Vlada republike SrbijeVlada Republike Srbije

Jezici

Održan okrugli sto „Najbolji interes deteta: Između teorije i prakse“

Objavljeno 08.03.2016.

najbolji_interes_detetaOkrugli sto “Najbolji interes deteta: Između teorije i prakse” organizovan je u petak, 4. marta 2016. godine, u UK Parobrod. Osmišljen je tako da omogući razmenu između profesionalki i profesionalaca angažovanih na promišljanju koncepta najboljeg interesa deteta i relevantnih politika, analizi delovanja institucija i organizacija, kao i pružanju direktne podrške deci u Republici Srbiji. Aspekti u čijem su rasvetljavanju svi učesnici i učesnice imali prilike da učestvuju su: najbolji interes deteta iz razvojno-psihološkog ugla, teškoće u primeni principa najboljeg interesa deteta, učešće dece u proceni svog najboljeg interesa, kriterijumi za procenu, najbolji interes dece uključene u život i rad na ulici i dece izbeglica. Susret je bio prilika za analizu primera iz Srbije, kao i primera dobre prakse kod nas i u svetu.

Uvod u temu pružile/i su: prof. dr Jelena Vranješević (Filozofski fakultet), prof. dr Nevenka Žegarac (Fakultet političkih nauka), doktorantkinja Maša Avramović (Filozofski fakultet), Marko Tošić (direktor Centra za integraciju mladih) i Zorana Parezanović (Udruženje Atina), a diskusiju je moderirala Aleksandra Galonja. Uvodničarke i uvodničari su svojim teorijskim i praktičnim znanjima zadali okvir za diskusiju na pomenute i druge teme od ključnog značaja za unapređenje položaja posebno osetljive dece u Srbiji danas.

Tokom susreta, predstavljen je i „Vodič za procenu najboljeg interesa deteta“. Ovaj vodič, kao i celokupan događaj kreirani su u sklopu druge faze projekta „Reforma sistema socijalne zaštite po meri deteta“ (Deca u pokretu) koji sprovodi organizacija Save the Children u saradnji sa NVO Atina i Grupom 484, uz podršku Evropske unije.

Pravo na najbolji interes deteta predstavlja jedan od ključnih principa Konvencije o pravima deteta koji ističe obavezu države da obezbedi da svi postupci koji se tiču deteta budu u njegovom najboljem interesu, bez obzira na to da li ih preduzimaju institucije i organizacije socijalnog staranja, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela. Osim što ističe osnovne vrednosti i principe, Konvencija o pravima deteta ne daje konkretnije smernice za određivanje najboljeg interesa deteta, zbog čega je poštovanje ovog principa uslovljeno kapacitetima donosilaca odluka da ga interpretiraju i primene u uslovima postojeće prakse u kojoj sistemska rešenja često ne počivaju na njegovom uvažavanju. Određivanje najboljeg interesa deteta zahteva sveobuhvatnu analizu situacije i okolnosti u kojima se dete nalazi, pri čemu je neophodno uvažiti perspektivu deteta. Pitanje određivanja najboljeg interesa dece u pokretu posebno je osetljivo i kompleksno.

Deca u pokretu, 2013.

***

“Dete uvek da tačan odgovor na sopstveno pitanje”

NVO Atina organizovala je 4. marta 2016. godine u UK Parobrod okrugli sto pod nazivom “Najbolji interes deteta – između teorije i prakse” koji je okupio predstavnike civilnog sektora, državnih institucija, centara za socijalni rad, predstavnika akademske zajednice i drugih zainteresovanih građanki i građana okupljenih oko ove teme. Okrugli sto organizovan je u saradnji sa organizacijama Save the children i Grupom 484 u sklopu projekta “Reforma sistema socijalne zaštite po meri deteta” uz podršku Evropske unije, sa ciljem razmene iskustava iz teorije i prakse profesionalki i profesionalaca angažovanih na promišljanju i sprovođenju koncepta najboljeg interesa deteta, analizi rada organizacija civilnog društva i državnih institucija, kao i pružanju direktne podrške deci u pokretu u našoj zemlji. (…)

Teme o kojima su učesnici okruglog stola imali priliku da diskutuju bili su najbolji interes deteta – između teorije i prakse iz razvojno-psihološkog ugla, teškoće u primeni principa najboljeg interesa deteta, učešće dece u proceni svog najboljeg interesa, kriterijumi za procenu, najbolji interes dece uključene u život i rad na ulici kao i dece izbeglica. Sa aktuelnom izbegličkom  krizom i porastom broja dece u pokretu, naročito iz izbegličke populacije, kao i narastajućim preprekama za određivanje njihovog najboljeg interesa, nametnulo se otvaranje šire debate na ovu temu. U tom smislu, svi prisutni su se složili da je rasprava na temu naboljeg interesa deteta neophodan korak i kao i usmerenje za dalje unapređenje položaja dece u pokretu u Srbiji.

