Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Transkript govora Stefana Lazarevića na 42. Beogradskom Ignite-u „Uključi se br. 7” (11. decembar 2019. godine, Impact Hub, Beograd)

Ja sam Stefan Lazarević, pišem i objavljujem tekstove na blogu Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije, koji govore o ljudima koji imaju autizam i nadam se da oni mogu da doprinesu tome da se bolje razumeju ove osobe. Rešio sam da ovom prilikom govorim o predrasudama u vezi s osobama s autizmom, zato što je moj tekst o tome bio dosta čitan i deljen i izazvao je mnogo pozitivnih reakcija.

Predrasude jesu stavovi o ljudima koji se zasnivaju na pretpostavkama, a mogu se deliti na pozitivne i negativne. Nažalost, predrasude o osobama s autizmom vrlo često su negativne. Pošto moj tekst govori o predrasudama o osobama s autizmom, da napomenem da je jedna od njih, ujedno i prva o kojoj ću da govorim, to da su često nervozne i uznemirene bez razloga. To nije tačno, niko nikada nije uznemiren bez razloga. Problem je u tome što neka deca ili ljudi koji imaju autizam ne govore, pa ne mogu tačno da kažu šta se desilo, dok oni koji govore, kao ja, kada su ljuti, nervozni ili tužni, ne umeju da prenesu kako se osećaju i kako im se može pomoći.

Uznemiravaju me mnoge situacije: kada mi iznenada otkažu neki sastanak, kada me ignorišu odnosno ne odgovaraju na poruke, kada željno čekam da gledam neku emisiju, a na televiziji se iznenada promeni programska šema bez objašnjenja, ne volim ni kada ostanem bez struje, niti kada ostanem bez interneta. A uznemirava me i kada neko vikne na mene ili kada me grdi, ili kada slušam razgovor, a ne razumem ga, posebno mi teško pada što moram da čekam red u prodavnici ili pošti, u autobusu, pa i na mom treningu, na kraju krajeva.

Još jedna od predrasuda o osobama s autizmom jeste da su agresivne. Kada sam pošao u srednju školu, jedna majka je pitala da li sam agresivan. Ona me uopšte nije poznavala, nego je čula da imam autizam i tako je pretpostavila da sam agresivan. A to što se ljudima čini da su ove osobe agresivne sigurno je povezano s uznemirenošću i reakcijama ljudi koje imaju autizam kada se iznerviraju ili naljute. Međutim, oni su tada mnogo češće agresivni prema sebi nego prema drugima i tada dolazi do napada besa, plača, neko udara glavom ili se grize.

Još jedna predrasuda o ovim osobama jeste da vole da budu same. Kada slušam razgovor o temama koje mi nisu interesantne ili ih ne razumem, ne mogu da ih pratim i onda mi opadne koncentracija i tada se, na primer,  povučem i odem da čitam knjigu, gledam nešto na televiziji, kao nekada, ili da sviram, što sada najčešće činim. Pošto u poslednje vreme mnogo vežbam, možda zbog toga ljudi misle da volim da budem sam. To nije tačno, ja mnogo volim da se družim.

Takođe, nekada kažu da ljudi s autizmom ne umeju da pokažu saosećanje. Zapravo, ne umem uvek da procenim kako se neko drugi oseća, ali kada mi jasno kažu, uvek se trudim da ga poštedim i ne uznemirim. Važno mi je da mi ljudi kažu kako se osećaju da bih znao kako da postupim.

Nekada se čuje kako su svi ljudi s autizmom genijalni, što nije tačno. To je sigurno povezano sa specijalnim sposobnostima koje neki ljudi s autizmom imaju. Mnogi umeju da računaju, dele, izračunavaju korene, množe velike brojeve. Čuven je slučaj jednog slikara s autizmom koji putuje po svetu i bavi se crtanjem zgrada. Može da zapamti izgled bilo koje zgrade koju vidi i kada dođe kući, odmah je nacrta sa svim detaljima. Neka deca s autizmom potpuno su samouki muzičari, kao što je sa mnom slučaj. Ali to ne znači da smo mi genijalni, već da nas ove stvari veoma zanimaju i da imamo neke posebne sposobnosti da se time bavimo. U isto vreme, i dalje imamo teškoće da učimo neke druge stvari i da se bavimo svakodnevnim poslovima. Ja se nadam da će ovaj moj govor da pomogne da izađem iz ove sfere – bilo je krajnje vreme.

Još jedna predrasuda o osobama s autizmom jeste da su glupe. To nije tačno, već su nam potrebne precizne instrukcije i dodatna pojašnjenja. Znam da se drugim ljudima ovo dešava, ali se oni lakše smire, lakše ih prođe, dok kod mene i ljudi koji su slični meni ove reakcije traju mnogo duže, pa drugi ljudi često ne umeju da se snađu. Zato vas ovom prilikom molim za strpljenje, a trudim se i ja da svoje reakcije kontrolišem.

Molim vas da imate na umu da se ljudi s autizmom međusobno razlikuju, kao i svi drugi ljudi. Možda vam je ponekad teško da razumete naše postupke. I nadam se da ovaj moj tekst može makar malo da pomogne u tome, a trebalo bi.

***

42. Beogradski Ignite pod nazivom “Uključi se br. 7”, posvećen socijalnom uključivanju, održan je u sredu, 11. decembra 2019. godine, u beogradskom Impact Hub-u. Događaj su organizovali Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije i Udruženje građana „Srbija u pokretu”, uz podršku Švajcarske Konfederacije. Ovogodišnji Beogradski Ignite o socijalnom uključivanju organizovan je u znaku desetogodišnjice rada Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije, čiji su članovi i članice otvorili veče posvećeno socijalnom uključivanju, istakavši značaj svih pojedinaca i pojedinki i njihovog glasa u procesu izgradnje inkluzivnijeg i pravednijeg društva.

42. Beogradski Ignite obeležile su priče o svakodnevici trans osobe u Srbiji, o slici sveta iz ugla osobe sa autizmom i korisnice kolica, problemima osoba sa HIV-om u Srbiji, mladih Romkinja koje se bore za bolji status svoje zajednice, društvenim isključivanjem osoba koje odsluže zatvorsku kaznu, važnosti sistema psihosocijalne pomoći mladima koji su lečeni od raka, ili imaju probleme sa mentalnim zdravljem, ekonomskom osnaživanju žena koje su bile korisnice sigurnih kuća i važnosti koncepta kolektivnog stanovanja za stare koji uključuje decu i mlade.

Stefan Lazarević ima 23 godine, piše blog za Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, aktivista je za prava osoba sa autizmom. U tekstovima i na različitim javnim nastupima govori o svojim iskustvima, školovanju, teškoćama u komunikaciji, interesovanjima i željama. Voleo bi da doprinese da ljudi bolje razumeju osobe sa autizmom, da budu tolerantniji, kao i da se smanje predrasude o ljudima koji su drugačiji.