Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije objavio je analizu „Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji – položaj migranata i tražilaca azila“.

Publikacija je pripremljena u okviru inicijative za izradu analitičkog osvrta na položaj osetljivih grupa u kontekstu pristupanja EU koju je Tim pokrenuo sa sledećim ciljevima:

• da se poveća vidljivost izazova sa kojima se suočavaju ranjive društvene grupe u Republici Srbiji;
• da se informišu zainteresovane strane o trenutnim procesima u razvoju strateškog i zakonskog okvira u oblasti socijalnog uključivanja;
• da se podstakne dijalog i saradnja na ispunjavanju obaveza u procesu pristupanja Srbije EU u oblasti socijalnog uključivanja.

Serija informativno-analitičkih pregleda stanja o položaju ranjivih grupa u kontekstu ispunjavanja obaveza u procesu evropskih integracija namenjena je širokom krugu zainteresovanih strana: donosiocima odluka, državnoj administraciji i zaposlenima u jedinicama lokalne samouprave, razvojnim partnerima, organizacijama civilnog društva, akademskoj zajednici i novinarima/kama.

Pregled stanja obuhvata sledeće osetljive grupe: Romi i Romkinje, osobe sa invaliditetom, LGBTI, žene, deca, stariji, mladi, nacionalne manjine, migranti i tražioci azila, osobe koje žive sa HIV-om. Osma analiza u nizu tiče se položaja migranata i tražilaca azila u procesu evropskih integracija.

Analiza „Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji – položaj migranata i tražilaca azila“ svojim sadržajem pruža širok analitički osvrt na položaj migranata i tražilaca azila. Najpre, kroz prvi deo rada pruža se prikaz kako je EU odgovorila na migrantsku krizu koja traje dugi niz godina, ali je u drugoj polovini 2015. godine pogodila Evropu do tada nezabeleženim talasom migranata. Naredni segment istraživanja tiče se politike EU prema zemljama Zapadnog Balkana u pogledu migracija, posebno kada je reč o Srbiji u pogledu vizne liberalizacije, sporazuma o readmisiji, rešavanja pitanja zapadnobalkanske rute i sl. Sledeći segment odnosi se na uspostavljeni zakonodavni i strateški okvir Republike Srbije u pogledu migracija i sistema azila, te institucija zaduženih za oba pitanja i odgovornostima koje dele. Položaj migranata i tražilaca azila u Republici Srbiji je predmet narednog poglavlja u pogledu osnovnih podataka poslednjih godina kada je reč o kretanju kroz državu, broju registrovanih slučajeva tražilaca azila, objekata koji su namenjeni za smeštaj ove osetljive grupe itd. Naredno poglavlje tiče se ocene i pregleda stanja i obaveza Srbije u procesu pristupanja EU, kako bi se zatim pružili osnovne preporuke za dalje unapređenje.

Najvažniji nalazi kratke analize ističu da je u 2015. godini došlo do značajnog porasta tranzita migranata takozvanom „Balkanskom rutom” – od Turske i Grčke, preko Severne Makedonije, Kosova i Metohije, zatim put Srbije i Bosne i Hercegovine ka zemljama zapadne Evrope, pre svega Nemačkoj – i da je prošlo više od milion ljudi. Razlika u razumevanju kategorija izbeglica, tražioca azila, korisnika subsidijarne/privremene zaštite predstavljena je kako bi se razumeo njihov položaj, te sa osvrtom da je migrant osoba koja se seli iz jednog mesta, područja ili zemlje u neko drugo, a tražilac azila je migrant koji traži međunarodnu zaštitu. Kao posledica progona, sukoba, nasilja, kršenja ljudskih prava, krajem 2020. godine, širom sveta je 82,4 miliona prisilno raseljenih lica. U 2020. godini bilo je 471.300 zahteva za azil i međunarodnu zaštitu u zemljama članicama EU (32,6% manje u poređenju sa 2019). Iako je princip solidarnosti ugrađen u osnivačke ugovore, na nivou Evropske unije nema jedinstvenog načina za rešavanje migrantske krize. Evropska komisija je u okviru opšte reforme o migracijama i azilu u septembru 2020. godine predložila novi pakt o migracijama i azilu. U okviru inicijativa EU za unapređenje bezbednosti i zaštite važno je spomenuti ETIAS (European Travel Information and Authorisation System) i zajednički biometrijski sistem ulaza/izlaska (Entry/Exit System).

