Vlada Republike Srbije
U Srbiji je svaki četvrti preduzetnik žena i one u poslu imaju dodatne problema baš zbog toga što su žene. Žensko preduzetništvo pretežno je mikropreduzetništvo jer 99 odsto preduzetnica u Srbiji zapošljava manje od deset radnika i uglavnom je to poslovanje u sektoru usluga i na lokalnom tržištu. Rodne razlike vide se i u tome što su žene kasnije od muškaraca počele da se uključuju u biznis, ali i što one češće zatvaraju preduzeća od muškaraca jer je njihovo preduzetništvo krhkije i teže održivo.
Na konferenciji “Žensko preduzetništvo u Srbiji – karakteristike, prepreke i potrebne mere podrške” ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave Verica Kalanović istakla je da u srpskoj privredi ženski biznis u privatnom sektoru čini 26% svih aktivnih preduzetnika i privrednih društava, precizirajući da od toga 22% čine preduzetnice, a ostatak privredna društva žena.
Konferenciju su organizovali Ministarstvo finanasija i privrede Srbije i kancelarija UN Žene (Women) u okviru aktivnosti povodom obeležavnja evropske nedelje malih i srednjih preduzeća.
Prema rečima ministarke, žensko preduzetništvo je neiskorišćena snaga i veliki potencijal i potrebno mu je dati podršku “da bi žene stale rame uz rame kolegama muškarcima, kako bi intenzivnije i jače doprinosile u oblasti preduzetništva, svojim porodicama, društvu, ali i same sebi”.
Na konferenciji su predstavljene Studija o preduzetništvu žena u Srbiji i Rodna analiza odabranih državnih mera za podršku preduzetništvu. Te studije je uz podršku kancelarije UN za žene naručilo Ministarstvo ekonomije a realizovali su ih Grupa za razvojnu inicijativu (SeConS) i Fond za razvoj ekonomske nauke (FREN).
U studijama se navode preporuke za unapređenje poslovnog okruženja za preduzetništvo žena koje uključuju preporuke za popravljanje institucionalnog okvira i poslovne klime, kao i preporuke za povećanje održivosti ženskih preduzeća i one koje će doprineti uspostavljanju usklađenosti porodičnog i profesionalnog života preduzetnica.
Institucionalni okvir za preduzetništvo žena moguće je popraviti sistematskim integrisanjem rodne perspektive u ključne strategije i druga dokumenta usmerena na razvoj preduzetništva ili pak izradom posebne strategije za razvoj preduzetništva žena. Takva strategija inače postoji u Hrvatskoj a planirana je u Crnoj Gori.
U cilju unapređenja poslovne klime potrebno je, kako se navodi, promovisati preduzetništvo u obrazovnim institucijama, objašnjavati korake za započinjanje preduzetništva u javnosti i pojednostaviti pravne procedure.
Iako nije moguće propisati kvotu za učešće žena u preduzetništvu, predlaže se pozitivna diskriminacija kod start-ap programa kako bi se povećalo učešće žena.
Održivost ženskih preduzeća mogla bi da se poveća obezbeđenjem nefinansijske podrške, npr. pružanjem savetodavnih usluga, podsticanjem žena da pokreću biznis u produktivnijim privrednim sektorima i eventualnim promenama uslova za kredite iz Fonda za razvoj u cilju usklađivanja sa najboljom međunarodnom praksom.
Većoj održivosti ženskih preduzeća doprineli bi i obezbeđenje personalizovanijeg pristupa upravljanju kreditima, obezbeđenje nefinansijske podrške uporedo sa kreditima i veća povezanost Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), koja ima više iskustva, i Fonda za razvoj, koji nudi veća sredstva za preduzetništvo.
Boljoj usklađenosti porodičnog i profesionalnog života preduzetnica značilo bi pak unapređenje usluga za brigu o poorodici kako bi se žene sa decom podstakle da se upuste u preduzetništvo a onima koje su već preduzetnice da se lakše posvete poslovnim aktivnostima. U tom cilju predlaže se razmatranje mogućnosti subvencionisanja obdaništa za nezaposlene majke uključne u program samozapošljavanja, kao i organizovanje obuke za preduzetnice ili preduzetnike koji žele da pokrenu posao u domenu brige o deci.
Izvor: http://www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Napiši komentar