Vlada republike SrbijeVlada Republike Srbije

Jezici

Izveštaj Zaštitnika građana za 2015. godinu

Objavljeno 23.03.2016.

Stanje prava građana u Srbiji tokom 2015. godine obeležile su ekonomske nedaće velikog broja ljudi i manjak pravne sigurnosti, dok su se država i administracija bavile sopstvenim reformama čiji rezultati još nisu doveli do promena koje bi stanovništvo osećalo kao jasan boljitak, ocenjeno je u izveštaju Zaštitnika građana za 2015. Broj pritužbi građana porastao je u 2015. godini za 28%, na više od 6.000. U izveštaju je konstatovano da medijska reforma nije ojačala slobodu medija, da su mediji i dalje pod uticajem sprege politike i novca i da se čini da je Srbija umesto državnih dobila stranačke medije. Ocenjuje se i da je Srbija delovala proaktivno u migrantskoj krizi, ali da ima prostora za poboljšanje na planu migracija.

U redovnom izveštaju Zaštitnika građana za 2015. godinu navodi se da je, u odnosu na prethodni izveštaj, broj pritužbi iz socijalnih i ekonomskih prava “smenio” sa prvog mesta po brojnosti pritužbe na takozvanu lošu upravu, odnosno neblagovremen rad administracije, nemaran odnos prema poslu, pogrešnu primenu prava i druge propuste iz domena “dobre uprave”.

“Posebno ranjive kategorije bili su jako siromašni, deca i mladi, osobe sa invaliditetom, starije osobe, izbeglice i drugi migranti, interno raseljeni, pripadnici nacionalnih manjina, osobe lišene slobode, oboleli od teških bolesti, žrtve nasilja u porodici i partnerskim odnosima, organizacije i pojedinci zagovornici ljudskih prava, organizacije i pojedinci koji iznose kritične stavove, novinari, pripadnici LTBTI populacije.

Mnogi Zaštitniku građana imaju običaj da kažu da je u Srbiji najugroženiji – ‘običan građanin'”, dodaje se u izveštaju.

Broj pritužbi porastao je u 2015. godini za 28%, na 6.231 pritužbu, a ocenjeno je da su građani sve bolje upoznati sa nadležnostima tog organa, da su pritužbe sve konkretnije, a kontakti sa građanima efikasniji.

“Nažalost, zbog mera štednje, a na štetu efikasnosti, preventivnog i edukativnog efekta ovog organa, broj kontrolnih i preventivnih fizičkih poseta smanjen je za 6,15%, odnosno obavljeno ih je ukupno 107”, navodi se u izveštaju.

Zaštitnik građana je naveo da broj pritužbi već godinama prevazilazi postojeći kapacitet, a da uprkos svim strategijama, akcionim planovima i obećanjima, kapacitet Stručne službe godinama nije povećan zbog niza administrativnih i političkih prepreka.

U godišnjem izveštaju upućenom Skupštini Srbije navodi se da se u resoru odbrane ne beleže značajnija postignuća države kao i da je povećan broj obraćanja pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije zbog zlostavljanja na radu.

Janković je naveo da da izveštaj za 2015. karakterišu, “kao i prethodni, pritužbe profesionalnih vojnih lica na povredu prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja zbog manjkavosti u propisima”, a da je a razliku od prethodnih, “čest razlog obraćanja zaposlenih u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije Zaštitniku građana bio zahtev za zaštitu od zlostavljanja na radu”.

U izveštaju se konstatuje se da su nadležni organi delovali proaktivno tokom izbegličke krize i postupili po značajnom broju preporuka upućenih tokom 2015, ali da postoji prostor za poboljšanje kvaliteta prijema i zaštite prava migranata i izbeglica.

Zaštitnik građana ukazuje da je “u toku 2015. godine izdato skoro 600.000 potvrda o nameri za traženje azila, a samo se 11.360 lica javilo u centre za azil, u kojima su ostajali po svega nekoliko dana”. Zahtev za dobijanje azila podnelo je svega 586 lica, za 547 osoba došlo je do obustave postupka, dok je za 16 lica odobreno utočište u Srbiji.

Tokom 2015. godine po osnovu sporazuma o readmisiji Srbija je primila oko 5.500 stranih državljana, a od tog broja najviše iz Mađarske (oko 5.240). Vraćanje državljana trećih država u postupku readmisije susednim državama sprovodilo se samo sa Bugarskom u koju je vraćeno 119 državljana trećih zemalja, dok se Sporazum o readmisiji sa Makedonijom nije primenjivao ni u 2015. godini.

