Vlada republike SrbijeVlada Republike Srbije

Jezici

Predstavljena publikacija Crvenog krsta o mentalnom zdravlju izbeglica i migranata

Objavljeno 22.04.2019.

Predstavljanje publikacije Crvenog krsta o mentalnom zdravlju izbeglica i migranataSvaki treći migrant/kinja i izbeglica u Srbiji se suočava sa mentalnim problemima koji zahtevaju stručnu pomoć, rečeno je 18. aprila na predstavljanju rezultata istraživanja Crvenog krsta Srbije i Mreže psihosocijalnih inovacija (PIN), prikazanih u okviru publikacije „Mentalno zdravlje izbeglica i migranata”.

Rezultati istraživanja, prema rečima govornika i govornica, ne razlikuju se značajno u odnosu na kompletnu migrantsku rutu, te da iako su dobijeni prikupljanjem podataka u Srbiji, mogu biti korisni i za ostale zemlje kroz koje migranti i migrantkinje prolaze.

„Preko 80 odsto izbeglica i migranata se mogu smatrati psihološki ugroženima. Mentalne teškoće sa kojima se suočavaju, mogu biti trenutne, ali mogu biti i hronične“, napominje Jovana Bjekić iz PIN-a. Ona dodaje da samo četvrtina od ukupnog broja raseljenih uopšte prepoznaje kod sebe simptome, dok svega 6 odsto njih razmišlja da zatraži stručnu pomoć.

„Izbeglice i migranti se suočavaju sa depresijom, postraumatskim stresom, anksioznošću. Oni imaju problem sa neizvesnom budućnošću, jer nisu sigurni kako će njihov život izgledati u narednih šest meseci“, ističe Bjekić, apostrofirajući socijalnu integraciju kao najznačajniju za prevazilaženje svih poteškoća, ukjučujući i onih koje se odnose na mentalno zdravlje.

„Najvažniji momenat je onaj koji se odnosi na njihovu socijalnu integraciju i kulturološko prilagođavanje zemlji u kojoj se nalaze. Kad dobiju prihvatanje u novoj sredini, to znači više nego sva humanintarna pomoć. To što može da uradi neki drugar u školi je mnogo veće od svih naših napora“, kazala je Bjekić, upozoravajući da migrante/kinje i izbeglice ne bi trebalo razumeti kao trajno oštećene ljude.

„Nisu svi ljudi koji su preživeli traume obeleženi za života. Neki će imati posledice, a drugi će to sami prebroditi. Neki ljudi imaju kapaciteta da se sami izbore, a to da li će neko pomoć sam tražiti, ne zavisi od toga kolika mu je pomoć potrebna“, zaključila je Bjekić.

Nataša Todorović iz Crvenog krsta Srbije je naglasila da je veoma značajno da postoji saradnja različitih organizacija, te da se tako ciljevi lakše ostvaruju.

Ona je, ističući preporuke za kvalitetniju pishosocijalnu podršku migrantima i migrantkinjama, naglasila da je potrebno poboljšati koordinaciju između zemalja kroz koje migranti/kinje prolaze, kako bi se i same preporuke bolje primenjivale.

„Naša najvažnija preporuka je ta da je potrebno redovno prikupljati podatake o mentalnom zdravlju migranata, uz poštovanje poverljivosti, autonomije. Na taj način bi se dizajnirale adekvatne usluge onoga što je su njima zaista potrebno, a ne ono što mi mislimo da je neophodno“, rekla je Todorović.

Postizanje konsenzusa da je neophodno obezbediti dostupnost psihološke procene pri dobijanju azila, adekvatno praćenje zdravlja raseljenih duž čitave migrantske rute, omogućiti obuku iz prve psihološke pomoći svima koji rade sa ovim ranjivim grupama, kao i obezbeđivanje programa za edukaciju migranata/kinja i izbeglica, kako se ojačala njihova znanja i veštine, samo su neke od preporuka koje su iznešene, a koje bi trebale da olakšaju patnju ljudi koji su napustili svoje domove u potrazi za boljim životom.

