Vlada republike SrbijeVlada Republike Srbije

Jezici

Predstavljeno regionalno istraživanje o položaju Roma i Romkinja na Zapadnom Balkanu

Objavljeno 11.05.2018.

Regionalno istraživanje o položaju Roma na Zapadnom Balkanu sprovedeno 2017. godine pokazalo je da se marginalizovani Romi i dalje suočavaju sa ograničenim pristupom mogućnostima u svim aspektima ljudskog razvoja, od osnovnih prava, preko zdravlja, obrazovanja, stanovanja, zapošljavanja do životnog standarda.

U Srbiji postoji veliki jaz između marginalizovanih Roma i njihovih neromskih suseda, posebno kod mladih – marginalizovani Romi 18-24 godina starosti imaju skoro upola manje šanse da budu uključeni u zaposlenje, obrazovanje ili obuku (27 odsto), u poređenju sa 58 odsto neromske omladine. To ima doživotne implikacije, jer blokira dalje mogućnosti za pristojno zaposlenje. Marginalizovani Romi 15-64 godina starosti imaju skoro upola manje šanse da budu zaposleni u odnosu na njihove neromske susede.

Tokom 2017. godine, govoreći o obrazovanju, samo je 17 odsto marginalizovane romske dece 3-6 godina starosti bilo upisano u predškolske odnosno školske ustanove; velika većina male marginalizovane romske dece nije pohađala školu. Treba napomenuti da je jaz između romske i neromske populacije u Srbiji drugi po visini na Zapadnom Balkanu. Što se tiče osnovnoškolskog obrazovanja situacija je nešto bolja i, iako je povećanje upisa znak napretka, a stopa upisa najviša na Zapadnom Balkanu, 1 od 6 marginalizovane romske dece uzrasta za obavezno školovanje i dalje je izvan obrazovnog sistema. Uprkos znatnim unapređenjima, više od jedne trećine marginalizovanih Roma 18-21 godine starosti nema osnovnu školu. Nasuprot tome, skoro svi vršnjaci iz susedne neromske populacije ima dostignut ovaj nivo obrazovanja. Kada je u pitanju više i visoko obrazovanje, jaz u odnosu na neromsku populaciju u Srbiji najveći je u poređenju sa svim ostalim zemljama Zapadnog Balkana. Stopa završenog visokog nivoa obrazovanja je samo zapanjujućih 1%, u odnosu na 23% kod njihovih neromskih suseda.

Marginalizovani Romi u Srbiji imaju niže stope zaposlenosti od neromskih suseda. Tek nešto više od petine marginalizovanih Roma 15-64 godine starosti bilo je zaposleno 2017. godine, u odnosu na 40 odsto njihovih neromskih suseda iz iste starosne grupe. Samo trećina marginalizovanih Roma ovog uzrasta učestvovala je na tržištu rada 2017. godine, što je pad u odnosu na 52 odsto iz 2011. Jaz između dve grupacije se u prethodnih pet godina udvostručio.

U oblasti zdravstvene zaštite, pozitivno je što najveći broj marginalizovanih Roma ima zdravstveno osiguranje, ali je procenat marginalizovanih Roma 16 i više godina starosti koji pominju da nisu imali pristup zdravstvenim uslugama kada su im bile potrebne i dalje je mnogo viši nego kod neromskih suseda i iznosi nešto više od četvrtine. Ipak, došlo je do izvesnog unapređenja u odnosu na 2011. godinu.

U oblasti stanovanja, pristup električnoj energiji i tekućoj vodi povećao se 2017. godine za marginalizovane Rome, a jaz u odnosu na neromske susede se smanjuje. U isto vreme, neodnošenje otpada i dalje je problem koji pogađa veći procenat romske populacije koja živi u marginalizovanim zajednicama.

Skoro svi marginalizovani Romi u Srbiji sada imaju dokumente koji se odnose na registraciju građana. Tokom 2017. godine, oko 99 odsto marginalizovanih Roma bilo je upisano u matičnu knjigu rođenih, a 94 odsto marginalizovanih Roma 16 i više godina starosti imalo je ličnu kartu.

