Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Transkript govora Tanje Maletić na 37. Beogradskom Ignite-u “Uključi se br. 4” (25. oktobar 2016., Impact Hub, Beograd)

Zovem se Tanja Maletić. Rođena sam sa gomilom talenata i nekom cerebralnom paralizom koja je samo dijagnoza na papiru, to nisam ja. To nije čak ni “moja Šauma”, ja sam pesnik.

Naučila sam da čitam sa dve godine, pre nego što sam naučila da hodam. Već u tom uzrastu sam gutala prve dečije slikovnice i od malih nogu sam postala zaljubljenik u poeziju. Kao maloj, idoli su mi bili Duško Radović i Mika Antić, koji mi je i danas omiljeni pesnik. Od malih nogu, već sa 3-4 godine, počela sam da pišem svoje prve kraće rime. U prvom razredu osnovne škole napisala sam svoju prvu ozbiljniju pesmu “Labud”, koja se bavila ljubavnom tematikom. Naišla je na pohvale i podršku kako od članova porodice, tako i od drugova iz odeljenja i učiteljice.

Od prvog razreda, pa sve do neke 11. godine, moje pesme su uglavnom bile ljubavne ili vezane za neke motive iz prirode. A onda, sa 11 godina sam počela da slušam rock’n’roll i tada se sve promenilo, kako u meni, tako i u mojoj poeziji. Počela sam da pišem svoje prve buntovničke stihove koji su izražavali želju za promenom u društvu, u svetu. Profesorka srpskog jezika u mojoj osnovnoj školi je jednom rekla da sam ja “srpski Jesenjin” i to je najveća pohvala koju sam za života čula od nekoga. Ta pohvala je bila upućena mojoj prvoj pesmi buntovne tematike koja se zove “EUforija očaja”. (…)

Ne volim kada se ljudi međusobno dele. Čitavo društvo ima tendenciju ka kategorizaciji: postoje neki mi, vi, oni… Jedina podela među ljudima koja postoji jeste ona na dobre ljude i one koji su, nažalost, sa tog puta dobrih ljudi skrenuli. Takvim ljudima je potreban zagrljaj, poljubac, prijateljstvo, a ne kritika, ne marginalizacija. (…) Ako znate nekoga ko se oseća usamljeno, tužno, koji trpi mnogo bola iznutra – a sigurna sam da znate nekoga ko je u takvoj situaciji – ponudite mu zagrljaj i prijateljstvo. (…)

Sada bih pročitala svoju pesmu “EUforija očaja”:

EUforija očaja

Plašim se, jer sopstvenu nemoć sada shvatam.

Želim da se pobunim, jer mi se ne dopada

neman s kojom dugo u koštac se hvatam

u ovoj maloj zemlji što lagano propada.

Kada god se osvrnem oko same sebe

ja vidim okean usamljenih ljudi.

Takva slika ume srce da ogrebe

i uvek mi tužne emocije budi.

Uvek prve krvare pravedničke šake,

stoka stalno prva dočepa se trona.

Sve se mislim: raspašće se sad, sekunde svake,

ova zemlja što je urušenju sklona.

Na TV-u viđam sve neznance neke

i svakog od njih kako svoje prste gura

u tokove jedne uprljane reke

što davno beše čista i zvaše se kultura.

Iako je potonuo u sopstvenom jadu,

posledice vukući od rata do rata,

ovaj grumen zemlje još ne gubi nadu,

sada neka čudna EUforija ga hvata.

Nestabilna kao da je kula od karata,

i ove kule stubovi već polako trunu,

ukaljani tragovima okorelog blata,

u njoj zveri jedna drugoj otimaju krunu.

Tako i mi zajedno sa domovinom tonemo,

trpimo sve bolove i gutamo tugu,

moralno, fizički i duhovno klonemo

u neobično usamljenoj zemljici na jugu.

***

37. Beogradski Ignite pod naslovom “Uključi se br. 4”, posvećen socijalnom uključivanju, održan je u utorak, 25. oktobra 2016. godine, u beogradskom Impact Hub-u. Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije i Udruženje građana „Srbija u pokretu“ su organizacijom ovog događaja, već četvrtu godinu zaredom, tradicionalno obeležili Međunarodni dan borbe protiv siromaštva i ohrabrili učesnike i posetioce da postanu borci za inkluzivno društvo.

Posetioci Beogradskog Ignite-a su imali priliku da čuju lične priče prezentera i prezenterki o tome kako svojim svakodnevnim zalaganjem grade društvo jednakosti za sve, i dobiju odgovore na pitanja: ima li života posle odslužene zatvorske kazne; kako do medalje na paraolimpijskim igrama; koje su male tajne aktivnog starenja; kako se menja slika o mladim Romima i Romkinjama kroz ritam i reč; ko su žene koje pomažu migrantima; kako izgleda svakodnevica mlade gluve osobe; kako mladi u akciji menjaju društvo; kako postići preduzetnički uspeh…

Pokretačka snaga Tanje Maletić su ljubav, snovi i večiti bunt. Učenica je trećeg razreda Devete gimnazije u Beogradu, a sebe opisuje kao borbenu, upornu, veselu i vrlo emotivnu osobu koja voli umetnost. Na Ignite je donela svoja iskustva o obrazovanju, a govorila je i o kulturi i umetnosti. Tanja Maletić kao svoj dosadašnji najveći uspeh vidi predstavljanje sopstvene poezije i slika na Srpskoj naučnoj televiziji. Još uvek joj se nije ostvario san da objavi knjigu poezije, ali dodaje da joj se ostvario drugi san – da upozna Zvonimira Đukića, Jasminku Petrović i Tihomira Stanića.