Sa porukom: „Zajedno sa onima koji su najranjiviji gradimo inkluzivan svet koji univerzalno poštuje ljudska prava i dostojanstvo”
Ove godine se obeležava 70 godina od proglašenja Univerzalne deklaracije ljudskih prava. Život u ekstremnom siromaštvu fundamentalno narušava ljudska prava, a današnji dan predstavlja podsetnik da u Republici Srbiji oko pola miliona stanovnika nije u stanju da zadovolji minimalne egzistencijalne potrebe, kao i da stopa rizika siromaštva ostaje među najvišima u Evropskoj uniji.
U 2017. godini 7,2% populacije imalo je potrošnju ispod linije apsolutnog siromaštva, koja je iznosila 12.045 dinara mesečno, i time potrošnju nedovoljnu za zadovoljenje osnovnih životnih potreba (za više informacija videti Ocenu apsolutnog siromaštva u Srbiji u 2017. godini). Posebno ostaju ugrožena deca, lica koja se nalaze van gradskih centara kod kojih je stopa siromaštva dva puta veća nego kod lica koja žive u gradskim područjima (10,5% nasuprot 4,9%), stanovnici regiona Južne i Istočne Srbije u kojima je stopa siromaštva 12,1% i domaćinstva sa pet, šest i više članova. Presudan značaj na ostanak u stanju siromaštva imaju status na tržištu rada i nivo obrazovanja – skoro svako peto lice koje živi u domaćinstvu u kome nosilac nema završenu osnovnu školu je siromašno i skoro svako četvrto lice koje živi u domaćinstvu u kojem nosilac nije zaposlen. Deca ostaju ugroženija od proseka populacije.
Značajan deo populacije Republike Srbije je u riziku siromaštva, tj. ima prihode ispod 60% medijane ekvivalentnog dohotka – čak oko 1,8 miliona stanovnika. Prema poslednjim dostupnim podacima SILK istraživanja (2016)[1], Srbija se nalazi na prvom mestu po udelu stanovnika koji su u riziku siromaštva (25,5%). Prag rizika siromaštva ili linija relativnog siromaštva 2015. godine je iznosila 15.416 dinara prosečno mesečno za jednočlano domaćinstvo, odnosno 32.374 dinara za četvoročlano domaćinstvo sa dvoje odraslih i dvoje dece do 14 godina. Kada se izrazi u standardima kupovne snage (PPS)[2], prag rizika siromaštva za jednočlano domaćinstvo iznosi 263 PPS na mesečnom nivou. Prag rizika siromaštva u Republici Srbije je niži nego u bilo kojoj od 28 zemalja EU (izuzev Rumunije)[3].
U riziku siromaštva u tekućoj godini i tokom najmanje dve od prethodne tri godine, tj. u trajnom riziku siromaštva prema podacima SILK istraživanja (2016) bilo je 15,7% populacije.
Osim toga, prema podacima SILK istraživanja (2016), 38,7% stanovništva Republike Srbije (2,72 miliona) izloženo je riziku siromaštva ili socijalnoj isključenosti. Ta vrednost je znatno veća od vrednosti proseka 28 zemalja EU (23,5%), a veći udeo stanovništva koje je izloženo riziku siromaštva ili socijalne isključenosti zabeležen je jedino u Bugarskoj (40,4%) i Rumuniji (38,8%)[4].
Osećaj siromaštva veoma je izražen u Srbiji. Skoro dve trećine (63,9%) stanovništva je subjektivno siromašno, tj. na pitanje o mogućnosti domaćinstva u kome žive da „sastavi kraj s krajem” odgovaraju sa „teško” i „veoma teško”. I po ovom pokazatelju Srbija se nalazi u samom vrhu u poređenju sa zemljama Evropske unije.
Više informacija i infografike potražite na našem sajtu, u rubrici Statistika.
Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije ostaje posvećen izveštavanju o stanju najranjivijih u zemlji radi unapređenja njihovog položaja kroz razvoj politika socijalnog uključivanja. U skladu sa time, pružamo intenzivnu podršku institucijama i relevantnim partnerima sa ciljem unapređenja kvaliteta i dostupnosti podataka o siromaštvu i socijalnom uključivanju.
—————
Napiši komentar