Vlada republike SrbijeVlada Republike Srbije

Jezici

Neke predrasude o osobama sa autizmom

Objavljeno 03.10.2018.

Stefan LazarevićPiše: Stefan Lazarević (Blog o socijalnom uključivanju)

Mnogo puta sam već u ranijim tekstovima pisao o tome šta me sve uznemirava – kada mi iznenada otkažu neki sastanak, kada me ignorišu, tj. ne odgovaraju na poruke, kada željno čekam da gledam neku emisiju a na televiziji se iznenada promeni programska šema, bez objašnjenja. Mnogo me nervira kada nestane struja. Ne volim kad ostanem bez interneta. Dok sam išao u školu, ljutile su me iznenadne promene rasporeda časova, ili nenajavljene promene nastavnika. Teško mi pada da nešto čekam – autobus, u redu u prodavnici ili pošti, a naročito mi teško pada kada mi kažu da će se nešto dogoditi uskoro, jer ne znam šta to tačno znači.

Znam da se i drugim ljudima ovo dešava, ali izgleda da oni umeju lakše i bolje da se izbore sa ovim neprijatnim situacijama. Meni to toliko teško pada da nekada ne mogu da spavam. Po cele dane razmišljam o tome, osećam se loše, ne mogu da se bavim drugim stvarima, pa čak i onima koje volim, nerviram se.

Ne volim ljude koji mi se obraćaju povišenim tonom. Kada neko vikne, uvek pomislim da je ljut na mene, da me grdi. Onda i ja vičem jer hoću da mu vratim. Teško mi pada kad su ljudi nestrpljivi, ne sačekaju da završim šta sam počeo da pričam, kad me ne saslušaju. Ne razumem zašto to rade. Neko od njih mi objasni kako je u žurbi, a neko mi ništa ne kaže. To me onda mnogo muči jer mi bude jako neprijatno i krivo kada me prekinu u pola rečenice i bez objašnjenja.

Ovakve događaje pamtim, tačno znam kog dana i datuma su se dogodili i kad ih se setim, odmah se osećam isto kao i prvi put. Zato se možda ljudima čini da sam se iznervirao bez razloga, a zapravo, samo sam se setio nekadašnjeg neprijatnog događaja. Isto tako, nekada se dogodi da me pitaju šta me je to iznerviralo, a kada im objasnim, kažu mi kako to i nije neki razlog za uznemiravanje. Možda vama nije, ali meni jeste. Zbog nerazumevanja i neznanja nastale su razne predrasude o osobama sa autizmom.

Jedna od predrasuda o osobama sa autizmom je da su često nervozni i uznemireni bez razloga. To nije tačno. Niko nikada nije uznemiren bez razloga. Problem je u tome što neka deca ili ljudi koji imaju autizam ne govore, pa ne mogu da kažu šta se tačno desilo. Oni koji govore, kao ja, kada su ljuti, nervozni, tužni, ne umeju da prenesu kako se osećaju i kako im se može pomoći.

Često može da se čuje kako su osobe sa autizmom agresivne. Kad sam pošao u srednju školu, na prvom roditeljskom sastanku, moja razredna prenela je drugim roditeljima da je u odeljenju dečak koji ima autizam. Prvo pitanje koje je jedna majka uputila bilo je – „Da li je on agresivan?“. Zašto se ljudima čini da su osobe sa autizmom agresivne? To je sigurno povezano sa uznemirenjem i reakcijama ljudi koji imaju autizam kada se iznerviraju i naljute. Samo, mnogo češće su oni tada agresivni prema sebi nego prema drugima. Kad sam bio manji, ponekad sam udarao glavom o zid ili o pod, ili sam se grizao i to je drugima bilo veoma čudno, i možda su se bojali da ću udariti nekog od njih.

Još jedna predrasuda o osobama sa autizmom je da vole da budu sami. Ja baš volim da se družim. Međutim, nekada moram da uradim neke stvari, na primer, da pogledam neku emisiju, da sviram ili pročitam nešto u tačno određeno vreme, i onda, iako su prisutni drugi ljudi, ja ustanem i odem da bih ovo završio. Takođe, kada u razgovoru učestvuje mnogo ljudi, ili kada pričaju o temama koje mi nisu interesantne, ne mogu da se koncentrišem, ne mogu da pratim i onda moram da odem da bih se malo odmorio. Možda zbog toga pomisle da želim da budem sam, ali to nije tačno.

Takođe, nekada kažu da ljudi koji imaju autizam ne umeju da pokažu saosećanje. Možda ja uvek ne umem da procenim kako se neko drugi oseća, ali kada čujem da je neko nervozan, tužan zbog nečega, bolestan ili ljut, uvek se trudim da ga ne uznemirim i da ga poštedim. Ali, važno je da mi ljudi kažu kako se osećaju da bih znao kako da postupim.

(…)

Tekst “Neke predrasude o osobama sa autizmom” u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.

Komentari

 
1

 Podeli

Komentari

  • Milan Kosovac Objavljeno Februar 2, 2019 11:55 am

    Bravo Stefane, ovaj tvoj tekat je dragocen za porodice koje imaju člana sa autizmom

  • Napiši komentar

    Unesite komentar


    Ime


    e-mail


    website


    Povezane vesti

    Bilten o socijalnom uključivanju

    Arhiv biltena o socijalnom uključivanju

    Aktuelnosti > <


    Blog > <

    Earlier
    SIPRU_BLog
    „Živimo u maloj sredini. Zašto bismo mi TO imali“, kaže mlada osoba u skorašnjem razgovoru na temu omladinske politike u [...]
    pon, jul 13, 2020
    Source: Inkluzija blog
    Tamara Savović
    Srbija je jedna od vodećih zemalja po broju femicida. Uprkos naporima države da se sistem unapredi i obuči što veći [...]
    uto, jul 07, 2020
    Source: Inkluzija blog
    Milkica Dimitrijević
    Lečila sam se od osteosarkoma, oblika raka kostiju, tokom IV razreda srednje škole. Te godine sam u školi provela ukupno [...]
    pet, jun 26, 2020
    Source: Inkluzija blog
    Iva Eraković
    Pandemija virusom COVID-19 uzdrmala je planetu na mnogo načina, među kojima je prvi zdravstveni aspekt. Dok se o dalekosežnim posledicama [...]
    uto, jun 23, 2020
    Source: Inkluzija blog
    SIPRU_BLog
    Držim se za ogradu terase na jedanaestom spratu, oivičenu mojim paničnim strahom od visine. Pri samoj pomisli na skok padobranom [...]
    sri, jun 17, 2020
    Source: Inkluzija blog

    Aktuelni dokumenti > <

    Nagrada za doprinos razvoju svih oblika pristupačnosti 2019 – brošura
    Jul, 2020 arrow right pdf [13 MB]
    Analiza dohotka najsiromašnijih decila stanovništva Srbije: Fokus na poljoprivredu
    Jul, 2020 arrow right pdf [2 MB]
    E2E: Priručnik za savetnike za zapošljavanje osoba sa invaliditetom
    April, 2020 arrow right pdf [1 MB]
    E2E:Testiranje javnih politika – Inovativni pristupi za zapošljavanje mladih (priručnik)
    April, 2020 arrow right pdf [1 MB]