Vlada Republike Srbije
Samozapošljavanje je sve prisutnije u Evropi i pokriva sve veći broj aktivnosti, ali ta mala revolucija otvorila je nerešena pitanja u domenu socijalne zaštite. Zvanične statistike pokazuju da je 14% zaposlenih u EU samozaposleno. Status “frilensera” u nekim članicama EU je stvar izbora a u nekim nužnost.
Za razliku od tradicionalnih za samozapošljavanje profesija, poput lekara ili advokata, “frilenseri” nemaju biznis okruženje ili dozvolu, kaže ekspertkinja za budućnost rada Letisija Vito (Laetitia Vitaud).
“Oni nisu u regulisanim profesijama. Oni biraju da rade direktno sa kompanijama, a da ne budu njihovi zasposleni i odbijaju da im budu direktno podređeni”, rekla je za EURACTIV.fr Vito na jednom skupu u Parizu održanom krajem juna.
Iako su IT sektor i kreativne profesije (dizajneri, grafički dizajneri) na prvom mestu po “frilenserima”, taj model se širi i u nove sektore, kaže direktor platforme MALT Vensan Uge (Vincent Huguet). Ta platforma povezuje “frilensere” sa kompanijama.
“Poslovi u marketingu, komunikacijama ili upravljanju projektima, koji su tradicionalno bili rezervisani za zaposlene, sada su u rukama frilensera”, pojasnio je Uge.
Status “frilensera”, koji se ranije povezivao za nezaposlenošću i nesigurnim poslom, danas je sve poželjniji, pokazalo je istraživanje koje je platforma sprovela među tim, veoma specifičnim, delom populacije. Za 90% ispitanika honorarni rad predstavlja izbor.
Takav trend je međutim manje vidljiv na evropskom nivou. Prema podacima Evropske fondacije za unapređenje uslova života i rada (Eurofound), 60% ispitanika je izabralo status “frilensera” dok ga je 20% prihvatilo kao nužnost.
Veliki dispariteti
U Evropi, kada je reč o samozapošljavanju, postoje velike razlike. Podaci agencije Eurofound pokazuju da u EU ima 32 miliona samozaposlenih, odnosno 14% populacije koja radi. Taj nivo je stabilan od početka veka, ali krije velike disparitete.
“Situacija se u velikoj meri razlikuje od zemlje do zemlje”, rekao je prvi čovek za strategiju zapošljavanja u Generalnom direktoratu za zapošljavanje, socijalne poslove i inkluziju Evropske komisije Maks Uebe, dodavši da je “npr. u Grčkoj udeo samozaposlenih veći, 31%, dok je u Danskoj na najnižem nivou, 8%”.
Razlika između onih koji su to izabrali i onih koji su prisiljeni da budu samozaposleni velika je.
“U nordijskim zemljama 80% bira da bude samozaposleno dok je u zemljama poput Rumunije, Portugalije i Hrvatske većina na to prisiljena”, kazao je Uebe.
Te razlike ukazuju na “ranjivost” samozaposlenih radnika. Prema agenciji Eurofound, ti “ranjivi” čine 17% ukupnog broja samozaposlenih u EU.
U vreme kada EU razmatra zajedničku osnovu za socijalna prava, ostaje otvoreno pitanje prilagođavanja mera socijalne zaštite u domenu samozaposlenosti, upozorila je Vito.
Preuzeto sa: www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Napiši komentar