Vlada republike SrbijeVlada Republike Srbije

Jezici

Predstavljeno istraživanje „Posledice Kovid-19 na položaj osetljivih grupa i grupa u riziku – uzroci, ishodi i preporuke”

Objavljeno 18.12.2020.

Posledice Kovid-19 na položaj osetljivih grupa i grupa u riziku - uzroci, ishodi i preporukeTim Ujedinjenih nacija za ljudska prava, uz podršku Kancelarije Visoke komesarke UN za ljudska prava (OHCHR) i Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije predstavili su 11. decembra 2020. godine istraživanje Posledice Kovid-19 na položaj osetljivih grupa i grupa u riziku – uzroci, ishodi i preporuke.

Istraživanje predstavlja sveobuhvatni mehanizam za adresiranje uzroka društvenog isključivanja određenih grupa u Republici Srbiji. U fokusu su negativne posledice aktuelne epidemije na osetljive grupe i grupe u riziku, a identifikovani su direktni, osnovni i strukturalni uzroci čije je intenziviranje (tokom vanrednog stanja) dovelo do pojačanih ili novih oblika nejednakosti. Analiza razmatra ishode i uzroke društvenog isključivanja Roma i Romkinja, osoba sa invaliditetom, LGBTI osoba,  beskućnika i beskućnica, osoba koje žive sa HIV/AIDS, lica lišenih slobode, mladih, branitelja i braniteljki ljudskih prava, te novinara i novinarki.

Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije, kazala je da je aktuelna pandemija, koja je celu planetu stavila u zatvor, najviše posledica ostavila na one koji su na marginama čak i u prosperitetnim društvima. „Kada se desi katastrofa, ona najteže pogodi one koji najmanje mogu da se brane. Zato je naš zadatak je da pokažemo i dokažemo da vidimo sve ljude u ranjivim grupama, a onda da svi zajedno u dijalogu ukažemo šta možemo da učinimo, i to na osnovu proverljivih podataka o katastrofalnom teretu epidemije koji su podnele ranjive grupe“, kazala je Čomić. Ona je istakla da nevolje sa kojima se susrećemo ne dolaze prvi put, ali da jesu prvi put globalne. „Nevolje predstavljaju šansu da nađemo ljudskost u sebi i da sledeću nevolju dočekamo sa više ljudskih prava za one koji su često ispod nivoa onoga što mi vidimo, uz nadu da ćemo zajedno osmisliti mere koje će omogućiti smanjenje nepravdi sa kojima se susreću marginalne i ranjive grupe u Srbiji“, zaključila je Čomić.

Kako je istakla Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji, fokus Ujedinjenih nacija u Srbiji je ostvarivanje fundamentalnih vrednosti za sve ljude, a to pre svega podrazumeva da svi imaju uslove za siguran, zdrav i slobodan život. „Koncept Agende 2030 da niko ne bude izostavljen ukazuje na postojanje ranjivosti u nama i oko nas, ali i potrebu za urgentnim merama, empatijom i solidarnošću među svima nama – građanima/kama, generacijama i državama“, kazala je Žakob i objasnila da je upravo ovaj koncept osnova studije koja je sprovedena, uključujući i preporuke koje su iz nje proizašle. „Nejednakosti ne treba da budu u fokusu jednog ministarstva, već različiti resori treba da imaju integrisane socijalne elemente i prava u sve strategije koje razvijaju, a znanja dobijena iz studija kao što je ova, omogućavaju uspešno adresiranje korena siromaštva i nejednakosti“, zaključila je Žakob.

„Ovoj studiji su svojim odgovorima izuzetno doprinele 54 organizacije civilnog društva, koje su tokom pandemije kroz direktnu interakciju sa građanima pružale direktnu podršku i pomoć, ali i imale vrlo važnu ulogu korektivnog faktora kada su u pitanju usvojene mere tokom vanrednog stanja i kasnije tokom 2020. godine“, istakao je Milan Marković, šef Tima za ljudska prava Ujedinjenih nacija u Srbiji. Kako je objasnio, namera ove studije oslikava nadu da se ubuduće neće uzimati u obzir samo krajnje posledice, već i čitav niz uzorka koji je doprineo dugogodišnjoj sistemskoj marginalizaciji i ranjivosti grupa koje su obuhvaćene istraživanjem, a onda i pojačao status marginalizacije u kontekstu ove krize. „Ono što se pokazalo kao strukturni, sistemski uzrok marginalizacije i ranjivosti kod svih grupa je dugotrajno odsustvo političke volje da se sprovede sistemska transformacija, sistemsko zanemarivanje i isključivanje određenih grupa, zatim negativni stavovi, odnosno predsrasude i stereotipizacije određenih grupa, kao i sistemska isključenost iz procesa donošenja politika“, kazao je Marković. Prema njegovim rečima, odsustvo komunikacije o grupama o kojima je reč je ključni neposredni uzrok problema koji se vezuju za epidemiju, dok je kao srednji faktor evidentirano odsustvo međuresorne i međusektorske saradnje.

