Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Transkript govora Simonide Komazec na 42. Beogradskom Ignite-u „Uključi se br. 7” (11. decembar 2019. godine, Impact Hub, Beograd)

Da li ste uplašeni? Da li ste tužni? Da li ste srećni, ljuti, da li vam se udara, da li vam se trči, da li vam se prebija zid, da li vam se plače, da li vam se vrišti? Pretpostaviću da su odgovori na sva ova pitanja potvrdni, makar u nekom od momenata vašeg života. Sada zamislite da vam je tako svaki dan i da vas je još sramota da to kažete! Da vas je apsolutno blam da to kažete svojoj sestri, svom bratu, roditeljima, najboljim drugarima. Tako žive ljudi koji imaju mentalne probleme – kad te je toliko blam da kažeš nekom: „E, meni nije dobro, meni treba pomoć.“

Mentalno zdravlje nikako ne treba da bude tabu tema, mada ono do ovog dana to jeste, iako se radi na tome. Treba pričati s ljudima o mentalnom zdravlju, treba da kažete svoju priču. Treba da pričate o tome s drugim ljudima čak iako nemate nikakve mentalne probleme – to je normalna stvar, ali ljudi to ne shvataju. Sedite i pričajte s drugarima, živite svoj život, pričajte o svojim problemima s kim god želite, kako god želite. Talk about it, tačno tako. Ne treba da vas bude blam ako imate neke probleme, ne treba da se plašite da pitate za pomoć…

Poštujte ljude, poštujte priče onih koji vam se povere. Poštujte sebe kao osobu, poštujte probleme koje imate i poštujte priče drugih i drugi će poštovati vas. Kako ja to vidim, postoje dve vrste poštovanja – poštovati nekog kao ljudsko biće i poštovati nekog kao autoritet. Ljudi koji imaju autoritet uglavnom misle da ukoliko oni poštuju nekoga kao ljudsko biće, taj neko njih treba da poštuje kao autoritet, što apsolutno nije tačno. Molim vas, poštujte sve ljude onakve kakvi su i prihvatite ih. Tek tada ćemo moći da pređemo na temu ugroženih grupa, da se tako izrazim, onih kojima je još teže da priznaju svoje probleme jer misle da će to biti skrenuto na priču: „Ej, ti si gej, i zato si u depresiji”; ima i onih koji misle da je tako kul kad si u depresiji i kad imaš mentalne probleme i kažu: „Da, da, naravno, ja sam depresivna, plakala sam juče 15 minuta, jer je dečko raskinuo sa mnom“ i slično. Da, to boli, naravno, to je loše, ali to ne znači da ste vi u depresiji, to prosto nije tačno.

Nemojte da se plašite da pitate ljude za pomoć, da odete do nekog i kažete mu: „Nije mi dobro, molim te, ne znam šta da radim…“ Ja sam bila u toj situaciji pre koju godinu, bilo me je sramota da se obratim bilo kojoj osobi koju znam i rešila sam da ću da sedim kod kuće i da plačem, jer ne znam šta da radim. Obratite se ljudima za pomoć ako vam treba, obratite se meni, drugarima, terapeutima… Koga god nađete, gde god ga nađete, ako mu verujete – recite mu. Naći će pomoć ili ćete je naći sami.

Takođe, postoji velika opasnost u tome da sami sebe dijagnozirate. Molim vas, probajte da to ne radite, jer postoji dosta toga gde vi ne znate šta se tačno dešava, niti šta u stvari radite. Idite i recite: „Treba mi terapeut, treba mi pomoć!“ Vi, naravno, možete uvek da odete kod terapeuta čak i ako nemate veliki problem, oni su tu da pričaju s vama. Ako im kažete: „Ne znam šta da radim, dobio sam keca u školi, treba mi neko da pričamo o tome, kako da rešim taj problem“, oni znaju kako da vas upute na pravi put. Zato nemojte to da postavljate kao tabu temu, neku o kojoj ne treba da se priča.

Zagrlite ljude koje volite, kažite im da ih volite, poljubite ih i kažite im da ste ponosni na njih. Shvatite kad se neko žrtvuje za vas i kažite im ako mislite da oni nisu primetili koliko se vi žrtvujete za njih. I žrtvujte se za druge ljude ako mislite da je to, naravno, dobro po vas. Slušajte ih, volite ih i volite sebe! To je teška stvar da se nauči, ali je bitno da voliš sebe i da voliš druge – ljudi ne shvataju koliko su mentalno i fizičko zdravlje povezani. Kada ti mentalno nije dobro i ne možeš da ustaneš iz kreveta, to nije samo to – boli te glava, vrti ti se u glavi, boli te stomak – ti fizički nisi u mogućnosti da ustaneš iz kreveta. Zato, molim vas, zagrlite i poljubite ljude koje volite i recite im da ih volite. Naučite da volite sebe i samo se setite da vi pripadate ovde, vi pripadate ovde gde ste tačno sada, toj školi, tom gradu, zemlji… Vi pripadate ovde gde jeste.

***

42. Beogradski Ignite pod nazivom “Uključi se br. 7”, posvećen socijalnom uključivanju, održan je u sredu, 11. decembra 2019. godine, u beogradskom Impact Hub-u. Događaj su organizovali Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije i Udruženje građana „Srbija u pokretu”, uz podršku Švajcarske Konfederacije. Ovogodišnji Beogradski Ignite o socijalnom uključivanju organizovan je u znaku desetogodišnjice rada Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije, čiji su članovi i članice otvorili veče posvećeno socijalnom uključivanju, istakavši značaj svih pojedinaca i pojedinki i njihovog glasa u procesu izgradnje inkluzivnijeg i pravednijeg društva.

42. Beogradski Ignite obeležile su priče o svakodnevici trans osobe u Srbiji, o slici sveta iz ugla osobe sa autizmom i korisnice kolica, problemima osoba sa HIV-om u Srbiji, mladih Romkinja koje se bore za bolji status svoje zajednice, društvenim isključivanjem osoba koje odsluže zatvorsku kaznu, važnosti sistema psihosocijalne pomoći mladima koji su lečeni od raka, ili imaju probleme sa mentalnim zdravljem, ekonomskom osnaživanju žena koje su bile korisnice sigurnih kuća i važnosti koncepta kolektivnog stanovanja za stare koji uključuje decu i mlade.

Simonida Komazec je, uz Andreu Rajičić i Olgu Dević, članica Dečjeg informativno kulturnog servisa – Klub DX, osnovanog pri Centru za prava deteta. One zagovaraju kreiranje sveta po meri ljudskih i prava deteta, a sve tri su aktivistkinje i vršnjačke edukatorke.