Vlada republike SrbijeVlada Republike Srbije

Jezici

Stvaranje lepše Albanije od starog drveta

Objavljeno 13.09.2019.

Pezana Redža u Ejoni, restoranu u Tirani koji je njena kompanija opremila i dizajnirala ©Chris Welsch

Pezana Redža u Ejoni, restoranu u Tirani koji je njena kompanija opremila i dizajnirala ©Chris Welsch

Arhitektkinja Pezana Redža daje novi život starom drvetu izrađujući prelepe enterijere, pri čemu obezbeđuje posao za ugrožene Albance

Trgovačka ulica u albanskom gradu Kroji pruža se padinom koja vodi ka tvrđavi koja stražari nad ravnicom – utvrđenju Skenderbega, narodnog heroja iz 15. veka, i dalje veoma poštovanog zbog odolevanja nadmoćnijoj osmanlijskoj vojsci čitavih 25 godina.

Ulici hlad prave široki krovovi sa crepom od terakote na niskim građevinama od drveta i kamena, retkim ostacima tradicionalne albanske arhitekture, u koje su se sada uselili kafei i prodavnice suvenira koje prodaju kape od filca i papuče, ručno rađene ponjave, kao i majice i plastične lutke obučene u narodnu nošnju. Trgovačka ulica u Kroji je jedna od najpopularnijih turističkih atrakcija u zemlji i privredni zamajac ovog grada i regiona.

Pezana Redža se odlučno popela uz ulicu, razmenjujući pozdrave sa vlasnicima radnji i meštanima. Svi u Kroji znaju ko je ona – Pezana rukovodi obnovom i opremanjem šest lokala zahvaljujući sredstvima Albansko-američke razvojne fondacije koja finansira 80 odsto troškova renoviranja (preostalih 20 odsto plaćaju vlasnici zgrada).

Pezana Redža u trgovačkoj ulici u kojoj renovira šest lokala ©Chris Welsch

Pezana Redža u trgovačkoj ulici u kojoj renovira šest lokala ©Chris Welsch

Angažujući radnike iz svog socijalnog preduzeća Pana/Storytelling Furniture, ona nadgleda popravku oronulih konstrukcija, a kada taj deo posla bude završen dizajniraće enterijer i opremiće prostor novim nameštajem. Pezana obilazi svaku lokaciju na kojoj se radi i razgovara sa svojim radnicima o pojedinostima posla, ali i ubeđuje pojedine vlasnike, takođe na objektu, koji su i dalje sumnjičavi prema strancima, čak i onim koji finansiraju 80 odsto troškova renoviranja.

„Za nas, ovo je sledeći veliki korak“, rekla je Redža o projektu. „To je posao na potpuno drugom nivou. Ne radi se samo o dizajnu, već i o strukturi i o očuvanju nečega tradicionalnog.“

Redža, kao i Skenderbeg, ne da se zastrašiti neizvesnim poduhvatom.

Nova radna mesta

Albanija je dugo bila najsiromašnija zemlja u Evropi, koja se sporo oporavljala od komunističke diktature, korupcije i nepoverenja. Trenutno se suočava sa pojavom koju građani nazivaju „treće seobe“ – masovnim migracijama radno sposobnog stanovništva koji priliku za bolji život traže na drugom mestu.

„Jedan od mojih radnika, šezdesetogodišnjak, odlazi iz zemlje“, kaže Pezana. „To vam govori o tome koliko je teško. Ali ja ne želim da odem, želim nešto da sačuvam ovde. Ne želim da Albanija nestane.“

Iako je arhitektkinja, Redža je bila posvećena radu na nekoliko drugačijih projekata pre nego što je osnovala svoje preduzeće. Još za vreme studija je otvorila prihvatilište za napuštene životinje. Zatim je pokrenula program terapije sa životinjama, gde su napuštene životinje pružale utehu i ljubav deci bez roditelja.

„Htela sam da napuštena deca shvate da čak i kada si povređen – kao što su ove životinje – i dalje možeš da pružiš ljubav“, objasnila je.

