Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Biljana Mladenović, zamenica menadžerke i ekonomska analitičarka, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije

„Na ono što činimo utiče ono što merimo”

Pitanje merenja društvenih pojava i procesa je oduvek predstavljalo izazov, kako u pogledu mogućnosti merenja tako i u pogledu koncepata, budući da se oni vremenom menjaju. Merenje siromaštva i socijalne isključenosti jedan je od takvih fenomena. U ovom slučaju, politička osetljivost teme predstavlja dodatan izazov. I pored toga, dobijeni rezultati i naučene lekcije su pravo bogatstvo koje treba da služi za konstantno usmeravanje javnih politika.

Statistička osnova za praćenje i izveštavanje o životnom standardu u Republici Srbiji stalno se unapređuje. Od 2013. godine, deo statističke prakse postaje Statistika o prihodima i uslovima života (SILC), čime se pridružujemo praksi Evropske unije. U Srbiji se paralelno prate i kontinuirano unapređuju i nacionalni pokazatelji siromaštva, poput apsolutnog siromaštva. Takođe, od 2009. godine okvir za praćenje socijalnog uključivanja i smanjenja siromaštva u Republici Srbiji se kontinuirano unapređuje.

Poslednje ažuriranje liste pokazatelja socijalnog uključivanja i smanjenja siromaštva završeno je krajem 2017. godine, na inicijativu Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije (SIPRU) i uz podršku Republičkog zavoda za statistiku i UNICEF-a, a u okviru ovog procesa bilo je angažovano preko 20 stručnjaka i stručnjakinja. Osim toga, značajni napori su učinjeni u pravcu podizanja znanja i popularizacije teme, kako među donosiocima odluka tako i među istraživačima i istraživačicama. Sprovedeno je više serija tzv. „sekundarnih analiza” podataka u oblasti siromaštva i socijalnog uključivanja. Poslednji realizovani ciklus ovih analiza fokusirao se na podatke istraživanja SILC. Time SIPRU, kao stručno telo Vlade Republike Srbije,  potvrđuje svoje napore ka otvaranju novih tema sa ciljem dubljeg razumevanja isključenosti i siromaštva, uz značajan fokus na praćenje uticaja metodoloških izmena na uporedivost podataka u osnovnim izvorima podataka.

Ishod ovih procesa je stvaranje značajnog statističkog potencijala na osnovu kojih se mogu usmeravati budući pravci razvoja Srbije.

Evropska unija je, ipak, otišla korak dalje. Osim praćenja, teme koje se tiču socijalnog uključivanja i smanjenja siromaštva stavljene su visoko na političku agendu. Primera radi, pre deset godina je u Strategiji Evropa 2020 kao jedan od vodećih ciljeva navedeno „izdizanje 20 miliona lica iz siromaštva“ do 2020. godine. Deset godina kasnije EU priprema evaluaciju Strategije Evropa 2020 i najavljuje prve osvrte na ostvarenost vodećih ciljeva u oblasti siromaštva i socijalnog uključivanja.

I pored niza kritika koncepta i metodologije merenja siromaštva, koje su postojale od početka, EU nije odustala od ulaganja napora u smanjenje siromaštva. Upućene kritike mogu se grupisati na one „fundamentalne” – da li rizik od siromaštva meri siromaštvo ili nejednakost, da li je kretanje rizika od siromaštva moguće staviti u odnos sa suštinskim povećanjem životnog standarda u datoj zemlji, zatim „tehničke” koje se tiču nivoa uporedivosti podataka između zemalja i tokom vremena i koje se dodatno komplikuju uz metodološke promene u zemljama članicama, sve do „političkih” koje idu u pravcu preuzimanja odgovornosti svake od članica za ostvarivanje postavljenih ciljeva EU. Poslednji aspekt je značajan posebno imajući u vidu da je kroz nacionalizaciju ciljeva omogućeno definisanje nacionalnih prioriteta drugačijih od onih koji su definisani na nivou EU. Dodatno, cilj koji je tada prvobitno postavila – 20 miliona lica manje u riziku od siromaštva do 2020. godine – ubrzo je promenjen u smanjenje broja lica koja su u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti za 20 miliona do 2020. godine.

Prošlogodišnje analize sprovedene na evropskom nivou već su potvrdile primetan trend –  najniži nivo ostvarenosti ciljeva je upravo u domenu siromaštva i socijalne isključenosti.  Do prvog smanjenja broja lica koja su u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti došlo je tek 2017. godine i to za tri miliona  u odnosu na baznu godinu (2008). Štaviše, nema nijednog drugog vodećeg cilja evropske strategije koji je dalji od postizanja željene vrednosti definisane Strategijom Evropa 2020.

I pored toga, unutar EU nije se odustalo od praćenja i izveštavanja, bar kada je reč o smanjenju siromaštva. Analize ostvarenih rezultata redovno se sprovode kako od strane same EU,  tako i od strane zemalja članica i niza nezavisnih think-tank organizacija. To omogućava sagledavanje različitih aspekata koji se tiču smanjenja siromaštva i socijalnog uključivanja i formulisanje adekvatnijih mera kojima bi se unapredila situacija u ovoj oblasti.

U Srbiji blizu 2,7 miliona ljudi živi u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti, a preko pola miliona nije u stanju da zadovolji osnovne životne potrebe. Iako podaci deluju obeshrabrujuće, mere koje se mogu preduzeti predstavljaju važan adut. Prethodnih godina stvorena je značajna statistička osnova u oblasti siromaštva koja stoji na raspolaganju kreatorima javnih politika u Srbiji.

Praksa EU, koja potvrđuje uključivanje ciljeva siromaštva u ključna strateška dokumenta i praćenje njihovog ostvarivanja, najbolje je usmerenje za našu državu. Međutim, na greškama i izazovima EU treba i učiti. To je prilika za državu Srbiju. Važno je samo da je iskoristimo.

(Tekst je izvorno objavljen kao Uvodnik 57. Biltena o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva.)