Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Transkript govora Alekse Živkovića na 35. Beogradskom Ignite-u “Štafeta je u mojim rukama” (25. maj 2016., Impact Hub, Beograd)

Kažu da sam bio dobar rukometaš, a najveći uspeh mi je bilo proglašenje za igrača utakmice u finalu Superkupa na Malti 2011. godine. Došao sam kući da završim srednju školu i dogovor sa trenerom je bio da se nakon mature vratim u tim i Srbiji kažem zbogom, što je, nažalost, verovatno san mnogih.

Tog leta nakon mature odlučio sam da uradim nešto sa svojim vremenom i Pirotu sam predstavio model Potrčka (Potrčko Pirot/ The Kind Transporter). Krenuo sam s onim što sam imao, tj. sa biciklom s kojim sam delio pobednička postolja. Jedino sam morao da kupim SIM karticu, ali sam ostvario san Piroćanaca i po ceni jedne kartice dobio dve. Na Maltu nisam otišao, što se nije dopalo mojim roditeljima.

Shvatio sam da, i pored naplaćivanja cene po principu „ko koliko da“, ipak može fino da se zaradi: (…) preuzimanje i dostava lekova, kupovina namirnica, plaćanje računa, zakazivanje lekarskih pregleda… Od novembra 2012. godine sve usluge dostave su besplatne za sugrađane starije od 70 godina. Moram da kažem da je ta zima bila najteža, jer sam, bez finansijske podrške porodice, morao da prodam kompletnu opremu za snoubord i kupim zimsku opremu za biciklizam, kako bih sačuvao zdravlje. Zima, sneg i led su za mnoge izgovor da ne izađu iz kuće, a za neke je to samo izazov za koji postoji rešenje. Topla garderoba, zimske gume i malo sporija vožnja su svakako dovoljni da se bicikl vozi zimi.

Reći ćete: gajba piva, deset gajbi, TA peć, oluci – sve to ne može da se prevozi biciklom. Može. Pored plaćanja računa i uštede vremena mnogim klijentima, trudio sam se da izlazim u susret i najneobičnijim dostavama i teretima na kojima mi, verujem, zavide i mnogi kombi vozači.

Dve godine filozofije “ćuti i radi” urodile su plodom. Usledile su nagrade: na primer, od mališana u vrtiću “Zmaj” dobio sam Orden za dobrotu. Pored dostava i čekanja u redovima, dodatni prihod dolazi od reklama (želeo bih da se zahvalim Filipu koji je ustupio poddomen i hosting za Internet prezentaciju). Iz svakodnevnog suočavanja sa problemima proizlaze ideje kako da se ti problemi reše – neki stari projekti čekaju volontere, a neki novi se testiraju upravo u ovom trenutku, recimo: Mali Šangaj, Eco Basket i Prodavnica dobrote (ona je tek u začetku, tu oko dizajna pomaže Slaviša Popović).

Puno je dobrih ljudi koji su pomogli: inženjeri, majstori, knjigovođe… Majstor Kostadin me je naučio da zavarujem čelik; komšija Milan je pozajmio akumulator za testiranje rikše; majstor Nebojša je ustupio garažu za peskiranje rikši i sam ofarbao ram.

Šta dalje? S jedne strane imamo volontera Dejana koji je pravi primer vredne omladine, koji je osetio kako izgleda voziti bicikl na 40° C i pomagati Piroćancima; dok s druge strane imamo otkazivanje prezentacije “Stekni prvo radno iskustvo”, jer je na nju došao samo jedan srednjoškolac. Međutim, taj jedan srednjoškolac je upravo izazov za novi projekat, novo socijalno preduzeće koje pripremamo sa Milom, Željkom, Petrom i Jovom: obezbedićemo smeštaj za praktikante, a ako praktikanti Srbije ne dođu – krećemo dronovima!

***

35. Beogradski Ignite na kojem su aktivni mladi iz Srbije prenosili svoja inspirativna iskustva o borbi za inkluzivno društvo održan je u sredu, 25. maja 2016. godine, u prostoru Impact Hub-a (Makedonska 21, Beograd).

U Srbiji zabrinjava velika nezaposlenost i neaktivnost mladih – čak 43,3% mladih u Srbiji je nezaposleno. Međutim, aktivnim odnosom prema sopstvenom razvoju i razvoju društva doprinos mladih od neprocenjive je vrednosti. Šestoro mladih ljudi koji se svakodnevno aktivno zalažu za društvo jednakih mogućnosti su, uz prevod na znakovni jezik i u pristupačnom prostoru, u dinamičnim petominutnim nastupima sa publikom podelili ideje o tome koja je uloga mladih u borbi protiv predrasuda, razvoju inkluzivnog obrazovanja, rušenju prepreka na koje nailaze osobe s invaliditetom, brizi o starijima, socijalnom preduzetništvu, promociji rodne ravnopravnosti, itd.

Aleksa Živković dolazi iz Pirota. Sebe opisuje kao dete u svetu odraslih i vodi se izrekom “Život je kao bicikl – da biste održali ravnotežu morate da nastavite dalje”. Član je Udruženja građana Leka, Crvenog krsta i Impact Hub-a. Aleksa Živković smatra da se svet menja primerom, a nosilac je Ordena za dobrotu.