Na okruglom stolu se moglo čuti da određivanje interesa deteta treba da bude stvar dijaloga između profesionalaca, institucija, roditelja i dece, jer jedino multidisciplinarnim pristupom i suočavanjem različitih mišljenja se može doći do zaključka šta je u interesu deteta. Od izuzetne je važnosti da slušamo dete jer jedino tako možemo da steknemo uvid u njegove potrebe, kao i u njegove razvojne mogućnosti. Kad je dete uključeno u ovaj proces, dobijemo perspektivu koju vrlo često ne očekujemo, jer se postavlja pitanje ko je taj koji procenjuje, da li je taj neko nekritičan, odraslocentričan. Istaknuto je da dete treba posmatrati kao preduzimljivo i proaktivno, a ne kao pasivnog primaoca tuđih odluka. Prisutni su se složili da su deca izbeglice koja putuju bez pratnje roditelja, izložena dodatnim traumama i u povećanoj su opasnosti od seksualnog iskorišćavanja i zlostavljanja, dečijeg rada, trgovine ljudima i različitih vidova zloupotrebe i nasilja što zahteva hitno i sistematsko delovanje. Kao jedna od glavnih grešaka istaknuto je da sistem ne tretira maloletne izbeglice kao decu, već na njih gleda iz perspektive migracijskog statusa. Postupanje prema toj deci zavisi od toga da li izražavaju nameru za azilom ili ne, što ne bi smelo da se dešava. Zaključak je da ta deca treba da u zakonskom smislu budu tretirana kao deca, a da njihov migracijski status treba da bude od sekundarnog značaja.

Takođe, za svu decu za koju se utvrdi da su u riziku od trgovine ljudima i drugih oblika nasilja neophodno je pratiti slučajeve čak i one gde ne postoje indicije za trgovinu ljudima. U takvim slučajevima potrebno je obavestiti sve nadležne službe u drugim zemljama kroz koje se izbeglice kreću i takođe u zemljama destinacije kako bi im oni pomogli na što bolji način. Iako statistike pokazuju da se maloletnici bez pratnje, kao i generalna populacija izbeglica, ne zadržavaju u Srbiji, procena najboljeg interesa ove dece je od ključnog značaja, jer iako i samo dete misli da je u njegovom/njenom interesu da što pre dođe do zemlje destinacije, i iako roditelji to isto misle, niko ne zna šta to dete čeka i niko ne može da da garanciju da dete neće biti iskorišćeno ili da mu neće biti naneta šteta.

Prisutni su se složili da sistem socijalne zaštite igra presudnu ulogu u poboljšanju položaja dece u pokretu u Srbiji, kao i da mu prestoji ozbiljna reforma, u čemu podršku treba da pruže i organizacije civilnog društva, kao i druge državne institucije.

Izvor: atina.org.rs

Komentari

 
0

 Podeli

Napiši komentar

Unesite komentar


Ime


e-mail


website


Povezane vesti

Bilten o socijalnom uključivanju

Arhiv biltena o socijalnom uključivanju

Aktuelnosti > <

Blog > <

Earlier
Blog o socijalnom uključivanju
Koliko ima studenata sa hendikepom koji su uključeni u proces visokog obrazovanja? Zašto ih je malo i koliko njih uopšte [...]
uto, sep 22, 2020
Source: Inkluzija blog
Tamara Savović
Kursevi ili realna podrška? Na osnovu Izveštaja o položaju i kapacitetima sigurnih kuća u Srbiji, sprovedenog u saradnji Tima za socijalno [...]
čet, sep 10, 2020
Source: Inkluzija blog
Ana Mirković - Beogradski Ignite
Transkript govora Ane Mirković na 43. Beogradskom Ignite-u „UKLJUČI SE online 8” (8. jun 2020. godine) Želela bih s vama da [...]
sri, sep 02, 2020
Source: Inkluzija blog
Suzana Gajić Jovanović
Bila jednom jedna devojčica sa nepunih 13 godina. Voditeljka slučaja u centru za socijalni rad otpočela je rad sa njom [...]
pon, avg 31, 2020
Source: Inkluzija blog
Željko Mitkovski - Beogradski Ignite
Transkript govora Željka Mitkovskog na 43. Beogradskom Ignite-u „UKLJUČI SE online 8” (8. jun 2020. godine) Dolazim iz Fondacije „Ana i [...]
pet, avg 28, 2020
Source: Inkluzija blog

Aktuelni dokumenti > <

Lista digitalnih alata za rad sa decom i učenicima kojima je tokom učenja na daljinu potrebna dodatna podrška
August, 2020 arrow right pdf [485 KB] arrow right docx [38 KB]
Pregled podataka gradova i opština o merama za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u 2019. godini
Jul, 2020 arrow right pdf [200 KB]
Nagrada za doprinos razvoju svih oblika pristupačnosti 2019 – brošura
Jul, 2020 arrow right pdf [13 MB]
Analiza dohotka najsiromašnijih decila stanovništva Srbije: Fokus na poljoprivredu
Jul, 2020 arrow right pdf [2 MB]
E2E: Priručnik za savetnike za zapošljavanje osoba sa invaliditetom
April, 2020 arrow right pdf [1 MB]
E2E:Testiranje javnih politika – Inovativni pristupi za zapošljavanje mladih (priručnik)
April, 2020 arrow right pdf [1 MB]
Dostupnost usluga i mera podrške za decu romske nacionalnosti na lokalnom nivou
April, 2020 arrow right pdf [737 KB]