Ipak, svaki put bi bila frustrirana time što je, nakon početnog prikupljanja i nalaženja sredstava za finansiranje ovih programa, novac na kraju bio potrošen, pa su samim tim i programi doživeli kraj.

Pre šest godina, Redža je na Fejsbuku videla poziv za konkurs „Zelene ideje“ i socijalno preduzetništvo. Mislila je da nema šanse da pobedi na konkursu čija je nagrada bila 10.000 dolara, ali je ipak osmislila svoju ideju za preduzeće Pana i konkurisala. Njen predlog je bio da iskoristi svoje znanje kao arhitekte za dizajniranje nameštaja i enterijera od starog drveta iz srušenih kuća, paleta i drugih izvora, čime se čuva živo drveće. Takođe, kao radnike bi angažovala i obučavala osobe iz ugroženih grupa – decu bez roditelja, povratnike iz inostranstva i starije radnike.  Na svoje iznenađenje, pobedila je na konkursu. Novac od nagrade je iskoristila za nabavku opreme i otvaranje radionice, najpre u prizemlju svoje kuće.

„To je bilo pre šest godina“, rekla je Pezana. „Sada imamo 18 zaposlenih i još 12 radnika koji nam pomažu na projektu u Kroji, za sada privremeno ali se nadam i da će ostati, tako da je to ukupno 30.“

 

Osvedočeni rezultati

Enterijer Ejone, popularnog restorana u Tirani, dizajniralo je i opremilo preduzeće Pana/Storytelling Furniture. ©Chris Welsch

Enterijer Ejone, popularnog restorana u Tirani, dizajniralo je i opremilo preduzeće Pana/Storytelling Furniture. ©Chris Welsch

Od svog osnivanja, preduzeće Pana je nameštajem opremilo i dizajniralo više od 130 restorana, barova i radnji u Tirani i okolini, a za još nekoliko hiljada privatnih domova pružilo je usluge dizajniranja enterijera i prodavalo nameštaj. Takođe, bavi se i ručnom izradom suvenira, poput satova i zidnih ukrasa sa albanskim motivima.

Pana je i jedan od ranijih pobednika godišnjeg Takmičenja za društvene inovacije Instituta Evropske investicione banke, koje prepoznaje i podržava evropske socijalne preduzetnike čiji je osnovni cilj da ostvare društveni, etički ili ekološki uticaj.

Redža navodi program izrade suvenira kao jedan od razloga zbog kojih smatra da su socijalna preduzeća najdelotvorniji instrument za ostvarivanje društvene promene.

„Mi imamo radionicu u kojoj deca sa Daunovim sindromom i deca bez roditelja prave suvenire kao jedan oblik umetničke terapije”, kaže Pezana. „Novac od prodaje suvenira podržava rad institucija sa kojima sarađujemo, a istovremeno u život dece unosimo nešto novo.“

Pezana Redža (druga sleva) u jednom od lokala koji njeno preduzeće renovira u Kroji, planinskom gradiću u blizini Tirane. ©Chris Welsch

Pezana Redža (druga sleva) u jednom od lokala koji njeno preduzeće renovira u Kroji, planinskom gradiću u blizini Tirane. ©Chris Welsch

Olsi Pengili je direktor turističke kancelarije u Kroji i sarađivao je sa Albansko-američkom razvojnom fondacijom u Kroji na projektu renoviranja. On je zagovornik misije preduzeća Pana i uticaja koje renoviranje ima na njegov grad. Pengili pokušava da ubedi vlasnike radnji da naprave spoj tradicionalnih albanskih materijala i narodne nošnje sa modernim modnim i marketinškim tehnikama. Redža i Pengili su udružili snage u gradu u pokušaju da zadobiju poverenje lokalnog stanovništva.

„Nije lako promeniti ljude ovde“, objašnjava Pengili. „Nailazimo na veliki otpor. Ali Pezana nam pomaže.“

Autor teksta i fotografija: Kris Velš (Chris Welsch)

Tekst „Stvaranje lepše Albanije od starog drveta” izvorno je objavljen ovde: Designing a better Albania, from scrap wood. Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije prenosi ovaj prilog uz ljubaznu dozvolu EIB Instituta.