Državne medije zamenili stranački

U izveštaju se ocenjuje i da da primena tri reformska zakona u medijskoj sferi nije ojačala slobodu medija i pravo građana na potpuno, objektivno i pravovremeno informisanje kao i da su mediji i dalje pod “presudnim netransparentnim uticajem sprege politike i novca”, koji je samo zaodenut u zakonsku formu finansiranja programa i oglašavanja.

“Očekivanja da će povlačenje države iz vlasništva nad medijima i konkursno finansiranje sadržaja od javnog interesa iz opštinskih, gradskih, pokrajinskog i republičkog budžeta, definisani novim medijskim zakonima bitno uticati na zaštitu javnog interesa u sferi informisanja, u velikoj meri su obesmišljena načinom na koji su ti zakoni primenjeni u praksi”, ocenio je ombudsman.

Ukazuje se da prave transparentnosti vlasništva nad medijima nema. “Ako je suditi po strukturi novih vlasnika medija, proističe da je Srbija, umesto državnih, dobila stranačke medije”, navodi se u izveštaju.

Dodaje se da je početak povlačenja države iz vlasništva u medijima kasnio četiri meseca zbog opstrukcije javnih medijskih preduzeća i podseća da je državna agencija Tanjug, koja u privatizaciji nije našla kupca, ugašena odlukom Vlade, ali da i dalje radi, koristi zgradu, državna obeležja i druge resurse.

“Politiku AD država je stavila na listu 17 strateških javnih preduzeća i tako zamrznula njen status. Kompanija Novosti, gde je država manjinski vlasnik, nije ni pomenuta u procesu privatizacije”, navodi se u izveštaju.

U izveštaju se ocenjuje da su dva medijska konkursa Ministarstva kulture i informisanja u 2015. godini sprovedena, u načelu, uglavnom uspešno, za razliku od konkursa lokalnih samouprava.

“U komisijama većinu čine predstavnici novinarskih i medijskih udruženja, ali su na lokalnom nivou izraženiji sukobi interesa te kršenje i zloupotreba procedura. U nekoliko slučajeva (na primer Studio B) preko konkursa je novim vlasnicima vraćen značajan deo novca kojim su prethodno od države kupili medije”, ukazuje zaštitnik.

Dodaje se da je regulatorno telo za elektronske medije poprište sukoba medijskih, komercijalnih i političkih interesa a da njegovo rukovodeće telo – Savet nije kompletno.

“Javnost s pravom očekuje da REM jače reaguje i aktivnije koristi nadležnosti povodom očiglednih kršenja Zakona o elektronskim medijima, novinarskih kodeksa i pravila oglašavanja”, ocenjeno je u izveštaju.

Tokom prošle godine broj fizičkih napada i drugih oblika pritisaka na novinare je ponovo počeo da raste a registar koji je formiran na sajtu Nezavisnog udruženja novinara Srbije pokazuje da je 2015. godine bilo ukupno 38 takvih napada, dok ih je 2013. i 2014. bilo po 23.

Nisu rešeni slučajevi ubistava novinara iz prethodnog perioda, kao ni nekoliko fizičkih napada na novinare.

“Vladajuća stranka izdala je zvanično saopštenje u kome je urednicu na Javnom servisu Radio televizija Srbije optužila za ‘brutalno političko mešanje’ u istražne radnje, nakon što je jedan tabloid preneo njenu izjavu da bi bilo “razumno da na informativni razgovor u policiju budu pozvani i urednici TV Pink i Informera, a ne samo menadžment Kurira”, podseća se u izveštaju.

Zaštitnik je podsetio da su, po ustaljenom redosledu, usledile “uvredljive i agresivne” naslovne strane u provladinim štampanim medijima, maliciozni prilozi na provladinim TV stanicama i “očigledno dirigovani verbalni progon” (uvrede, najteže lične diskvalifikacije) u komentarima sa karakterističnih naloga na medijskim portalima i na društvenim mrežama (takozvani botovi).

“Takvi napadi na lični integritet su vidno organizovani i lišeni bilo kakve odgovornosti. Njihov neposredan ili odloženi efekat je povlačenje javnih ličnosti iz društvenog života. Raste broj iskusnih novinara bez posla ili onih koji su otišli iz novinarstva. Novinarski krugovi primećuju da do posla lakše dolaze nepoznate kolege od onih koji su već stekli profesionalni ugled, što se protivi logici slobodnog tržišta. Socijalni položaj novinara je izrazito nizak”, naveo je Janković.