Dragana Jovanović Arijas, menadžerka Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije, istakla je da je specifična vrednost ove analize, pored pomenute gradacije uzroka, to što u fokusu ima perspektivu civilnog društva koje najbolje može da sagleda efekte krize na položaj osetljivih grupa i grupa u riziku, pored samih građana i građanki koji se u toj situaciji nalaze. „Kada je u pitanju uticaj pandemije na siromaštvo, eksperti u prvom redu izdvajaju ekonomsku aktivnost u određenoj državi i blizinu stanovništva apsolutnoj ili relativnoj liniji siromaštva. Mi i dalje imamo stabilan trend, iako je u malom poboljšanju, rizika od siromaštva i materijalne depriviranosti i ekonomske niske aktivnosti. Podaci iz SILC ankete za 2019. godinu pokazuju da je 23.3% stanovništva Republike Srbije u riziku od siromaštva, blizu milion građana je izrazito materijalno deprivirano (14.6%), dok 12% stanovništva živi u domaćinstvima sa niskim intenzitetom rada“, objasnila je Jovanović Arijas. „Mogućnost za prihodovanje osetljivih grupa bila je vrlo nepovoljna u proteklim mesecima i izuzetno je doprinela padanju u dublje siromaštvo, a sada smo u fazi epidemije kada već imamo niz naučenih lekcija iza sebe i u prilici smo da pranirano dugoročnije, na kvartalnom ili šestomesečnom nivou“, zaključila je Jovanović Arijas.

U diskusiji o urgentnim i srednjoročnim preporukama učestvovali su Aleksandra Petrović, programska ekspertkinja Tima za ljudska prava Ujedinjenih nacija u Srbiji, Aleksandar Bogdanović, koordinator za evropske integracije i međunarodnu saradnju Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije, Kosana Beker, programska direktorka Udruženja građanki FemPlatz, Nataša Vučković, izvršna direktorka Fondacije Centar za demokratiju, Katarina Golubović, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM), i Danilo Ćurčić, programski koordinator A11 – Inicijative za ekonomska i socijalna prava.

Nalazi i preporuke nastale na osnovu ovog istraživanja predstavljaju polazište za sve zainteresovane aktere da investiraju u ostvarivanje većeg stepena ravnopravnosti u pristupu pravima, uslugama i podršci, te višoj otpornosti društva u celini.

Srpska i engleska verzija istraživanja su dostupne na ovom linku.

Komentari

 
0

 Podeli

Napiši komentar

Unesite komentar


Ime


e-mail


website


Povezane vesti

Pozitivna disciplina

SIPRU Blog o socijalnom uključivanju

Piše: Milenka Matić (Blog o socijalnom uključivanju) Roditeljstvo donosi brojne izazove i zadovoljstva. Roditelji su…
Više detalja

 
0 Komentari

Bilten o socijalnom uključivanju

Arhiv biltena o socijalnom uključivanju

Aktuelnosti > <

Kalkulator socijalnih davanja

Blog > <

Earlier
Milenka Matić
Roditeljstvo donosi brojne izazove i zadovoljstva. Roditelji su često u svojim odlukama prepušteni isključivo sebi, bez adekvatnih uputa i priručnika [...]
pet, apr 16, 2021
Source: Inkluzija blog
SIPRU_BLog
Tema međugeneracijske solidarnosti sasvim retko se pominje u stručnoj i široj javnosti i to obično povodom prigodnih datuma. Kada se [...]
pon, apr 12, 2021
Source: Inkluzija blog
Sara Đurđević
Mnogi misle da je psihoterapija menjanje svog karaktera i onoga što predstavlja suštinu ličnosti koju smo godinama gradili. Zapravo, psihoterapija [...]
pet, apr 09, 2021
Source: Inkluzija blog
Suzana Gajić Jovanović
Roditeljstvo predstavlja izazov svakom roditelju koji želi da savesno i odgovorno odgaja svoje dete, pa čak i ako to čini [...]
sri, apr 07, 2021
Source: Inkluzija blog
SIPRU_BLog
Moderna, inovatina nastava otvara vrata škole ka podsticajnim prostorima gde se ostvaruje direktan kontakt sa predmetima učenja i proučavanja. Praksa [...]
uto, mar 30, 2021
Source: Inkluzija blog

Aktuelni dokumenti > <

Priručnik za javne službe „Komunikacija sa korisnicima – pristup univerzalnog dizajna”
Mart, 2021 arrow right pdf [5 MB]
E2E: Izveštaj o sprovedenoj analizi postojećeg programa preduzetništva NSZ sa preporukama za unapređenje
Mart, 2021 arrow right pdf [1 MB]
Ex-ante analiza Strategije zapošljavanja Republike Srbije za period 2021-2026. godine
Mart, 2021 arrow right pdf [3 MB]
Ex-post analiza Nacionalne strategije zapošljavanja za period 2011-2020. godine
Februar, 2021 arrow right pdf [3 MB]
Smernice o realizaciji otvorenog učenja i učenja na daljinu za učenike/ce sa smetnjama u razvoju i invaliditetom dok su škole zatvorene: Unapređivanje inkluzivnog učenja u vreme COVID-19“
Decembar, 2020 arrow right pdf [8 MB]
Indeks društvenog razvoja gradova i opština u Republici Srbiji – Brošura
Decembar, 2020 arrow right pdf [313 KB]
Posledice Kovid-19 na položaj osetljivih grupa i grupa u riziku – uzroci, ishodi i preporuke
Decembar, 2020 arrow right pdf [5 MB]
Mapiranje podstandardnih romskih naselja prema rizicima i pristupu pravima u Republici Srbiji sa naročitim osvrtom na Covid-19 epidemiju
Decembar, 2020 arrow right pdf [12 MB]