A ta je to osnovna misija Crvenog krsta, smatra i predsednik srpskog predstavništva, Dragan Radovanović.

„Naša misija je da pružamo pomoć ugroženim licima u slučaju nesreća, spašavamo ugrožene živote i preventivno delujemo u oblasti zdravstvene i socijalne zaštite. Danas, u trećem veku svog postojanja, Crveni krst obavlja zadatak kojim je i počeo svoju misiju, a to je pomoć izbeglicama i migrantima“, istakao je Radovanović, dok je Alvaro Carmona Corrales, iz Međunarodne federacije Društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, kazao da pomoć migrantima/kinjama i izbeglicama ne bi trebalo da se svodi na pružanje bazične humanitarne pomoći.

„Mi nastojimo da njima pružimo i psihosocijalnu podršku. Posebno deci, ženama i maloletnicima bez pratnje. Široko je dokazano je da ovakva vrsta pomoći veoma važna za sprečavanje postraumatskog poremećaja. Zbog toga je ova podrška jedna od najvažnijih aktivnosti koju imamo“, podvlači Corrales.

Autor: Vojislav Milovančević, Medija centar

Foto: Medija centar

Izvor: www.mc.rs

Komentari

 
0

 Podeli

Napiši komentar

Unesite komentar


Ime


e-mail


website


Povezane vesti

Aktuelnosti

Blog

Earlier
Znak pitanja App
U prethodnom blogu „Znak pitanja – Učenje kroz igru” govorili smo o specifičnostima i mogućnostima Znak pitanja aplikacije koja se [...]
uto, jun 18, 2019
Source: Inkluzija blog
Znak pitanja App
Rad sa decom je izazovan i zahteva puno kreativnosti i raznovrsnog materijala kako bi savladavanje gradiva i učenje bilo lako, [...]
pet, maj 17, 2019
Source: Inkluzija blog
Liceulice
Ko smo mi? LICEULICE tim je već 9 godina posvećen onima koji najteže dolaze do posla i koji žive na margini [...]
uto, maj 14, 2019
Source: Inkluzija blog
Aleksandar Bogdanović
Piše: Aleksandar Bogdanović, Koordinator za evropske integracije i međunarodnu saradnju, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije Početkom [...]
čet, maj 09, 2019
Source: Inkluzija blog
Traženje posla - ilustracija
Već sam u jednom od ranijih tekstova opisao da u poslednje vreme razmišljam o eventualnom zaposlenju. Ta ideja me malo [...]
pon, maj 06, 2019
Source: Inkluzija blog

Aktuelna dokumenta

Decilna analiza potrošnje i prihoda u Republici Srbiji za period 2006-2017. godine
Juni, 2019 arrow right pdf [2 MB] arrow right xlsx [82 KB]
Program za kreiranje obrazovnih politika na osnovu podataka i rezultata istraživanja – Zbornik istraživačkih radova
Maj, 2019 arrow right pdf [3 MB]
Rodna analiza nastavnih programa i udžbenika za srpski jezik od prvog do četvrtog razreda osnovne škole
Mart, 2019 arrow right pdf [2 MB]
Treći nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva u Republici Srbiji za period 2014-2017. godine
Februar, 2019 arrow right pdf [5 MB]
Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2019. godinu
Februar, 2019 arrow right pdf [762 KB]
Indeks rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji
Decembar, 2018 arrow right pdf [8 MB]
Nagrada za doprinos razvoju svih oblika pristupačnosti 2017/2018 – brošura
Novembar, 2018 arrow right pdf [2 MB]
Ocena apsolutnog siromaštva u Srbiji u 2017. godini
Oktobar, 2018 arrow right pdf [416 KB]
Periodična evaluacija Programa lokalnih inicijativa za zapošljavanje mladih
Oktobar, 2018 arrow right pdf [1 MB]