Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Transkript govora Renate Đorđević Sabadoš na 37. Beogradskom Ignite-u “Uključi se br. 4” (25. oktobar 2016., Impact Hub, Beograd)

Ja sam Renata, imam 28 godina. (…) Ovo neće biti priča o uspešnoj baletskoj karijeri, iako sam pre 20 godina zaista bila balerina. Posle sam svirala i violinu i bavila se solo pevanjem, završila sam muzičku školu. U srednjoj školi sam, za promenu, bila hemičarka, pa sam posle toga (…) upisala Geografiju i uspešno diplomirala. U međuvremenu sam se zaposlila u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Eto, za manje od jednog minuta sam uspela da vam ispričam nešto o 24 godine svog života. A u toj, 24. godini, odlučila sam da se udam i, kao skoro svaka mlada devojka, želela sam da taj dan bude poseban. Uz pomoć mog omiljenog sajta, koji mi i danas mnogo pomaže u poslu, sve je bilo isplanirano do poslednjeg detalja. Svadba je bila osmišljena kao žurka za najbliže prijatelje i nismo planirali klasično posluženje, već smo želeli ketering. Međutim, nismo uspeli da nađemo nikoga ko bi pripremao hranu za taj dan! Da se razumemo, ne živim u Nedođiji, već u Zrenjaninu, pa nam je to bilo malo čudno. Tako smo se moj sadašnji suprug i ja odlučili na ludi korak: da hranu za taj dan pripremamo sami. Prijatelji i porodica su nam pritekli u pomoć, sve je bilo spremno na vreme, gosti su bili oduševljeni i komentarisali su da nikada nisu bili na boljoj svadbi, a čak je i nekoliko Internet portala pisalo o našem venčanju.

I tu negde počinje moja preduzetnička priča.

Proradila mi je preduzetnička lampica, a kako radom u Nacionalnoj službi za zapošljavanje nisam bila posebno inspirisana i ispunjena, sve više sam razmišljala o započinjanju sopstvenog biznisa. U to vreme sam znala dve stvari: prvo – da niko ne radi ketering u mom gradu, a drugo – da ja to mogu, jer sam sama sebi bila klijent i sve je bilo u redu.

Sasvim slučajno, u naše društvo je ušla devojka koju znam od malih nogu, a koja ima diplomu gastronoma i ambicije slične mojima. Tako smo nas dve, kroz duge razgovore, definisale kako bi naš projekat trebalo da izgleda i šta bismo novo ponudile na tržištu. Napravile smo malu prezentaciju i krenule sa radom.

U početku je sve to izgledalo veoma skromno. Hranu smo pripremale za naše porodice, prijatelje i poznanike. Sav novac koji bismo zaradile ulagale smo u opremu. Polako su počele da se interesuju i neke firme. Mi smo izgledale kao veoma ozbiljan ketering, a hranu smo pripremale u mom stanu. Imale smo klijente, imale smo dobar proizvod, ali nismo imale firmu i nismo imale pojma šta to znači. Dakle, nešto je moralo da se desi.

A desilo se (…) da smo mi mladi u Nacionalnoj službi za zapošljavanje dobili otkaze. Ali, mene je to samo još više motivisalo da uzmem stvar u svoje ruke i da započnem sopstveni biznis. Znala sam da sad, kao nezaposleno lice, mogu da konkurišem za subvencije, što sam i uradila. Kolege su me uputile i na projekat pod nazivom “Istraži svoj biznis”, u okviru kojeg je trebalo za šest meseci proći kroz različite obuke, učiti o preduzetništvu i svoju biznis ideju razviti do poslednjeg detalja, na šta sam ja, naravno, pristala. Kao ishod svega toga, u junu je stigla subvencija, a u julu i prva nagrada kroz projekat. Taj novčani podsticaj je manje bitan, ono što je neprocenjivo jeste što smo kroz taj projekat dobili ogromnu medijsku pažnju, veliki broj projekata, mnogo novih partnera. Dobili smo pravo na učešće na Sajmu preduzetništva, koji je opet pokrenuo novu lavinu nekih novih kontakata i partnera. Opremile smo kuhinju, i to samo našim radom – dakle, ne od novca od subvencija, njega čuvamo za poreze i doprinose. Zaista mislim da je bitno u prvoj godini preduzetništva osećati tu sigurnost.

Kao mlade preduzetnice, živimo srećno i slobodno. Biti preduzetnik nije lako, ali je lepo. Naš ketering raste iz dana u dan i naši proizvodi svuda stižu.

Dok sam se pripremala za ovu prezentaciju, pročitala sam nešto što odgovara našoj priči: uradi ono što možeš, sa onim što imaš, tamo gde jesi. I mi zaista jesmo. A vama želim da ukoliko prepoznate priliku – obavezno je iskoristite!

***

37. Beogradski Ignite pod naslovom “Uključi se br. 4”, posvećen socijalnom uključivanju, održan je u utorak, 25. oktobra 2016. godine, u beogradskom Impact Hub-u. Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije i Udruženje građana “Srbija u pokretu” su organizacijom ovog događaja, već četvrtu godinu zaredom, tradicionalno obeležili Međunarodni dan borbe protiv siromaštva i ohrabrili učesnike i posetioce da postanu borci za inkluzivno društvo.

Posetioci Beogradskog Ignite-a su imali priliku da čuju lične priče prezentera i prezenterki o tome kako svojim svakodnevnim zalaganjem grade društvo jednakosti za sve, i dobiju odgovore na pitanja: ima li života posle odslužene zatvorske kazne; kako do medalje na paraolimpijskim igrama; koje su male tajne aktivnog starenja; kako se menja slika o mladim Romima i Romkinjama kroz ritam i reč; ko su žene koje pomažu migrantima; kako izgleda svakodnevica mlade gluve osobe; kako mladi u akciji menjaju društvo; kako postići preduzetnički uspeh…

Renata Đorđević Sabadoš dolazi iz Zrenjanina. Diplomirana je profesorka geografije, koja je uz pomoć subvencija pokrenula sopstveni biznis. Svoj rad smatra važnim jer se oseća ispunjenom kada je uposlena i uz to finansijski pomaže svoju porodicu i podiže kvalitet njihovog zajedničkog života. Renata sebe opisuje kao pozitivnu osobu, uvek spremnu da pomogne, veoma kreativnu, sa pregršt ideja, komunikativnu, otvorenu, ambicioznu i spremnu na stalno usavršavanje. Njen najveći izazov je proširivanje porodice uz vođenje sopstvenog posla.