Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije i Tim Ujedinjenih nacija za ljudska prava, uz podršku Kancelarije Visoke komesarke UN za ljudska prava (OHCHR) predstavili su 30. novembra 2020. godine rezultate istraživanja „Mapiranje podstandardnih romskih naselja prema rizicima i pristupu pravima u Republici Srbiji, sa naročitim osvrtom na COVID-19 epidemiju“.

Mapiranje je sprovedeno u periodu od kraja marta do sredine septembra 2020. godine i njime su obuhvaćena 702 podstandardna romska naselja, koja se nalaze na teritoriji 92 jedinice lokalne samouprave (JLS) u kojima živi oko 168.000 ljudi. Nalazi pokazuju da u 51 JLS u Republici Srbiji, na čijoj teritoriji je 159 podstandardnih romskih naselja, a u kojima živi 32.843 ljudi, ne postoji pristup čistoj vodi ili je taj pristup neregularan. Pristup kanalizacionoj mreži nije regularan ili ne postoji na teritoriji 82 JLS, odnosno u 457 podstandardnih romskih naselja u kojima živi 93.050 žitelja. Pristup struji nema 24.104 Roma i Romkinja u 64 naselja na teritoriji 35 JLS.

Marija Obradović, ministarka državne uprave i lokalne samouprave Vlade Republike Srbije, u uvodnom delu konferencije kazala je da je kontinuirano prikupljanje i analiza podataka preduslov za planiranje i efektivnu implementaciju mera za unapređenje stanovanja Roma i Romkinja, a posebno u vanrednim okolnostima kao što je aktuelna kriza. „Vreme iza nas pokazalo je da uvidom u situaciju i kroz saradnju zainteresovanih aktera i podršku međunarodnih partnera možemo da odgovorimo na urgentne potrebe najugroženijih“, istakla je Obradović.

„Ova godina je bila veliki izazov kada su u pitanju ljudska prava, jer je u vreme krize otvoren prostor za nove ranjivosti i pretnje“, kazala je Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji. Ona je objasnila da je u proteklim mesecima poseban fokus bio na onima koji su u nekoj vrsti rizika, dok je pitanje stanovanja Roma već duži period jedna od ključnih tema kojom se agencije Ujedinjenih nacija u Srbiji bave. „Problemi nedostatka vode i struje u podstandardnim naseljima i neformalni poslovi od kojih Romi žive, postali su još kompleksniji u periodu krize. Zahvaljujući ovom mapiranju, moći ćemo bolje da planiramo i intervenišemo, kako bi se u što većoj meri unapredilo ostvarivanje ljudskih prava, socijalne zaštite i ekonomskih mogućnosti za romsku zajednicu“, zaključila je Žakob.

Mona Rišmavi, šefica odseka za vladavinu prava, ravnopravnost i nediskriminaciju Kancelarije Visoke komesarke Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Ženevi ukazala je da su pojedinci i pojedinke koji žive u postandardnim naseljima u najvećem riziku i izazovu poštovanja mera zaštite u pandemiji, uključujući fizičko distanciranje, pristup vodi, kanalizaciji i struji. „Stoga je ovo mapiranje posebno važno, jer ukazuje na specifične rizike romske populacije koji mogu da vode ka većem isključivanju i marginalizaciji i zato je ovo dragocena baza za kreiranje novih politika i akcija“, kazala je Rišmavi i istakla da bi takvo planiranje politika moglo da ubrza progres u pogledu Agende 2030, ali i da omogući bolju zaštitu ljudskih prava, kako niko ne bi bio izostavljen.

Uprkos velikom broju istraživanja koja su tokom godina sprovedena u Srbiji, na početku krize nije bilo moguće precizirati koja romska naselja u Srbiji imaju pijaću vodu, kanalizaciju i struju, istakao je Dragan Gračanin, predsednik  Asocijacije koordinatora za romska pitanja. Kako je objasnio, lokalne samouprave koje imaju koordinatore za romska pitanja mnogo lakše i brže su podatke činile dostupnim, a metodologija istraživanja u osnovi je imala koncept ljudskih prava. On je naglasio da ovaj proces nije završen, te da očekuje da će se podaci i u narednom periodu dopunjavati, kao i da u širokom participativnom procesu postoji mogućnost unapređenja celokupnog dokumenta.

Aleksandra Petrović iz Tima za ljudska prava Ujedinjenih nacija u Srbiji objasnila je da je ovo mapiranje obuhvatilo podstandardna naselja u kojima žive gotovo isključivo pripadnici i pripadnice romske nacionalne manjine, te da se ključni podaci odnose na pristup pijaćoj vodi, kanalizaciji i električnoj energiji, s tim da je bilo važno prikupiti i podatke o delatnostima kojima se stanovnici i stanovnice ovih naselja bave, a u kontekstu pristupa održivim izvorima prihoda. „Ovo je prvo istraživanje zasnovano na ljudskim pravima i sa njima povezanim ciljevima održivog razvoja, tako da u fokusu istraživanja nije bila infrastrukturna opremljenost, već pristup ljudskim pravima na adekvatno stanovanje, zdravlje, dostojanstven rad, itd“, kazala je Petrović.

Slavica Denić, koordinatorka za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Timu za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije objasnila je da su podaci u istraživanju dobijeni u 86% slučajeva od uspostavljenih institucionalnih mehanizama za inkluziju Roma i Romkinja na nivou jedinica lokalne samouprave. „Tamo gde ovakvi mehanizmi nisu uspostavljeni ili u kojima JLS nisu dostavile podatke, informacije su prikupljane od predstavnika organizacija civilnog društva (romskih i neromskih) na lokalu ili aktivista (4%) i proveravani su iz više raspoloživih izvora“, pojasnila je Denić. Ona je istakla da u 13 jedinica lokalne samouprave, gde u 44 podstandardna romska naselja živi više od 14.000 ljudi, nema pristupa čistoj vodi, niti kanalizaciji i struji, ili je taj pristup neregularan.

Podaci iz ovog mapiranja predstavljaju polaznu osnovu u planiranju mera za oporavak i prevenciju od budućih rizika najugroženijih slojeva romskog stanovništva, dopune Geografskog informacionog sistema (GIS) o podstandardnim naseljima u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao i za unapeđenje tekućih projekata i programa i planiranje novih.

Kliknite da preuzmete publikaciju „Mapiranje podstandardnih romskih naselja prema rizicima i pristupu pravima u Republici Srbiji sa naročitim osvrtom na Covid-19 epidemiju“ (.pdf).