Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Slovenci su se na referendumu 20. decembra velikom većinom glasova izjasnili protiv legalizacije istopolnih brakova. Iako je broj birača koji su izašli na referendum bio mali, pravo na istopolne brakove će biti izbrisano iz zakona pošto se više od petine od ukupnog broja birača izjasnilo protiv i time je ispunjen zakonski minimum. Protivnici istopolnih brakova u Sloveniji pre svega osporavaju pravo na usvajanje dece koje je ovim zakonom, donetim u martu, dato istopolnim parovima. U Sloveniji postoji takozvano registrovano partnerstvo koje istopolnim parovima daje izvesna prava pred zakonom.

Prema preliminarnim rezultatima koje su objavile slovenačke vlasti, 63% Slovenaca izjasnilo se protiv zakona koji definiše brak kao zajednicu dve punoletne osobe, dok je 37% podržalo taj predlog.

Na referendum je izašlo samo 35,65% birača, ali su protivnici istopolnih brakova uspeli da osiguraju dovoljnu podršku, pošto je bilo neophodno da se protiv zakona izjasni petina ili 342.000 birača, dok se na referendumu 20. decembra izjasnilo 389.115 birača.

Slovenački parlament je u martu ubedljivom većinom, uz podršku levice i stranaka centra, doneo zakon kojim se istopolnim parovima daje pravo da sklope brak, ali su konzervativne grupe uz podršku Katoličke crkve zatražile referendumsko izjašnjavanje o tom pitanju.

Nakon referenduma će formulacija porodičnog zakonika morati da se menja kako bi se prava homoseksualaca ograničila na takozvani građanski pakt, odnosno registrovano partnerstvo, koje se primenjuje već nekoliko godina i daje istopolnim parovima određena prava.

Slovenija je jedna od najliberalnijih bivših komunističkih zemalja, pošto je prva omogućila istopolnim parovima da sklope brak. Međutim, prava gej osoba su i dalje osetljiva tema u zemlji u kojoj je većina katoličke veroispovesti.

Poglavar Rimokatoličke crkve, papa Franja je pred referendum pozvao Slovence da kažu “ne” i podrže porodicu kao osnovu društva.

Predsednica konzervativne stranke Nova Slovenija (NSi) Ljudmila Novak ocenila je da je poruka jasna. “Moramo štititi prava deteta. Složili smo se da definišemo prava koja odgovaraju homoseksualcima ali uz očuvanje porodice kao osnovnog okruženja za decu”, rekla je ona.

Mogućnost usvajanja dece u slučaju istopolnih parova, predviđena zakonom, najviše je osporavana tokom referendumske kampanje.

“Treba da im damo sva prava ali ne i pravo da imaju decu”, rekla je 76-ogodišnja Ema posle izjašnjavanja na referendumu u Kopru.

Premijer Miro Cerar i predsednik Borut Pahor podržali su pravo homoseksulanih parova na brak.

Novi zakon, koji su pre svega podržali partija centra premijera Mira Cerara i njen socijal-demokratski koalicioni partner, definiše brak kao “doživotnu zajednicu dve osobe nezavisno od pola”.

Do održavanja referenduma za čije organizovanje je bilo neophodno da se prikupi 40.000 potpisa građana, primena zakona je odložena i nije sklopljen nijedan istopolni brak.

Za eventualni novi pokušaj za uvođenje istopolnog braka zakonskom izmenom u parlamentu potrebno je da prođe 12 meseci.

“O tome bi trebalo da odlučuju stručnjaci, vlada”, kaže Vojko, pobornik istopolnih brakova.

Glasači u bivšoj jugoslovenskoj republici odbili su da daju više prava gej parovima i na referendumu 2012. Na tom referendumu je takođe bila mala izlaznost, a 55% birača se izjasnilo protiv.

Glasanje u Sloveniji pokazuje kulturne razlike unutar Evropske unije u kojoj zapadne članice daj sve više prava gej osobama, dok zemlje na istoku zadržavaju konzervativne stavove prema lezbijskoj, gej, biseksualnoj i transrodnoj zajednici.

Istopolni brkovi su dozvoljeni ili će to uskoro postati u 18 zemalja, od kojih je 13 u Evropi. Sve zemlje su se opredelile za usvajanje zakona o tome u palramentu osim u Irskoj u kojoj je odobren u maju na referendumu.

U EU 10 zemalja odobrava istopolne brakove, dok su registrovana partnerstva moguća u 19 zemalja, uključujući one u kojima je moguć i istopolni brak.

Izvor: Beta, AFP, preuzeto sa www.euractiv.rs