Kada je reč o EU politici prema zemljama Zapadnog Balkana u pogledu migracija, važno je istaći da je Srbija jedna od zemalja koje su najviše pogođene migrantskom krizom, zbog svog strateškog položaja. Sporazumi o readmisiji predstavljaju važan instrument u suprotstavljanju iregularnim migracijama, što je prepoznato od strane nadležnih organa Republike Srbije, pa je 2007. godine zaključen Sporazum o readmisiji sa EU, a do 2020. godine zaključeno je 19 implementacionih Sporazuma sa zemljama EU, kao i 11 bilateralnih sporazuma o readmisiji sa drugim zemljama. Sporazumima je obuhvaćeno kako pitanje vraćanja državljana Republike Srbije, tako i preuzimanja državljana trećih zemalja ili lica bez državljanstva koji su na teritoriju druge države prešli direktno nakon boravka ili tranzita preko teritorije Republike Srbije. EU je najveći donator Republike Srbije u upravljanju migracijama. Od sredine 2015. godine, kada je počeo povećan priliv migranata na teritoriju Republike Srbije, EU je donirala više od 130 miliona evra i tako je obezbedila humanitarnu pomoć i zaštitu migranata, a posebno dece, adekvatne uslove smeštaja i života u prihvatnim i centrima za azil, uključujući hranu, zdravstvenu negu i obrazovanje, pomoć lokalnim zajednicama gde su smešteni migranti, kako bi se ojačala socijalna kohezija.

Kroz podršku EU i drugih međunarodnih organizacija, Srbija primenjuje sveobuhvatan pristup upravljanja migracijama koji je baziran na četiri ključne komponente koje su u nadležnosti narednih institucija: Komesarijat za izbeglice i migracije, Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Međunarodna organizacija za migracije (IOM), Ministarstvo unutrašnjih poslova. Odgovornost za upravljanje migracijama pripada mnoštvu institucija u RS, gde su radi efikasnijeg sprovođenja aktivnosti formirane i nove jedinice, poput Odeljenja za suzbijanje iregularnih migracija u Upravi granične policije. Radna grupa visokog nivoa za upravljanje mešovitom migracijom ponovo je imenovana početkom 2021. godine u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova. Ključni zakoni vezani za oblast migracija i azila su: Zakon o strancima, Zakon o azilu i privremenoj zaštiti  i Zakon o upravlјanju migracijama, Zakon o graničnoj kontroli, Zakon o zapošlјavanju stranaca, a strategije na osnovu kojih se formira migraciona politika Republike Srbije obuhvataju: Strategiju za upravlјanje migracijama  i Strategiju integrisanog upravlјanja granicom u Republici Srbiji za period 2017-2020.

U smislu položaja migranata i tražilaca azila u Srbiji, prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije (KIRS), kroz prihvatne centre i centre za azil u 2020. godini je prošlo ukupno 63.408 migranata što predstavlja povećanje od 84% upoređenju sa 2019. godinom. Dužina prosečnog boravka bila je 36 dana. Tokom juna meseca 2021. godine u Republici Srbiji je boravilo između 5.000 i 5.500 izbeglica i migranata, od kojih je između 4.000 i 4.500 bilo smešteno u centrima kojima upravlja KIRS. Prema dostupnim podacima, od 2008. do kraja juna 2021. godine, 650.103 osoba je izrazilo nameru da traži azil u RS. U Srbiji postoji 19 objekata koji su namenjeni smeštaju tražilaca azila i migranata. Tokom 2020. godine u pet ustanova za smeštaj maloletnika bez pratnje ili razdvojene dece boravilo je 2.778 dece, što je povećanje od oko 20 odsto u odnosu na 2019. godinu. U prvoj polovini 2021. godine mnogi izazovi u pogledu integracije izbeglica, koji su postojali i prethodnih godina, još uvek su bili prisutni, kao što su otvaranje računa u banci, dobijanje putnih isprava. Većina dece izbeglica i migranata pohađa osnovnu školu, dok manji broj dece pohađa srednje ili više obrazovanje. U cilju zaštite svih kategorija stanovništva, u Srbiji je u martu 2021. započet proces vakcinacije migranata, izbeglica i tražilaca azila.

