Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije objavio je analizu „Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji – položaj osoba sa invaliditetom“.
Publikacija je pripremljena u okviru inicijative za izradu analitičkog osvrta na položaj osetljivih grupa u kontekstu pristupanja EU koju je Tim pokrenuo sa sledećim ciljevima:
- da se poveća vidljivost izazova sa kojima se suočavaju ranjive društvene grupe u Republici Srbiji;
- da se informišu zainteresovane strane o trenutnim procesima u razvoju strateškog i zakonskog okvira u oblasti socijalnog uključivanja;
- da se podstakne dijalog i saradnja na ispunjavanju obaveza u procesu pristupanja Srbije EU u oblasti socijalnog uključivanja.
Serija informativno-analitičkih pregleda stanja o položaju ranjivih grupa u kontekstu ispunjavanja obaveza u procesu evropskih integracija namenjena je širokom krugu zainteresovanih strana: donosiocima odluka, državnoj administraciji i zaposlenima u jedinicama lokalne samouprave, razvojnim partnerima, organizacijama civilnog društva, akademskoj zajednici i novinarima/kama.
Pregled stanja obuhvata sledeće osetljive grupe: Romi i Romkinje, osobe sa invaliditetom, LGBTI, žene, deca, stariji, mladi, nacionalne manjine, migranti i tražioci azila, osobe koje žive sa HIV-om. Druga analiza u nizu tiče se položaja osoba sa invaliditetom u procesu evropskih integracija.
Analiza „Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji – položaj osoba sa invaliditetom“ svojim sadržajem pruža širok analitički osvrt na položaj osoba sa invaliditetom sa aspekta ispunjavanja obaveza u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji (EU). Najpre opisuje značaj unapređenja položaja osoba sa invaliditetom na nivou EU ukazujući na glavni strateški okvir i ključne inicijative strateškog okvira EU u narednom desetogodišnjem periodu. Zatim, predstavljeno je trenutno stanje procene položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji naročito u pogledu ostvarivanja prava i jednakih šansi u različitim oblastima života uključujući zapošljavanje, obrazovanje, starosnu strukturu osoba sa invaliditetom i slično. Naredni segment analize ističe aktuelni strateški, institucionalni i zakonodavni okvir u Republici Srbiji kada je reč o ovoj osetljivoj grupi te izvesna kašnjenja ili unapređenja u ovom pogledu. Nakon navedenog, pružen je pregled ocena stanja i obaveza koje Republika Srbija ima u procesu pristupanja EU, a tiču se osoba sa invaliditetom, naročito kroz pregovaračka poglavlja 19 (Socijalna politika i zapošljavanje) i 23 (Pravosuđe i osnovna prava), i dodatno ocena obaveza u odnosu na druge međunarodne mehanizme, kao što su Ujedinjene nacije i Savet Evrope. Najzad, u okviru analize predstavljene su i ključne preporuke za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom u kontekstu pristupanja Republike Srbije EU.
Najvažniji nalazi kratke analize ističu da je Srbija u određenoj meri usklađena sa politikom EU u pogledu unapređenja položaja osoba sa invaliditetom, ali da je nužno dodatno uskladiti zakonodavni okvir donošenjem podzakonskih akata naročito u oblasti antidiskriminacije. Dodatno, u oblasti obrazovanja je postignut određeni napredak u povećanju obuhvata učenika iz ranjivih grupa na svim nivoima obrazovanja zahvaljujući afirmativnim akcijama i povećanju broja pedagoških asistenata, međutim i pored ovih mera osobe sa invaliditetom su često suočene sa diskriminacijom uglavnom zbog ograničenog pristupa Ustavom i zakonima garantovanim pravima. Takođe, neophodno je sprovesti aktivnosti na harmonizaciji zakona koji regulišu određena prava osoba sa invaliditetom sa relevantnim međunarodnim propisima i pravom EU kao i unaprediti efikasnost mehanizma za koordinaciju, praćenje i izveštavanje o merama i aktivnostima iz Strategije za unapređenje prava osoba sa invaliditetom. Kako je istaknuto, nužno je obezbediti resurse i ubrzati proces deinstitucionalizacije kao i zaštitu osoba sa invaliditetom. Važan je dalji rad na unapređenju digitalne pristupačnosti i omogućavanje da osobe koje žive sa nekim oblikom invaliditeta mogu da koriste informaciono-komunikacionu tehnologiju (IKT) za ostvarivanje svojih osnovnih prava i za svoje osnaživanje.
Napiši komentar