Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Transkript govora Snježane Jolić na 42. Beogradskom Ignite-u „Uključi se br. 7” (11. decembar 2019. godine, Impact Hub, Beograd)

Imam Youtube kanal i snimam neka svoja razmišljanja. Večeras bih želela da pričam o tome šta je to srećan čovek.

Na samom početku bih htela da kažem da sam u prošlom videu objasnila zašto sam se dvoumila da li da uopšte počnem da objavljujem snimke, jer nisam htela da me gledaju kao nekog motivacionog govornika koji nastupa prvenstveno iz perspektive svog hendikepa. Međutim, odlučila sam da se ipak tome posvetim, jer sam videla da moje reči nekako dopiru do drugih ljudi, da ih usrećuju i da svi moji prijatelji dolaze kod mene po savet i podršku i iznose svoje probleme. Bez nametanja mišljenja ili toga šta oni treba da urade nekako sam im dala svoje viđenje stvari i ispostavilo se da ih je to usrećilo i na neki način navelo na rešenje.

Šta je to srećan čovek?

Svi mi se ponekad zapitamo da li smo srećni. Da li sam ja srećan čovek? Srećan čovek je prvenstveno onaj ko je srećan sam sa sobom, koji je svestan sebe, svojih pozitivnih i negativnih strana, ko ih prihvata i zbog sebe se trudi se da se unapredi, da možda neke stvari poboljša ili promeni.

Meni često ljudi kažu: „Jao, ti si uvek tako nasmejana. Kako si ti tako srećna?“ Ne znači da ako je neko stalno nasmejan jeste i srećan, niti ako je neko tužan, da je nesrećan. To je samo trenutno raspoloženje. Sreća je nešto što živi u nama, što živi s nama. Možda će to najbolje da se ilustruje kroz ono kako mi doživljavamo sebe, svoj život i svoju okolinu. Pored toga kako doživljamo sebe, moramo da snosimo i odgovornost za svoje odluke i svoje izbore. Najsrećniji smo kada ih donosimo sami, a tako nikada nećemo doći u situaciju da se pitamo šta bi bilo kad bi bilo i zašto nisam poslušao svoju intuiciju, zašto nisam uradio ovako ili onako, nego sam slušao nekog drugog. To se najčešće odnosi na pitanje zaposlenja, odnosno izbora čime ćemo sutra da se bavimo, ili izbora životnog partnera – to je možda najočigledniji primer. Naime, smatram da u tom pogledu opet treba da slušamo najpre sebe, da ne udovoljavamo ni porodici, ni prijateljima, čak ni partneru. Nego da gledamo da li nas ta osoba stvarno usrećuje, da li smo mi srećni s tom osobom. Nemojte se nikada truditi da udovoljite drugima, već se trudite da budete srećni. Ono što bih još htela da kažem jeste da, kada je u pitanju izbor zanimanja, izbor bilo čega u životu, sve je to do nas i do onoga što nas čini srećnim.

Zaključila bih time da imamo pravo da budemo srećni sa onim što želimo, dokle god ne ugrožavamo sreću nekog drugog. Zapratite moj Youtube kanal, sledeći put ću govoriti o tome šta je dobar čovek – ovog puta sam pokušala da kažem kako da budemo dobri sebi, a sledeći put ćemo da pričamo o tome kako biti dobar drugima.

***

42. Beogradski Ignite pod nazivom “Uključi se br. 7”, posvećen socijalnom uključivanju, održan je u sredu, 11. decembra 2019. godine, u beogradskom Impact Hub-u. Događaj su organizovali Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije i Udruženje građana „Srbija u pokretu”, uz podršku Švajcarske Konfederacije. Ovogodišnji Beogradski Ignite o socijalnom uključivanju organizovan je u znaku desetogodišnjice rada Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije, čiji su članovi i članice otvorili veče posvećeno socijalnom uključivanju, istakavši značaj svih pojedinaca i pojedinki i njihovog glasa u procesu izgradnje inkluzivnijeg i pravednijeg društva.

42. Beogradski Ignite obeležile su priče o svakodnevici trans osobe u Srbiji, o slici sveta iz ugla osobe sa autizmom i korisnice kolica, problemima osoba sa HIV-om u Srbiji, mladih Romkinja koje se bore za bolji status svoje zajednice, društvenim isključivanjem osoba koje odsluže zatvorsku kaznu, važnosti sistema psihosocijalne pomoći mladima koji su lečeni od raka, ili imaju probleme sa mentalnim zdravljem, ekonomskom osnaživanju žena koje su bile korisnice sigurnih kuća i važnosti koncepta kolektivnog stanovanja za stare koji uključuje decu i mlade.

Snježana Jolić je rođena u Kninu. Završila je Pravni fakultet u Beogradu. Ljudskim pravima se bavi godinama, a posebno pravima osoba sa hendikepom. Govori engleski i švedski jezik. Snježana Jolić se nada da će joj karijera motivacione govornice – koju počinje – doneti nova iskustva i omogućiti joj širi prostor za zastupanje ideje borbe protiv diskriminacije. Voli da kuva, piše, čita, pliva, pleše i sve što budi dobro raspoloženje. Snježana je takođe autorka tekstova za Blog o socijalnom uključivanju.