Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Transkript govora Selene Simić 35. Beogradskom Ignite-u “Štafeta je u mojim rukama” (25. maj 2016., Impact Hub, Beograd)

Kad vam kažem da sam bubnjarka, svi pomislite da je to ultra-mega-giga kul: „Wow, devojka svira bubnjeve!“ A vidite kako je meni: većina ljudi misli da su bubnjari glupi, neki ljudi misle da su žene glupe, a ja sam još i plavuša… Osim što sam se pomirila s tim da su neki ljudi takvog mišljenja, pomirila sam se i s tim da neću imati nežne šake, da će mi ruke izgledati kao da se bavim cepanjem drva, kao i da ću kroz život da se krećem s teretom od oko 15 kg, koliko su teške sve one činele, doboši, pedale i ostale komponente bubnjeva koje moram da vucaram sa sobom.

Šalu na stranu (iako u njoj ima mnogo istine), biti bubnjarka u Srbiji nije baš lak zadatak. Ja dolazim iz male sredine, iz grada Smedereva, gde sam doskora bila jedina bubnjarka ikada. Kada bi ljudi čuli čime se bavim, obično bi me nazivali nekim pogrdnim imenima i aludirali na to da sam homoseksualne orijentacije. Meni, koja sam tada imala 14 godina, nimalo nije bilo svejedno zbog toga.

Nije mi svejedno ni kad organizatori koncerata odluče da ne isplate honorare ženskim bendovima. Nije mi svejedno kada drugi bendovi stavljaju ženske bendove u poslednji plan. Nije mi svejedno ni kad se desi ono najgore – da publika dođe na koncert zato što očekuje da će ženski bend svirati loše.

Upravo zbog toga sam, zajedno sa Femix mrežom ženskog stvaralaštva, odlučila da napravim bubnjarske radionice za devojčice uzrasta od 10 do 14 godina. Mi verujemo da će biti manje diskriminacije ako bude više žena koje sviraju tzv. „muške“ instrumente i ako se deci, dok su još mala, stavi do znanja da ne postoje „muški“ ili „ženski“ instrumenti, već da su instrumente pravili ljudi za neke druge ljude. A u kategoriju ljudi, složićemo se, spadaju i muškarci i žene.

Organizovale smo i održale radionice u tri grada: u Beogradu, Smederevu i Pančevu. Isprva smo bile jako skeptične da li će se devojčice uopšte prijavljivati, da li će biti interesovanja. Ono što nas je oborilo s nogu jeste to što smo u Beogradu imale preko 70 prijava za radionice i što smo dobile ogromnu podršku od roditelja i njihove dece. U Smederevu smo se takođe iznenadile. Naime, na prezentaciji radionice pojavilo se jedva desetoro ljudi sa decom, a onda na prvom času šok: preko 20 devojčica! To je, za mene lično, bila ogromna pobeda – posle skoro deset godina sam došla nazad u svoj rodni grad i videla da tu i dalje postoje neke devojčice koje žele da rade nešto drugačije i koje imaju hrabrosti da se upuste u muzičke vode. Logično, našli smo još instrumenata i pet dana radili sa 21 devojčicom.

Nažalost, ovaj svet ne možemo da menjamo instant, nekim čarobnim štapićem. Zato verujem da su ovi mali koraci veoma značajni za kreativniju, ravnopravniju, raznovrsniju muzičku scenu u Srbiji i društvo u celini.

Svi znaju ko je naša gitaristkinja Ana Popović. Lično smatram da devojčicama treba pružiti podršku, kako bi na našoj sceni bilo mnogo više Ana Popović, kako bi imale na koga da se ugledaju i kako bi im sve to bilo mnogo lakše. Mnoge devojke koje znam odustale su od sviranja zato što nisu imale dovoljno podrške. Svako od nas se na različite načine bori sa kritikama, svako u nekom trenutku poželi da odustane ako nema podršku od ljudi u okolini. Zato apelujem na sve vas: ako u svojoj okolini imate neke sestre, mame, drugarice, devojke (…) koje žele da sviraju neki neuobičajen instrument ili da se bave bilo čime što je malo drugačije – podržite ih u tome i ne dajte im da odustanu!

Gde ja to uopšte sviram? Sviram u bendovima Fandango, Vibrator u rikverc i Nemesis, a pored toga i u bubnjarskom bendu Balkanska lavina, koji predvodi Dragoljub Đuričić. Kao što vidite, to je mnogo posla. Fandango je ženski pank-rok bend koji postoji već šest godina, a zajedno smo nastupale pred 11.000 ljudi na trgu u Smederevu, kao predgrupa za Tap 011; imamo puno objavljenih singlova i osvojile smo drugo mesto na Beogradskom autorskom rok festivalu (BARF). Vibrator u rikverc je ženski pank bend koji iza sebe već ima objavljen album pod nazivom Samo površno i komercijalno, više spotova koji se emituju na MTV-u, kao i gostovanja na svim značajnijim festivalima u Srbiji i regionu. Nemesis je jedini ženski melodic death metal bend u Srbiji. Možda jeste jedini melodic death metal bend, ali nije jedini ženski metal bend – postoji i Jenner, u kome takođe privremeno sviram, jer je njihova bubnjarka trudna. Poražavajuće je da Srbija ima samo dva ženska metal benda. Sa tri benda nekako i mogu da se izborim, ali sa četiri jako teško. Zato apelujem da podržite žene u svojoj okolini da se bave čime god žele da se bave i da sviraju šta god hoće da sviraju, jer bi bilo jako lepo da ima više bubnjarki (…).

***

35. Beogradski Ignite na kojem su aktivni mladi iz Srbije prenosili svoja inspirativna iskustva o borbi za inkluzivno društvo održan je u sredu, 25. maja 2016. godine, u prostoru Impact Hub-a (Makedonska 21, Beograd).

U Srbiji zabrinjava velika nezaposlenost i neaktivnost mladih – čak 43,3% mladih u Srbiji je nezaposleno. Međutim, aktivnim odnosom prema sopstvenom razvoju i razvoju društva doprinos mladih od neprocenjive je vrednosti. Šestoro mladih ljudi koji se svakodnevno aktivno zalažu za društvo jednakih mogućnosti su, uz prevod na znakovni jezik i u pristupačnom prostoru, u dinamičnim petominutnim nastupima sa publikom podelili ideje o tome koja je uloga mladih u borbi protiv predrasuda, razvoju inkluzivnog obrazovanja, rušenju prepreka na koje nailaze osobe s invaliditetom, brizi o starijima, socijalnom preduzetništvu, promociji rodne ravnopravnosti, itd.

Selena Simić je članica OPA organizacije i Femix mreže ženskog stvaralaštva. Smatra da je muzika umetnost koja je oduvek imala moć da promeni svet i utiče na ljude. Pokreće je sviranje bubnjeva, bendovi u kojima svira i feminizam. Selena Simić je bila mentorka na bubnjarskim radionicama za devojčice u Beogradu, Smederevu i Pančevu, realizovanim u saradnji organizacija Femix i Rekonstrukcija ženski fond. Snimila je više singlova i spotova sa bendovima Fandango, Vibrator u rikverc i Nemesis. Selena sebe opisuje kao žensku verziju Petra Pana, a posetiocima Beogradskog Ingite-a govorila je o sviranju bubnjeva kao neočekivanom izboru za jednu devojku i ženama u muzici.