***

Još od 2012. godine, socijalni preduzetnici iz različitih delova Evrope svake godine se takmiče na Turniru socijalnih inovacija, usmeravajući svoje napore i kreativne umove u pravcu osmišljavanja jedinstvenih rešenja za svakodnevne probleme koji se često previđaju. Učesnici Turnira su do sada pomagali marginalizovanim grupama, stvarali načine da se uštedi energija, gradili zajednice koje osnažuju svoje članove i članice.

Institut Evropske investicione banke (European Investment Bank Institute) nedavno je počeo da objavljuje priloge u kojima preduzetnici obrazlažu svoju motivaciju za pojedine projekte, opisuju svoje nade i težnje i govore o naporima koje su uložili kako bi prevazišli prepreke koje postoje u oblasti socijalnog preduzetništva.

Kroz svoje poduhvate, akteri ovih priča pronašli su način da ostvare pozitivnu promenu u svetu. Pridružite im se i pronađite svoju inspiraciju.

Komentari

 
0

 Podeli

Napiši komentar

Unesite komentar


Ime


e-mail


website


Povezane vesti

Aktuelnosti

Blog

Earlier
Braća Mohamadi, Maks i Alen (desno), ispred svoje kancelarije u Sodermalmu ©Chris Welsch
Braća Mohamadi, Maks i Alen (desno), ispred svoje kancelarije u Sodermalmu ©Chris Welsch Kada su braća Mohamadi izgubila voljenu osobu zbog [...]
pet, nov 01, 2019
Source: Inkluzija blog
Sandra Rej, osnivačica kompanije Glowee, u svojoj laboratoriji u okolini Pariza ©Chris Welsch
Sandra Rej, osnivačica kompanije Glowee, u svojoj laboratoriji u okolini Pariza ©Chris Welsch Francuska dizajnerka proizvodi svetlo bez električne energije Dok je [...]
pet, okt 25, 2019
Source: Inkluzija blog
Milutin (foto: Sara Ristić)
Milutin (foto: Sara Ristić) Razgovor vodila: Dragana Nikoletić Milutin Savić zvani Milutko nosilac je laskave titule najkreativnijeg prodavca magazina Liceulice. Kad bi [...]
pon, okt 21, 2019
Source: Inkluzija blog
Učenje o emocionalnoj inteligenciji kroz igru ©Chris Welsch
Učenje o emocionalnoj inteligenciji kroz igru ©Chris Welsch Švedska start-up kompanija Peppy Pals (Živahni drugari) osmislila je aplikaciju sa likovima životinja, [...]
pet, okt 18, 2019
Source: Inkluzija blog
Stefan na treningu
Dok sam bio mali sport me nije mnogo interesovao. Kada su i prikazivane utakmice na televiziji, više sam voleo sam [...]
sri, okt 16, 2019
Source: Inkluzija blog

Aktuelna dokumenta

E2E: Društvene inovacije – ljudi u centru javnih politika
Novembar, 2019 arrow right pdf [2 MB]
59. Bilten o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva
Novembar, 2019 arrow right link arrow right pdf [251 KB]
Priručnik za uvođenje rodne perspektive u nastavu srpskog jezika za prvi ciklus obrazovanja
Septembar, 2019 arrow right pdf [1 MB]
58. Bilten o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva
Septembar, 2019 arrow right link arrow right pdf [320 KB]
Izveštaj o digitalnoj uključenosti u Republici Srbiji za period od 2014. do 2018. godine
Juli, 2019 arrow right pdf [657 KB]
Program za kreiranje obrazovnih politika na osnovu podataka i rezultata istraživanja – Zbornik istraživačkih radova
Maj, 2019 arrow right pdf [3 MB]
Rodna analiza nastavnih programa i udžbenika za srpski jezik od prvog do četvrtog razreda osnovne škole
Mart, 2019 arrow right pdf [2 MB]
Treći nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva u Republici Srbiji za period 2014-2017. godine
Februar, 2019 arrow right pdf [5 MB]