Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije objavio je analizu „Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji – položaj osoba koje žive sa HIV“.
Publikacija je pripremljena u okviru inicijative za izradu analitičkog osvrta na položaj osetljivih grupa u kontekstu pristupanja EU koju je Tim pokrenuo sa sledećim ciljevima:
- da se poveća vidljivost izazova sa kojima se suočavaju ranjive društvene grupe u Republici Srbiji;
- da se informišu zainteresovane strane o trenutnim procesima u razvoju strateškog i zakonskog okvira u oblasti socijalnog uključivanja;
- da se podstakne dijalog i saradnja na ispunjavanju obaveza u procesu pristupanja Srbije EU u oblasti socijalnog uključivanja.
Serija informativno-analitičkih pregleda stanja o položaju ranjivih grupa u kontekstu ispunjavanja obaveza u procesu evropskih integracija namenjena je širokom krugu zainteresovanih strana: donosiocima odluka, državnoj administraciji i zaposlenima u jedinicama lokalne samouprave, razvojnim partnerima, organizacijama civilnog društva, akademskoj zajednici i novinarima/kama.
Pregled stanja obuhvata sledeće osetljive grupe: Romi i Romkinje, osobe sa invaliditetom, LGBTI, žene, deca, stariji, mladi, nacionalne manjine, migranti i tražioci azila, osobe koje žive sa HIV. Deseta analiza u nizu tiče se položaja osoba koje žive sa HIV u procesu evropskih integracija.
Analiza „Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji – položaj osoba koje žive sa HIV“ svojim sadržajem pruža analitički osvrt na položaj ove ranjive grupe kako na nivou EU tako i u Srbiji. Kroz prvi deo analize sažeto se pruža prikaz kako je EU regulisala svoj zakonodavni i strateški okvir u pogledu zaštite prava osoba koje žive sa HIV. Drugi deo istraživanja tiče se položaja osoba koje žive sa HIV, ali na nivou Srbije. Naredni segment analize ističe socio-ekonomski položaj osoba koje žive sa HIV i to iz aspekta tržišta rada, zdravlja i zdravstvene zaštite, zatim kroz usluge socijalne zaštite u zajednici i naposletku kroz isticanje pojave diskriminacije prema ovoj osetljivoj grupi. Sledeće poglavlje usmereno je na predstavljanje zakonodavnog i strateškog okvira u Srbiji kada je reč o zaštiti prava osoba koje žive sa HIV. Peto poglavlje odnosi se na pregled stanja i obaveza u procesu pristupanja Srbije EU, a zatim se izvode zaključci i ključne preporuke za unapređenje položaja osoba koje žive sa HIV.
Najvažniji nalazi kratke analize ističu da je Evropska unija prvi dokument javne politike usmeren ka HIV infekciji usvojila 2005. godine pod nazivom Saopštenje Komisije o suzbijanju HIV/AIDS u EU i susednim zemljama. Na bazi ovog dokumenta izrađen je Akcioni plan EU za period 2006-2009. Godine 2018, pred 22. Međunarodnu konferenciju o AIDS, Evropska komisija (EK) objavila je Radni dokument u kojem su sadržani trenutno stanje, instrumenti javnih politika i primeri dobre prakse iz zemalja EU. U 2019. godini, bilo je 24.801 novoinficirana osoba HIV virusom u 30 zemalja EU/EEA, sa stopom od 5,4 na 100.000. Stopa inficiranja HIV bila je veća kod muškaraca (7,5 na 100.000 stanovnika) nego kod žena (2,4 na 100.000 stanovnika).
Kada je reč o položaju osoba koje žive sa HIV u Republici Srbiji, navodi se da je u periodu od 1985. godine, kada su registrovani prvi slučajevi, zaključno sa 31. decembrom 2020. godine prijavljeno 2.068 osoba obolelih od Morbus HIV (AIDS, SIDA) od kojih je 1.172 osobe (57%) umrlo od ove bolesti. Polna struktura obolelih od AIDS pokazuje da je muškaraca 3,5 puta više u odnosu na žene (1.608:460). Posmatrano prema starosti, najviše obolelih (845), ali i umrlih (486) pripadalo je starosnoj kategoriji 30-39 godina, sledi kategorija lica starosti 40-49 sa 530 obolelih i 288 umrlih. U periodu 1985–2020. godine vodeći način prenošenja HIV infekcije među svim registrovanim osobama obolelim od AIDS je bio nezaštićeni seksualni odnos (48,1%), od toga homoseksualni odnos (28%) i heteroseksualni odnos (20,1%), a sledi upotreba zajedničkog pribora za injektiranje kao najverovatniji put prenosa HIV infekcije među injektirajućim korisnicima droga – 32%.
U pogledu socio-ekonomskog položaja osoba koje žive sa HIV u Srbiji, naročito na tržištu rada, istraživanje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o diskriminaciji na tržištu rada, ukazuje na permanentno prisustvo diskriminacije prema osobama koje žive sa HIV. Čak 55% poslodavaca, 40% zaposlenih i 50% nezaposlenih smatraju da osobe koje žive sa HIV imaju nepravedan položaj na tržištu rada.
Zdravstvena zaštita kao najvažniji segment za ovu ranjivu grupu naročito je bila pogođena COVID 19 pandemijom, nije bio omogućen redovan pristup lekarima i testiranju, kao ni kontrolnom testiranju koje je nakon prvog testiranja bilo potrebno kako bi osobe koje žive sa HIV imale uvid u efikasnost terapije. U cilju praćenja uspešnosti implementacije Strategije za prevenciju i kontrolu HIV infekcije i AIDS u Republici Srbiji u periodu 2018-2025. godine, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ priprema godišnje izveštaje o realizovanim aktivnostima u okviru odgovora na HIV epidemiju u Republici Srbiji.
