Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije objavio je analizu „Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji – položaj mladih“.

Publikacija je pripremljena u okviru inicijative za izradu analitičkog osvrta na položaj osetljivih grupa u kontekstu pristupanja EU koju je Tim pokrenuo sa sledećim ciljevima:

• da se poveća vidljivost izazova sa kojima se suočavaju ranjive društvene grupe u Republici Srbiji;
• da se informišu zainteresovane strane o trenutnim procesima u razvoju strateškog i zakonskog okvira u oblasti socijalnog uključivanja;
• da se podstakne dijalog i saradnja na ispunjavanju obaveza u procesu pristupanja Srbije EU u oblasti socijalnog uključivanja.

Serija informativno-analitičkih pregleda stanja o položaju ranjivih grupa u kontekstu ispunjavanja obaveza u procesu evropskih integracija namenjena je širokom krugu zainteresovanih strana: donosiocima odluka, državnoj administraciji i zaposlenima u jedinicama lokalne samouprave, razvojnim partnerima, organizacijama civilnog društva, akademskoj zajednici i novinarima/kama.

Pregled stanja obuhvata sledeće osetljive grupe: Romi i Romkinje, osobe sa invaliditetom, LGBTI, žene, deca, stariji, mladi, nacionalne manjine, migranti i tražioci azila, osobe koje žive sa HIV-om. Šesta analiza u nizu tiče se položaja mlađe populacije u procesu evropskih integracija.

Analiza „Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji – položaj mladih“ svojim sadržajem pruža širok analitički osvrt na položaj mlađe populacije starosti od 15 do 30 godina sa aspekta ispunjavanja obaveza u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji (EU). Prvi deo istraživanja uvodi informacije o položaju mladih osoba u Republici Srbiji sa prikazom statistike u pogledu broja stanovništva koji pripadaju ovoj grupaciji te oceni položaja mladih i njihovih stavova prema EU. Naredno poglavlje čini osvrt na socio-ekonomski položaj mladih uključujući njihov materijalni položaj, status na tržištu rada, obrazovanje, zdravlje i bezbednost i društvenu participaciju.

Sledeći segment analize predstavlja zakonodavni i strateški okvir u Republici Srbiji, a naredni čini pregled stanja i obaveza u procesu pristupanja Srbije EU. Poslednje poglavlje analize posvećeno je ključnim zaključcima i preporukama za unapređenje položaja mladih.

Najvažniji nalazi kratke analize ističu da prema poslednjoj objavljenoj proceni broja stanovništva sa kraja 2020. godine, mladih starosti od 15 do 30 godina ima 1.210.353 i čine 17,6% populacije u Srbiji, odnosno skoro tačno 1/6 stanovništva. U pogledu položaja i potreba mladih, najviše njih (26,4%) je istaklo nedostatak ekonomskih mogućnosti i zaposlenja kao razloge zbog kojih bi napustili državu. Kada su u pitanju stavovi mladih prema ulasku Republike Srbije u EU tokom 2021. godine 39% mladih podržavalo je ulazak Srbije u EU, 33% nije za ulazak, dok 28% mladih ne zna.

U pogledu socio-ekonomskog položaja mladih, te njihovog materijalnog položaja, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, 2020. godine, mladi su bili najviše izloženi riziku od siromaštva. 59,9% mladih koji se nisu osamostalili od roditelja kao razlog za ovakvu situaciju navodi finansijske razloge. Isti razlozi su u velikom broju slučajeva zaslužni i za odlaganje osnivanja porodice.

Položaj mladih na tržištu rada ogleda se većinom u statusu zaposlenosti ili nezaposlenosti. U Republici Srbiji tokom 2020. godine bilo je 341.416 zaposlenih mladih osoba starosti 15 do 29 godina, što je 15,4% ukupnog broja registrovanih zaposlenih. Prosečna neto zarada mladih starosti 15- 29 godina, u septembru 2020. godine iznosila je 45.936 dinara, dok je bruto zarada iznosila 63.247 dinara. Stopa zaposlenosti mladih značajno je niža u odnosu na prosek EU27, gde je vrednost ovog indikatora iznosila 31,5% tokom 2020. godine. Učešće mladih u radnoj snazi u Republici Srbiji veoma je nisko po evropskim standardima. Stopa NEET (mladi koji nisu zaposleni, nisu u procesu obrazovanja, niti su na obuci) iznosila je 15,9% u 2020. godini u Republici Srbiji.

