osim HIV pozitivnih ljudi – ali i svih mladih ljudi iz svih osetljivih grupa – uključimo i mlade zdrave ljude da rade s nama. To je pravi i jedini način da se smanje stigma i diskriminacija koje postoje prema nama u društvu.

Moj aktivistički put je počeo bojažljivo, prvim odlaskom kod Predsednika, u Skupštinu Srbije, gde sam dočekan lepo, ali od drugih poslanika onako malo s čudnim pogledima. Čak sam u jednom trenutku dobio dobacivanje šta ću ja tu, a ja sam se – tada je to bilo hrabro, a danas mi je smešno – okrenuo, iako nisam znao ko je to dobacio, i rekao: „Ako je mogla Ćićolina u Italiji, zašto ja ne bih mogao u Srbiji?“

I evo, danas više vremena provodim u Skupštini, a vrhunac moje aktivističke karijere, da je tako nazovem, jeste kada sam 2014. dobio priznanje za svoj rad i za zastupanje prava HIV pozitivnih ljudi u Srbiji i pozvan da budem član posebnog odeljenja za seksualno prenosive infekcije, HIV i virusne hepatitise pri Evropskoj komisiji. To me čini posebno ponosnim, jer sam uspeo ne samo da svoj život unapredim i poboljšam, već da zajedno s ljudima s kojima radim, kao jedna porodica, pomognemo u tome da u Srbiji konačno budu na pozitivnoj listi najnoviji lekovi, s kojima danas čovek koji ima HIV može da živi normalan životni vek bez ikakvih zdravstvenih problema.

Nakon 15 godina, ja sam srećan čovek, imam sasvim nov i lep život, okružen sam bezbrojnim prijateljima i verujem da moj put tek počinje, da se ovim ne završava.

***

42. Beogradski Ignite pod nazivom “Uključi se br. 7”, posvećen socijalnom uključivanju, održan je u sredu, 11. decembra 2019. godine, u beogradskom Impact Hub-u. Događaj su organizovali Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije i Udruženje građana „Srbija u pokretu”, uz podršku Švajcarske Konfederacije. Ovogodišnji Beogradski Ignite o socijalnom uključivanju organizovan je u znaku desetogodišnjice rada Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije, čiji su članovi i članice otvorili veče posvećeno socijalnom uključivanju, istakavši značaj svih pojedinaca i pojedinki i njihovog glasa u procesu izgradnje inkluzivnijeg i pravednijeg društva.

42. Beogradski Ignite obeležile su priče o svakodnevici trans osobe u Srbiji, o slici sveta iz ugla osobe sa autizmom i korisnice kolica, problemima osoba sa HIV-om u Srbiji, mladih Romkinja koje se bore za bolji status svoje zajednice, društvenim isključivanjem osoba koje odsluže zatvorsku kaznu, važnosti sistema psihosocijalne pomoći mladima koji su lečeni od raka, ili imaju probleme sa mentalnim zdravljem, ekonomskom osnaživanju žena koje su bile korisnice sigurnih kuća i važnosti koncepta kolektivnog stanovanja za stare koji uključuje decu i mlade.

Đurica Stankov se više od 10 godina javno zalaže za bolji kvalitet života osoba koje žive ili su pod rizikom od HIV/AIDS-a, njihovih porodica i prijatelja. Jedan je od retkih u Srbiji koji o svom HIV statusu ne ćuti, već svojim iskustvom pozitivno deluje na svest ljudi, smanjujući stigmu i diskriminaciju koja je značajno prisutna prema osobama koje imaju HIV.