Obaveze u procesu pristupanja Srbije EU u pogledu migranata i tražioca azila regulisane su pre svega kroz poglavlje 23 – Pravosuđe i osnovna prava i poglavlje 24 – Pravda, sloboda i bezbednost. U julu 2020. godine usvojeni su revidirani Akcioni planovi za Poglavlje 23 i Poglavlje 24 koji su usmereni na postizanje prelaznih merila iz Zajedničke pregovaračke pozicije EU. U izveštaju Evropske komisije za 2021. godinu navodi se da je Republika Srbija učinila značajne napore da obezbedi osnovne potrebe migrantima koji su u tranzitu ili se zadržavaju na njenoj teritoriji. Dodatno, kao značajno je ocenjena činjenica da Ministarstvo unutrašnjih poslova i Komesarijat za izbeglice i migracije sarađuju sa Evropskom kancelarijom za podršku azilu (EASO) i da je Srbija dobila status posmatrača u mreži prijema koju je organizovao EASO i sprovodi se druga mapa puta za saradnju Srbije i EASO za period 2020-2022. godine. Srbija je u novembru 2020. godine uvela jedinstveno administrativno mesto za podnošenje objedinjenog zahteva sa pratećim dokazima potrebnim za boravišnu dozvolu ili izdavanje dozvole za rad. Kapaciteti za smeštaj migranata u 19 vladinih prihvatnih, tranzitnih i centrima za azil su 6.000 mesta. Kada je u pitanju prijem i smeštaj tražilaca azila, pravni okvir Srbije je u velikoj meri usklađen sa pravnim tekovinama EU. Postoji pet centara za azil sa ukupnim kapacitetom od 1.700 mesta. Ocenjeno je Izveštajem o napretku za 2021. godinu da pristup i pružanje informacija u vezi sa postupkom azila treba poboljšati u svim fazama.

Ključne preporuke odnose se na nužnost strateški, pravno i institucionalno uređene oblasti migracija koja je značajna za pristupanje EU. Kako bi se to postiglo, neophodno je obezbediti koordinisan sistem saradnje svih relevantnih organa i institucija, kako onih koji kreiraju politike, tako i operativnih, a u tom smislu i unaprediti saradnju između institucija sa centralnog i lokalnog nivoa, kao i saradnju sa međunarodnim institucijama. Kada je u pitanju upravljanje migracijama, Srbija prepoznaje potrebu za daljim naporima da se osigura kompatibilnost sa standardima EU, ali nacionalno zakonodavstvo mora dalje da se usklađuje sa pravnim tekovinama Evropske unije i potrebno je dalje unapređenje primene EU standarda u ovoj oblasti. U Republici Srbiji postoje programi socijalne integracije migranata i tražilaca azila. Takođe postoje pristup smeštaju, učenju jezika i pristup tržištu rada za ljude kojima je odobren azil ili supsidijarna zaštita. Unapređenje položaja dece, naročito dece bez pratnje, predstavlja i dalje veliki izazov i zahteva svu pažnju različitih nacionalnih i međunarodnih institucija. U narednom periodu važno je dalje unapređenje kontrole spoljnih granica, građenje kapaciteta za primenu ETIAS, Entry/Exit sistema i ispunjavanje drugih uslova za viznu liberalizaciju. Takođe je neophodno dalje sprovođenje sporazuma o readmisiji sa državama članicama Evropske unije.

Kliknite da preuzmete analizu „Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji – položaj migranata i tražilaca azila“ (.pdf).