U pogledu obrazovanja, nalazi analize ukazuju da među mladima starosti 15-30 godina preovlađuje četvorogodišnje srednjoškolsko obrazovanje (41,4%), sledi nepotpuno osnovno i osnovno obrazovanje (21,4%) i trogodišnje srednjoškolsko obrazovanje (14,8%), dok 11,9% mladih ima završene osnovne akademske studije. U kalendarskoj 2020. godini, u Republici Srbiji na svim visokoškolskim ustanovama i na svim nivoima studija diplomirao je 41.331 student, što je za oko 1.000 manje nego u kalendarskoj 2019. godini. Prema rezultatima Pisa testiranja sprovedenog 2018. godine, u Republici Srbiji prosečno postignuće na skali matematičke pismenosti iznosi 448 bodova, na skali čitalačke pismenosti 439, a na skali naučne pismenosti 440 bodova.

Kada je reč o segmentu zdravlja i bezbednosti mladi uglavnom svoje zdravstveno stanje ocenjuju kao dobro i veoma dobro (47,2% i 33,8% respektivno). Istraživanje Krovne organizacije mladih u Srbiji pokazalo je da kao razloge za loše zdravstveno stanje, mladi uglavnom navode stress na poslu i tokom obrazovanja, droge, neredovnu fizičku aktivnost i stanje životne sredine. Jedna od zabrinjavajućih činjenica je da se mladi sa 18 godina već susreću sa marihuanom i metadonom, a sa 19 sa ekstazijem. Sedativima se okreću „stariji“ mladi sa prosečno 27 godina.

Društvena participacija u okviru ovog segmenta pregleda stanja, posmatrana je kroz političku participaciju i kroz volontiranje i aktivizam mladih. U pogledu političke participacije izdvaja se da je izlaznost mladih na izbore tokom 2020. godine bila 40%, dok je udeo onih koji planiraju da izađu na sledeće izbore nešto veći (48%). Uočava se velik rast broja mladih koji nisu spremni da se aktivnije uključe jer smatraju da ih niko neće saslušati. Od 45 do 60% ispitanika se slaže da su volonterske aktivnosti korisne za mlade, međutim, čak 69% mladih navodi da nije učestvovalo u nekim volonterskim aktivnostima do sada.

Zakonodavni okvir koji reguliše položaj mladih obuhvata pre svega Zakon o mladima usvojen 2011. godine. Cilj zakona je stvaranje uslova za podršku mladima u organizovanju, društvenom delovanju, razvoju i ostvarivanju potencijala na ličnu i društvenu dobrobit. U cilju obezbeđivanja materijala za ex- post evaluaciju primene ZoM, 2021. godine urađena je analiza primene Zakona u proteklih deset godina koja između ostalog pokazuje neophodnost izmena i dopuna. Naredni važan zakon u ovoj oblasti jeste Zakon o volontiranju iz 2010. godine kojim se uređuju osnovni pojmovi u vezi sa volontiranjem, načela volontiranja, ugovor o volontiranju, prava i obaveze volontera i organizatora volontiranja itd. Deset godina nakon usvajanja (2020. godine) urađena je ex-post analiza efekata Zakona o volontiranju koja takođe ukazuje na neophodnosti pristupanju izmena Zakona.