Prema najnovijem izveštaju, 2019. godine, dobrovoljnim i poverljivim savetovanjem i testiranjem bilo je obuhvaćeno 8.869 osoba, što je za 15,4% više nego 2018. godine. Pri tome, najviše preliminarno reaktivnih rezultata bilo je među muškarcima koji imaju seksualne odnose sa muškarcima (MSM) – 82 (65,6% od svih osoba sa preliminarno reaktivnim rezultatom testa), a zatim među osobama sa heteroseksualnim odnosima – 27 (21,6%). Pored dobrovoljnog i poverljivog savetovanja i testiranja, realizuju se i programi prevencije HIV infekcije putem terenskih aktivnosti (outreach) i u drop-in centrima od strane Instituta za javno zdravlje Srbije. Programima brige i podrške 2019. godine bilo je obuhvaćeno ukupno 946 osoba u tri grada: Beograd, Novi Sad i Subotica. Ministarstvo zdravlja je, na preporuku Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, 2020. godine izmenilo Pravilnik o uslovima i načinu postupanja sa posmrtnim ostacima umrlog lica, tako da su osobe koje su preminule od ili sa HIV infekcijom izuzete sa liste lica na čijim posmrtnim ostacima neće biti obavljena higijenska obrada zbog smrti od zarazne bolesti.
Istraživanje koje je sproveo Institut za javno zdravlje 2015. godine pokazuje da zdravstveni radnici i dalje imaju stigmatizujuće stavove prema osobama koje žive sa HIV. Više od petine (21%) zdravstvenih radnika složilo se da je većina ljudi koji imaju HIV kriva za svoju situaciju, 19% zdravstvenih radnika je izjavilo da ljudi koji su se zarazili HIV virusom transfuzijom imaju više prava na lečenje od muškaraca koji su dobili HIV zato što su imali seks sa drugim muškarcima. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u svom godišnjem Izveštaju takođe konstatuje da je i dalje prisutan značajan stepen stigmatizacije i diskriminacije osoba sa dijagnostifikovanim bolestima koje se prenose seksualnim kontaktom, pre svega osoba koje žive sa HIV/AIDS.
Zakonodavni okvir obuhvata Zakon o zabrani diskriminacije koji izričito zabranjuje svaki vid (posredan i neposredan) neopravdanog pravljenja razlike ili nejednakog postupanja, odnosno propuštanja (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe, kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na, između ostalog, zdravstvenom stanju. Dodatni zakoni koji regulišu zaštitu prava ove osetljive kategorije su Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, Zakon o socijalnoj zaštiti kao i Zakon o radu. Strateški okvir u Republici Srbiji kao suštinski propis podrazumeva Strategiju za prevenciju i kontrolu HIV infekcije i AIDS u Republici Srbiji za period 2018–2025 daje okvir za formulisanje ciljeva i sprovođenje mera u oblasti prevencije, zdravstvene zaštite i socijalne podrške osobama koje žive sa HIV i prateći Akcioni plan.
U pogledu pregleda stanja i obaveza u procesu pristupanja Srbije EU, ističe se da na položaj osoba koje žive sa HIV u najvećoj meri utiču obaveze preuzete kroz Poglavlje 28 – Zaštita potrošača i zdravlja. Evropska komisija u Izveštaju o napretku Srbije za 2021. godinu ističe nejednakost u pristupu zdravstvene zaštite i sugeriše da je neophodno poboljšati pristup uslugama zdravstvene zaštite osobama sa invaliditetom, osobama koje žive sa virusom HIV, deci i odraslima koji koriste droge, zatvorenicima, ženama koje se bave prostitucijom, LGBTI osobama, interno raseljenim licima i Romima. Istu preporuku EK imala je i u Izveštajima iz prethodnih godina. U ovogodišnjem izveštaju EK je, pored ostalog, ukazano i da je zakonodavstvo u pogledu zdravstvene zaštite delimično usaglašeno sa pravnim tekovinama EU, te da tek treba obezbediti održivost javnog fonda za zdravstveno osiguranje, da nacionalni plan za ljudske resurse u sektoru zdravstva još nije primenjen, kao i da je broj lekara koji napuštaju zemlju i dalje visok.
Zaključci o položaju osoba koje žive sa HIV ukazuju na to da je položaj ove ranjive grupe i dalje nepovoljan. Na ovu činjenicu ukazuju izveštaji UN mehanizama za ljudska prava, regionalnih organizacija, nezavisnih institucija i organizacija civilnog društva. Ranjivost osoba koje žive sa HIV u Republici Srbiji najviše se manifestuje kroz diskriminaciju i stigmatizaciju na radu i u vezi sa radom, kao i prilikom pristupa zdravstvenim ustanovama. Okvir za prevenciju, zdravstvenu zaštitu i socijalnu pomoć pruža Strategija za prevenciju i kontrolu HIV infekcije i AIDS u Republici Srbiji za period 2018–2025. godine. Programi savetovanja i testiranja sprovode se u institutima za javno zdravlje, kako nacionalnom i pokrajinskom, tako i lokalnim. Socijalnu i savetodavnu podršku uglavnom pružaju udruženja građana ili asocijacije pacijenata, te su održivost i finansiranje ove vrste usluga stalni izazov. U skladu sa preporukama EK neophodno je obezbediti efikasno i održivo finansiranje aktivnosti predviđenih Strategijom za prevenciju i kontrolu HIV infekcije i AIDS u Republici Srbiji za period 2018–2025. godine.
Napiši komentar