Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Novi Objedinjeni izveštaj Evropske mreže za socijalnu politiku (ESPN) daje nekoliko preporuka i poziva na sprovođenje delotvornijih mera politike na evropskom i nacionalnom nivou za borbu protiv siromaštva zaposlenih.

Zapošljavanje građana i građanki na kvalitetnijim poslovima predstavlja ključ za ostvarivanje ambicije Evropske unije da omogući rast i izjednačavanje životnih standarda svih država članica EU. Kreatori javne politike i zainteresovani akteri vide prevenciju siromaštva zaposlenih kao deo opšteg cilja smanjenja siromaštva u EU.

Ipak, iako se rad generalno smatra najboljim načinom za sprečavanje siromaštva, to nije slučaj kod značajnog broja radnika i radnica u Evropi. Naime, 2017. godine je 9,4% ukupnog broja zaposlenih u EU-28 živelo u domaćinstvima u riziku od siromaštva, što iznosi alarmantnih 20,5 miliona ljudi.

Na osnovu detaljnih nacionalnih izveštaja koje je pripremilo 35 nacionalnih timova Evropske mreže za socijalnu politiku, kao i analize pokazatelja siromaštva zaposlenih u EU, u ovom Objedinjenom izveštaju Evropske mreže za socijalnu politiku predstavljeno je pet glavnih zaključaka:

• Siromašni zaposleni čine značajan udeo u ukupnoj populaciji zaposlenih i njihov broj nastavlja da raste u mnogim evropskim zemljama, što dovodi do polarizacije unutar EU.
• U određenim kategorijama stanovništva (uglavnom mladi, niskoobrazovani, nestandardni radnici/e, siromašna domaćinstva sa decom i samohranim roditeljima, radnici/e i domaćinstva sa niskim intenzitetom rada) siromaštvo zaposlenih je značajno veće i u nekim slučajevima beleži veliki rast poslednjih godina.
• Države obično kombinuju različite mere (poput utvrđivanja minimalnih prihoda, minimalne zarade, naknade zarada ili dodatka na zarade, mera aktivne politike zapošljavanja, borbe protiv segmentacije tržišta rada, porodičnih naknada i naknada po osnovu rada) koje neposredno utiču na siromaštvo zaposlenih. Međutim, borba protiv siromaštva zaposlenih najčešće nije konkretno formulisana kao cilj javne politike. Pored toga, jedan broj drugih javnih politika i mera (poput čuvanja dece, stanovanja i zdravstvene zaštite), koje mogu imati samo posredan uticaj na siromaštvo zaposlenih, jednako je važan za rešavanje ovog kompleksnog problema.
• Iako pitanje siromaštva zaposlenih nije detaljno obuhvaćeno političkim diskursom i delovanjem, većina zemalja je u periodu od 2015. do 2018. godine ubrzala reforme politike u ovoj oblasti.
• Usaglašeni pokazatelji siromaštva zaposlenih u EU predstavljaju dobru polaznu osnovu za razumevanje i praćenje siromaštva zaposlenih, ali bi na internet stranici Eurostata trebalo omogućiti razvrstavanje pokazatelja po još nekim dodatnim parametrima.

Objedinjeni izveštaj daje nekoliko preporuka i poziva na sprovođenje delotvornijih mera politike na evropskom i nacionalnom nivou za borbu protiv siromaštva zaposlenih.

Kliknite da preuzmete publikaciju „Siromaštvo zaposlenih u Evropi: studija o nacionalnim politikama” (.pdf).

Izvor: ec.europa.eu