Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Žene u Srbiji od 2016. će moći da se penzionišu sa 61 godinom života i najmanje 15 godina staža. Time se nastavlja pomeranje starosne granice, kojim je planirano da se do 2023. izjednače uslovi za muškarce i žene, i da starosna granica bude 65 godina života. Žene se trenutno u Srbiji penzionišu nešto mlađe nego u većini članica EU, dok su muškarci oko evropskog proseka.

Izjednačavanje uslova i povećanje starosne granice trend je svugde u svetu, najvećim delom zbog starenja stanovništva i pritisaka na budžet, a cilj velikog dela EU je starosna granica od 65 i 67 godina i izjednačavanje muškaraca i žena u narednih deceniju i po, dok će u nekim slučajevima izjednačavanje doći oko 2040. i kasnije.

Žene u Srbiji su za sada u lagodnijem položaju po pitanju penzionisanja nego u većini članica EU. U penziju sa 60 godina u 2015. su mogle žene u Austriji i Rumuniji, u Hrvatskoj sa 61 godinom i tri meseca, Poljskoj sa 60 godina i sedam meseci, a u Litvaniji sa nešto više od 61. godine života. U Slovačkoj i Češkoj je predviđen raspon od 58 godina i tri meseca do 62 godine.

Na drugoj strani tabele je Grčka, u kojoj se i muškarci i žene zvanično penzionišu sa 67 godina.

U narednih 15 godina gotovo sve evropske zemlje će podići starosnu granicu za penzionisanje na najmanje 65 godina.

Izuzetak je Slovačka, u kojoj će se granica za muškarce i žene izjednačiti na 62 godine, pošto sada žene mogu u nekim slučajevima u penziju od 58 godina i tri meseca, pokazuju podaci finske institucije u sklopu državnog Finskog centra za penzije Etk.

Zemlje imaju različite rokove za podizanje starosne granice za penzije, a planirano podizanje starosne granice će se, uz nekoliko izuzetaka, sprovesti u narednih deceniju i po.

Najkasnije će se u penziju, sa 68 godina, odlaziti u Irskoj (od 2028.) i Velikoj Britaniji, gde će od 2027. granica biti 67 godina, a do 68 će biti podignuta do 2046.

Starosna granica od 67 godina primenjivaće se nakon planiranih reformi u 11 zemalja, a 65 godina u 13 zemalja.

Način podizanja starosne granice takođe se razlikuje od zemlje do zemlje. Neke zemlje imaju unapred utvrđen ritam podizanja starosne granice, poput Srbije, a takav slučaj je Češka.

U više zemalja će podizanje strosne granice biti vezano za produženje očekivanog životnog veka. Takav sistem imaju Danska, Grčka, Italija, Holandija, Portugalija i Slovačka, dok će u Britaniji životni vek biti jedan od elemenata koji će uticati na granicu.

Ističe se da u mnogim zemljama postoji i mogućnost prevremenog odlaska u penziju, kaoi odlaska ranog odlaska u penziju bez umanjenja iznosa ukoliko je posebno dug radni vek tokom kojeg je plaćano osiguranje.

Napisala: S.V., preuzeto sa www.euractiv.rs