Strateški okvir ističe Nacionalnu strategiju za mlade za period od 2015. do 2025. godine kao dokument kojim su utvrđeni osnovni principi, pravci i očekivani rezultati. Tokom 2021. godine pripremljen je i Izveštaj o sprovođenju NSM za period 2015-2020. godine. Na osnovu Izveštaja možemo zaključiti da je realizacija mera i aktivnosti NSM u značajnoj meri unapređena tokom 2019. i 2020. godine. Dodatno, Strategija razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine i prateći Akcioni plan za period od 2021. do 2023. godine, usvojeni 2021. godine, osnov su za ostvarivanje sistemskog unapređivanja obrazovanja u Republici Srbiji. Strategija o ekonomskim migracijama Republike Srbije za period 2021- 2027. godine usvojena je 2020. godine i ističe da su mladi na migraciju uglavnom podstaknuti zbog ekonomskih motiva. Takođe, Strategija razvoja digitalnih veština u Srbiji za period od 2020. do 2024. godine, usvojena 2020. godine izdvojila je mlade kao posebnu ciljnu grupu prepoznajući da digitalne veštine u savremenim uslovima omogućavaju zaposlenje, produktivnost, kreativnost i uspeh, naročito mladih. Strategija zapošljavanja u Republici Srbiji za period 2021. do 2026. godine detaljno se bavi mladima, te pruža znatnu količinu podataka kao i izvora informacija, jer prepoznaje i izdvaja mlade kao osetljivu društvenu grupu.

Kroz pregled stanja i obaveza u procesu pristupanja EU ističe se da je 2017. godine otvoreno i privremeno zatvoreno Poglavlje 26 – obrazovanje i kultura. U oblasti obrazovanja planirane su izmene zakonskog okvira u cilju ostvarivanja strateških ciljeva Srbije i paketa ciljeva strategija „Evropa 2020” i „Obrazovanje i obuke 2020”, što će omogućiti poboljšanje kvaliteta obrazovanja na svim nivoima, kao i obezbediti jačanje kapaciteta za učestvovanje u programima EU. Akcioni plan (AP) za Poglavlje 19 – Socijalna politika i zapošljavanje, koji je Republika Srbija usvojila 2020. godine predviđa donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu i Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad mladih u cilju potpunog usklađivanja sa Direktivnom Saveta o zaštiti mladih osoba na radu. U cilju unapređenja položaja mladih na tržištu rada u zemljama EU postoji preporuka Saveta o uspostavljanju Garancija za mlade kojom se podstiče uspostavljanje sistema podrške u svim državama članicama koji će omogućiti da sve osobe mlađe od 25 godina dobiju kvalitetnu ponudu za posao, mogućnost daljeg školovanja, praksu ili pripravništvo u roku od četiri meseca od gubitka radnog mesta ili prestanka formalnog obrazovanja. Položaj mladih u okviru procesa pristupanja EU u okviru Programa ekonomskih reformi (ERP) prvenstveno se posmatra kroz položaj mladih na tržištu rada. Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije, objavljen u oktobru 2021. godine, konstatovao je da je procenat nezaposlenosti mladih nastavio trend opadanja u 2020. godini, mada je i dalje viši od prosečne nezaposlenosti i da je, generalno, na visokom nivou.

Glavni zaključci ove analize ukazuju na činjenično stanje da položaj mladih u Republici Srbiji u velikoj meri zavisi od njihovog položaja na tržištu rada. Visoke vrednosti stope nezaposlenosti mladih i NEET stope, kao i dugačak vremenski period tranzicije od obrazovanja do zaposlenja prepoznate su u Izveštaju EK o napretku Srbije. Prepoznati su ovi problemi i u okviru Strategije zapošljavanja za period od 2021. do 2026. i adresirani merom za poboljšanje položaja mladih na tržištu rada. Mladi nisu zadovoljni programima i obrazovanjem koje dobijaju kroz obrazovni sistem, pogotovo posmatrano kroz perspektivu nalaženja zaposlenja nakon završenog školovanja. Mladi svoje zdravstveno stanje uglavnom ocenjuju kao dobro. Nezainteresovanost mladih za politička dešavanja, može se objasniti njihovim uverenjem da je sistem postavljen tako da mladi svojim uključivanjem ništa ne mogu promeniti. Mladi nisu skloni ni aktivizmu i volontiranju. Suštinske preporuke tiču se neophodnosti da se uz najširi konsultativni proces izmeni i dopuni ili usvoji novi Zakon o mladima. Proces revizije Nacionalne strategije za mlade potrebno je ubrzati i paralelno sa njim što hitnije usvojiti i Akcioni plan za njeno sprovođenje, uz potpuno uvažavanje nalaza ex-post evaluacija i izveštaja o položaju mladih.

Kliknite da preuzmete analizu „Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji – položaj mladih“ (.pdf).