Procenjeno je da više slobode postoji u pisanim medijima u štampi i na elektronskim portalima nego na televizijskim stanicama.

“Politička vlast novinara ili redakciju koji se kritički odnosi prema njoj tretira kao političkog protivnika. Vlast takođe bojkotuje pojedine medije – čak i javni servis. Republička Vlada tako bojkotuje Radio televiziju Vojvodine. Javni medijski prostor i društvene mreže poprište su lažiranja javne debate, kroz organizovanu aktivnost stranačkih aktivista čiji je zadatak da masovnim pisanjem komentara, tvitova, postova, blogova određenu ideju, aktivnost, organizaciju, instituciju ili ličnost veštački promovišu ili degradiraju, ne libeći se manipulacije, laži, uvreda i pretnji”, dodaje se.

Podseća se da je na dva medija – privatnoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom i tabloidu sa ogromnom cirkulacijom, oba bliska političkoj vlasti, objavljen autentičan dokument klinike za psihijatrijske bolesti sa informacijama o istoriji bolesti osobe koja je u tom momentu iznosila teške optužbe na račun političkog vrha.

“Borba za vlast preko tabloida i tajnih službi gazi sve zakonske, etičke i moralne norme, a medijski regulatorni mehanizmi i demokratska civilna kontrola službi nemaju resurse, ovlašćenja i stvarnu moć da tome stanu na put… Tabloidizacija medija, društva i države dosegla je vrhunac slučajem takozvanog ‘Državnog udara’ koji je pripremljen, proglašen i sprečen na stranicama i u programu vodećih provladinih medija. Za nadati se ostaje da će očigledna bizarnost te tabloidne epizode označiti i početak kraja te vrste manipulacije svešću građana”, ocenjeno je godišnjem izveštaju Zaštitnika građana Saše Jankovića.

Izvor: Beta, preuzeto sa www.euractiv.rs

Komentari

 
0

 Podeli

Napiši komentar

Unesite komentar


Ime


e-mail


website


Povezane vesti

Bilten o socijalnom uključivanju

Arhiv biltena o socijalnom uključivanju

Aktuelnosti > <

Blog > <

Earlier
Blog o socijalnom uključivanju
Koliko ima studenata sa hendikepom koji su uključeni u proces visokog obrazovanja? Zašto ih je malo i koliko njih uopšte [...]
uto, sep 22, 2020
Source: Inkluzija blog
Tamara Savović
Kursevi ili realna podrška? Na osnovu Izveštaja o položaju i kapacitetima sigurnih kuća u Srbiji, sprovedenog u saradnji Tima za socijalno [...]
čet, sep 10, 2020
Source: Inkluzija blog
Ana Mirković - Beogradski Ignite
Transkript govora Ane Mirković na 43. Beogradskom Ignite-u „UKLJUČI SE online 8” (8. jun 2020. godine) Želela bih s vama da [...]
sri, sep 02, 2020
Source: Inkluzija blog
Suzana Gajić Jovanović
Bila jednom jedna devojčica sa nepunih 13 godina. Voditeljka slučaja u centru za socijalni rad otpočela je rad sa njom [...]
pon, avg 31, 2020
Source: Inkluzija blog
Željko Mitkovski - Beogradski Ignite
Transkript govora Željka Mitkovskog na 43. Beogradskom Ignite-u „UKLJUČI SE online 8” (8. jun 2020. godine) Dolazim iz Fondacije „Ana i [...]
pet, avg 28, 2020
Source: Inkluzija blog

Aktuelni dokumenti > <

Lista digitalnih alata za rad sa decom i učenicima kojima je tokom učenja na daljinu potrebna dodatna podrška
August, 2020 arrow right pdf [485 KB] arrow right docx [38 KB]
Pregled podataka gradova i opština o merama za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u 2019. godini
Jul, 2020 arrow right pdf [200 KB]
Nagrada za doprinos razvoju svih oblika pristupačnosti 2019 – brošura
Jul, 2020 arrow right pdf [13 MB]
Analiza dohotka najsiromašnijih decila stanovništva Srbije: Fokus na poljoprivredu
Jul, 2020 arrow right pdf [2 MB]
E2E: Priručnik za savetnike za zapošljavanje osoba sa invaliditetom
April, 2020 arrow right pdf [1 MB]
E2E:Testiranje javnih politika – Inovativni pristupi za zapošljavanje mladih (priručnik)
April, 2020 arrow right pdf [1 MB]
Dostupnost usluga i mera podrške za decu romske nacionalnosti na lokalnom nivou
April, 2020 arrow right pdf [737 KB]