Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije objavio je analizu „Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji – položaj nacionalnih manjina“.

Publikacija je pripremljena u okviru inicijative za izradu analitičkog osvrta na položaj osetljivih grupa u kontekstu pristupanja EU koju je Tim pokrenuo sa sledećim ciljevima:

• da se poveća vidljivost izazova sa kojima se suočavaju ranjive društvene grupe u Republici Srbiji;
• da se informišu zainteresovane strane o trenutnim procesima u razvoju strateškog i zakonskog okvira u oblasti socijalnog uključivanja;
• da se podstakne dijalog i saradnja na ispunjavanju obaveza u procesu pristupanja Srbije EU u oblasti socijalnog uključivanja.

Serija informativno-analitičkih pregleda stanja o položaju ranjivih grupa u kontekstu ispunjavanja obaveza u procesu evropskih integracija namenjena je širokom krugu zainteresovanih strana: donosiocima odluka, državnoj administraciji i zaposlenima u jedinicama lokalne samouprave, razvojnim partnerima, organizacijama civilnog društva, akademskoj zajednici i novinarima/kama.

Pregled stanja obuhvata sledeće osetljive grupe: Romi i Romkinje, osobe sa invaliditetom, LGBTI, žene, deca, stariji, mladi, nacionalne manjine, migranti i tražioci azila, osobe koje žive sa HIV-om. Deveta analiza u nizu tiče se položaja nacionalnih manjina u procesu evropskih integracija.

Analiza „Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji – položaj nacionalnih manjina“ svojim sadržajem pruža širok analitički osvrt na položaj nacionalnih manjina, kako na nivou EU, tako i u Srbiji. Kroz prvi deo analize pruža se prikaz kako je EU regulisala svoj zakonodavni i strateški okvir u pogledu zaštite prava nacionalnih manjina i rešavanja pitanja rasne i etničke diskriminacije i nejednakosti. Drugi deo istraživanja tiče se zakonodavnog, strateškog i institucionalnog okvira u Srbiji kada je reč o zaštiti prava nacionalnih manjina. Treći deo analize bavi se ocenom i pregledom stanja i obaveza koje Republika Srbija ima u procesu pristupanja EU kao država kandidat. Na osnovu svega navedenog, poslednji segment analize pruža ključne preporuke za unapređenje položaja nacionalnih manjina u kontekstu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji (EU).

Najvažniji nalazi kratke analize ističu da je EU od 2000. godine uvela zakone za borbu protiv rasne diskriminacije i ksenofobije, ali rasne i etničke manjine se i dalje svakodnevno suočavaju sa diskriminacijom i njenim posledicama. Istraživanje o stavovima građana iz 2019. godine pokazalo je da više od polovine Evropljana smatra da je rasna ili etnička diskriminacija rasprostranjena u njihovoj zemlji. Evropska komisija je u martu 2020. predstavila svoje planove za buduću politiku EU o jačanju ljudskih prava i demokratije u spoljnim postupcima EU. Tu spadaju Akcioni plan EU za period 2020-2024; zatim saopštenje Unija jednakosti – Akcioni plan EU protiv rasizma 2020-2025; Strategija EU o pravima žrtava za period 2020-2025;  Strateški okvir EU za jednakost, inkluziju  i učešće Roma; Akcioni plan za integraciju i inkluziju za 2021-2027. Prvi Evropski samit protiv rasizma održan je 19. marta 2021. godine. Principi jednakosti i zabrana diskriminacije na osnovu rasnog i etničkog porekla imaju pravni osnov u Ugovorima EU: Ugovor o Evropskoj uniji, Ugovor o funkcionisanju Evropske unije, kao i u Povelji o osnovnim pravima EU. Jedan od prvih važnih instrumenata EU za zabranu diskriminacije zasnovane na rasnom i etničkom poreklu bila je Direktiva o rasnoj jednakosti iz 2010. godine. Pored navedene važne su i Direktiva o pravima žrtava, Direktiva o audiovizuelnim medijskim uslugama, Strategija za ljudska prava i demokratiju Evropske unije iz 2012. i sl.

Pored propisa EU važno je pomenuti i Okvirnu konvenciju Saveta Evrope za zaštitu nacionalnih manjina kao jedan od najsveobuhvatnijih evropskih sporazuma koji štiti prava osoba koje pripadaju nacionalnim manjinama.

U pogledu okvira koji je na snazi u Srbiji treba istaći da je Srbija višenacionalna i višekulturna država. Prema popisu stanovništva iz 2011. godine, nacionalne manjine čine oko 13% stanovništva Republike Srbije. Zakonodavni i strateški okvir usklađeni su sa opšteprihvaćenim međunarodnim standardima, a saglasno Ustavu Republike Srbije. Ključni zakoni kojima se u Republici Srbiji uređuju prava i položaj nacionalnih manjina su: Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisama, Zakon o matičnim knjigama, Zakon o zabrani diskriminacije. Od 2016. godine, intenzivirano je unapređenje pravnog okvira kojim se reguliše položaj nacionalnih manjina. Usvojene su Izmene i dopune pomenutih zakona i unapređena je raspodela sredstava namenjena manjinama, aktiviranjem Budžetskog fonda za nacionalne manjine. Takođe, u periodu od 2017. godine do 2020. godine izmenjeni su: Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, Zakon o javnim agencijama, Zakon o državnim službenicima, Zakon o zaposlenima u javnim službama i Zakon o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, čime je obezbeđen mehanizam za prikupljanje sveobuhvatnih informacija o zastupljenosti nacionalnih manjina u javnoj upravi na svim nivoima, poštujući standarde u oblasti zaštite ličnih podataka. Akcioni plan za sprovođenje prava nacionalnih manjina usvojen je 2016. godine, a osnovni okvir za izradu Akcionog plana predstavljaju Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina Saveta Evrope, Evropska povelja o regionalnim i manjinskim jezicima, kao i Izveštaj ekspertske misije Evropske komisije za nacionalne manjine. U Registar nacionalnih saveta nacionalnih manjina upisane su 23 nacionalne manjine i rad nacionalnih saveta je javan.