Regionalno istraživanja o socio-ekonomskom položaju marginalizovanih Roma na Zapadnom Balkanu sprovedeno je 2017. godine uz podršku Generalne direkcije Evropske komisije za susedstvo i pregovore o proširenju, u saradnji sa Svetskom bankom, i u konsultaciji sa Agencijom za temeljna prava Evropske unije i drugim agencijama Ujedinjenih nacija.

U anketi je učestvovalo ukupno 4.592 marginalizovanih romskih domaćinstava i 2.168 marginalizovanih neromskih domaćinstava.

Dopunsko istraživanje UNDP-a pokazuje da je posebno težak položaj Romkinja na Zapadnom Balkanu. U proseku 9 od 10 mladih Romkinja nije u sistemu zapošljavanja, obrazovanja ili treninga, 2 od 3 Romkinje nemaju svoj novac, dok 1 od 2 zaposlene Romkinje nema zdravstveno ili penziono osiguranje. Prisutna je pojava ranih brakova među marginalizovanim Romkinjama, koja je na drugom mestu u regionu Zapadnog Balkana, nakon Albanije. Četrdeset odsto marginalizovanih Romkinja 20-49 godina starosti u Srbiji pominje udaju pre 18. godine u poređenju sa 9 odsto neromskih žena iz susedstva, što znači da se u proseku 1 od 3 Romkinje udala pre navršene 18. godine.

Infografik: Romkinje na Zapadnom Balkanu (Izvor: UNDP Srbija)(Izvor: www.rs.undp.org)

Nosioci istraživanja nadaju se da će sveobuhvatnim i kontinuiranim praćenjem pokazatelja položaja Roma doprineti donošenju boljih politika i omogućiti prilagođavanje postojećih strategija i programa za punopravno uključivanje Roma i drugih marginalizovanih grupa u sve segmente društva.

Istovremeno, podaci poput ovih iz regionalnog istraživanja neophodni su za praćenje progresa ka ostvarenju globalne razvojne agende 2030 i napretka u dostizanja ciljeva održivog razvoja, u skladu sa prožimajućim principom da nijedan pojedinac ne ostane zaboravljen.

Sumarne izveštaje (na engleskom jeziku) za svaku zemlju i teritoriju koja je bila uključena u istraživanje možete pronaći i preuzeti na: www.eurasia.undp.org.

Izvor: www.rs.undp.org

***

U Srbiji i dalje postoji veliki jaz između Roma i njihovih neromskih suseda po skoro svim merilima kvaliteta života, a Romkinje imaju posebno težak položaj na Zapadnom Balkanu, ocenjeno je 11. maja u regionalnom istraživanju predstavljenom u kancelariji Ujedinjenih nacija u Beogradu. Anketa je obuhvatila šest zajednica u regionu Zapadnog Balkana (Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji, Srbiji i Kosovu).

Rezultati istraživanja ukazuju da 59% Roma koristi preventivne zdravstvene usluge, 27% Roma od 18 do 24 godine uključeno je u zaposlenje, obrazovanje ili obuku. Nešto više od petine je zaposleno, dok je više polovine gladovalo zbog nedostatka sredstava za hranu.

U Srbiji je zabeležen najveći upis marginalizovanih Roma u predškolske ustanove u odnosu na region, ali i najveći jaz u odnosu na neromske susede. Samo 17% Roma od tri do šest godina je upisano u predškolsko u odnosu na 41% neromskih suseda.

Zabeležen je porast marginalizovanih Roma upisanih u osnovne škole i sada iznosi 84%. Uprkos unapređenjima, više od trećine Roma od 18 do 21 godine starosti nema završenu osnovnu školu.

Marginalizovani Romi u Srbiji imaju najnižu stopu završetka višeg i visokog obrazovanja u regionu – fakultet je završilo oko 2% Roma.

“Posebno zabrinjava činjenica da poboljšanje obrazovanja nije doprinelo napretku u oblasti zaposlenja”, rekla je Šila Marni iz UNDP-ove regionalne kancelarije u Istanbulu.

Neformalno zaposlenje i dalje je veoma prisutno među marginalizovanom romskom populacijom, a u ovoj oblasti jaz sa neromskim susedima je najveći u regionu.

Mlade Romkinje u regionu su još diskriminisanije i uskraćenije u odnosu na mlade Rome – devet od deset njih nije u sistemu zapošljavanja, obrazovanja ili treninga, jedna trećina njih se udala pre navršenog punoletstva, a polovina nema pristup zdravstvenom ili penzionom osiguranju, navodi se u istraživanju. Samo 9% Romkinja je zaposleno.