U pogledu ocene i pregleda stanja i obaveza, Republika Srbija je kao deo procesa pristupanja EU bila u obavezi da usvoji Akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina u okviru Pregovaračkog poglavlja 23 – Pravosuđe i osnovna prava. Akcioni plan je usvojen 2016. godine. Na nivou Evropske unije mali je broj propisa koji regulišu materiju koja je obuhvaćena ovim poglavljem, jer je najvećim delom ostavljeno državama članicama da na najbolji način urede ova pitanja. Evropska povelja o ljudskim pravima i slobodama je deo pravnih tekovina Evropske unije, a pravne tekovine Evropske unije obuhvataju i sve međunarodne instrumente u ovoj oblasti, a pre svega međunarodne instrumente usvojene u okviru Saveta Evrope i Ujedinjenih nacija. U julu 2020. godine usvojen je revidirani Akcioni plan za Poglavlje 23 u odeljku „Osnovna prava” i istaknuto je da će Republika Srbija nastaviti da unapređuje svoj zakonodavni i normativni okvir u oblasti zaštite i promocije osnovnih prava najosetljivijih društvenih grupa. U Izveštaju o napretku Evropske komisije za Srbiju iz 2021. godine, navodi se da je zakonodavni okvir za poštovanje i zaštitu manjina i kulturnih prava široko uspostavljen i u skladu sa Okvirnom konvencijom Saveta Evrope za zaštitu nacionalnih manjina. Sprovođenje „Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina” Srbije i relevantnog zakonodavstva mora dalje da dovede do konkretnog poboljšanja efikasnog ostvarivanja prava pojedinaca koji pripadaju nacionalnim manjinama u celoj zemlji.

U svom četvrtom mišljenju o primeni Konvencije, Savetodavni komitet Saveta Evrope utvrdio je primetno odstupanje u zaštiti manjinskih prava između Autonomne Pokrajine Vojvodine i drugih regiona Srbije i preporuka je da se poboljša zaštita prava nacionalnih manjina van Vojvodine. Fond za nacionalne manjine povećan je u 2020. godini u odnosu na prethodne godine, ali je u 2021. godini ostao isti kao 2020. godine. Prema oceni iz Izveštaja o napretku, uprkos zakonskoj obavezi da se uzme u obzir etnički sastav stanovništva, nacionalne manjine ostaju nedovoljno zastupljene u državnoj upravi. Prema oceni Evropske komisije postignut je napredak u oblasti obrazovanja. Iako je budžet Radio-televizije Vojvodine smanjen u septembru 2020, to nije uticalo na dostupnost programa na jezicima manjina. Ukupno gledano, emitovanje programa na jezicima manjina još uvek nije dovoljno, osim u Vojvodini. U julu 2021. godine u okviru programa „Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku” objavljena je Ex-post analiza o realizaciji Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina za period 2016-2020. godine.

Ključne preporuke za unapređenje položaja nacionalnih manjina u Srbiji prvenstveno se odnose na potrebu unapređenja procesa praćenja i procene realizacija Akcionog plana za unapređenje položaja nacionalnih manjina i praćenje realizacije Akcionog plana za Poglavlje 23. Takođe se ističe neophodnost uspostavljanja sistema za praćenje i izveštavanje, kao i jačanje i obezbeđivanje adekvatnih institucionalnih kapaciteta za primenu zakona i realizaciju strateških ciljeva. U skladu sa tim, neophodno je ubrzati rad na izradi i usvajanju nove Strategije za prevenciju i zaštitu od diskriminacije i rad na izgradnji kapaciteta zaposlenih u relevantnim institucijama sistema. Neophodno je unaprediti mehanizme saradnje sa organizacijama civilnog društva i savetima nacionalnih manjina. Neophodno je dalje unapređenje aktivnosti koje su usmerene ka podizanju svesti javnosti o pravima nacionalnih manjina i poštovanju kulturne i jezičke različitosti, kroz podršku proizvodnji medijskih sadržaja. Dodatno, neophodno dalje obezbediti dostupnost udžbenika na jezicima nacionalnih manjina za svaku školsku godinu. U narednom periodu je neophodno dalju pažnju posvetiti unapređenju položaja nacionalnih manjina u oblasti obrazovanja, upotrebi manjinskih jezika, pristupu medijima i verskim službama na manjinskim jezicima i adekvatnoj zastupljenosti u javnoj upravi. Rezolucija CM/ResCMN(2021) o primeni Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina usvojena od strane Komiteta ministara 2021. godine, sadrži preporuke za naredni period kao i Izveštaj Zaštitnika građana u kome se navode relevantni predlozi za poboljšanje položaja pripadnika nacionalnih manjina.

Kliknite da preuzmete analizu „Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji – položaj nacionalnih manjina“ (.pdf).