Istraživanje su sproveli Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Svetska banka, na osnovu prethodnih istraživanja iz 2011. godine, u kojima je učestvovala i Evropska komisija. U istraživanju je učestvovalo ukupno 4.592 romskih i 2.168 neromskih domaćinstava.

Cilj istraživanja bio je da se prouči socijalni status romske manjine u Srbiji, njihovo stanje u odnosu na druge ranjive grupe, radi kreiranja i implementacije programa za povećanje društvene inkluzije.

“Najvažnija poruka koju želimo da pošaljemo jeste da ovo ne činimo zbog pritisaka drugih država ili zbog otvaranja nekog poglavlja o pregovorima sa EU. Verujem u Srbiju koje je inkluzivno društvo”, kazao je državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i član koordinacionog tela za praćenje sprovođenja Strategije za socijalno uključivanje Roma.

Govoreći o značaju sprovedenog, Mirjana Maksimović iz Delegacije EU u Srbiji je rekla da će podaci biti upotrebljeni za planiranje aktivnosti u koje će Unija investirati u predstojećem periodu, navodeći da je u IPA fondovima za 2018. godinu odvojeno oko 20 miliona evra za socijalne programe.

“Sigurno je da će ova tema biti važna svim državama koje su u procesu pristupanja. Novac je važno pitanje, ali su nam važne i politike (kojim se on raspoređuje)”, dodala je ona i ocenila da o važnosti tog procesa govori to što su sve ove aktivnosti obuhvaćene Poglavljem 23.

Izvor: www.euractiv.rs

Komentari

 
0

 Podeli

Napiši komentar

Unesite komentar


Ime


e-mail


website


Povezane vesti

Aktuelnosti

Blog

Earlier
Book is a treasure of knowledge.... (Author: Rupa Panda)
„Dragi čitaoče, ako voliš da trčiš, iskreno verujem da ćeš me razumeti. Imam već nešto više od godinu dana, vrlo [...]
uto, avg 14, 2018
Source: Inkluzija blog
Dragana Malidžan Vinkić
Piše: Dragana Malidžan Vinkić, koordinatorka za obrazovanje, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije Tim za socijalno uključivanje [...]
sri, avg 08, 2018
Source: Inkluzija blog
dm_pozdrav_001
Piše: Nemanja Glavinić Godina 2005, mesec maj. Gledam u nekoliko dana star e-mail nalog nemanjaglavinic@yahoo.com. U Sent folderu samo dva mejla, [...]
čet, jul 26, 2018
Source: Inkluzija blog
dandelion
Nedugo nakon razumevanja da nikada neću razumeti, potpuno i u potpunosti, dugo mi je trebalo da shvatim da mogu i [...]
sri, jul 25, 2018
Source: Inkluzija blog
Klavijature
Nakon svih tekstova u kojima sam pisao o situacijama u kojima ne mogu da se snađem, kada mi je potrebna [...]
pon, jul 09, 2018
Source: Inkluzija blog

Aktuelna dokumenta

Analiza nezadovoljenih potreba za zdravstvenom zaštitom stanovnika Republike Srbije
Decembar, 2017 arrow right pdf [2 MB]
Praćenje socijalne uključenosti u Republici Srbiji – Treće dostupno izdanje (zbirna publikacija)
Oktobar, 2017 arrow right pdf [2 MB] arrow right docx [2 MB]
Siromaštvo u Republici Srbiji 2006-2016. godine – revidirani i novi podaci
Septembar, 2017 arrow right pdf [919 KB]
Mapiranje usluga socijalne zaštite u nadležnosti lokalnih samouprava u Republici Srbiji u 2015. godini – Izveštaj
Decembar, 2016 arrow right pdf [4 MB] arrow right docx [2 MB]
Sekundarne analize podataka dobijenih kroz istraživanje Anketa o prihodima i uslovima života (SILC) – Osvrt Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva
Septembar, 2016 arrow right pdf [8 MB]
Sekundarne analize podataka dobijenih kroz istraživanje Anketa o prihodima i uslovima života (SILC)
Septembar, 2016 arrow right pdf [16 MB]
Brošura o Timu za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije
August, 2016 arrow right pdf [2 MB]