Transkript govora Jelene Gajić na 42. Beogradskom Ignite-u „Uključi se br. 7” (11. decembar 2019. godine, Impact Hub, Beograd)
Ja sam Jelena Gajić iz Pančeva, preduzetnica i jedan od osnivača Udruženja „Ruke“ u Pančevu. Ovo udruženje osnovano je uz pomoć Fonda B92 i u saradnji sa Sigurnom kućom Pančevo. Udruženje se bavi izradom cegera od amerikana i kepera, a mogu biti sa printom, ručnim vezom ili izrađeni u nekoliko boja. Trenutno u našem socijalnom preduzeću rade žene iz Sigurne kuće – one su završile obuke koje su bile potrebne za šivenje i krojenje. Trudimo se da zaradu od prodaje proizvoda koristimo za ekonomsko osnaživanje žena – u našem slučaju, to su žene iz osetljivih grupa, odnosno žene iz Sigurne kuće. Udruženje nastoji da kroz radionice i obuke ženama obezbedi različita znaja i veštine, koji im kasnije mogu biti od koristi pri pronalaženju zaposlenja.
Ono zbog čega sam učesnica u ovom projektu jeste to što sam jedna od bivših korisnica Sigurne kuće Pančevo. I zato znam koliko je bitna finansijska stabilnost žena da bi mogle da se uklone iz nepovoljne životne situacije u kojoj se nalaze. Prekretnica u mom slučaju bila je kad sam prilikom krize (ne jedne krize, pošto tad imaš 101 krizu), pozvana u kancelariju – ja sam tamo plakala, plakala sam bukvalno dva sata, i za ta dva sata sve ono što sam govorila bili su razlozi zašto neću uspeti: stan košta toliko, struja košta toliko, svi ostali računi, dvoje dece, školski pribor… Sve što sam mogla da smislim navodila sam jedno za drugim, dok mi koordinatorka u jednom trenutku nije rekla: „Jelena, da li znate da je statistika takva da se 95% žena vrati kući?“ Ne znam da li je to bio strah od povratka ili nešto drugo, ali s očima koje su mi posle dva sata plakanja bile kao sarme – čak i sad mi glas malo drhti – podigla sam pogled, pružila joj ruku i rekla: „Ja sam Jelena Gajić i menjaćemo statistiku.“ Tada sam samu sebe bukvalno podigla!
Taj strah od povratka na isto jeste ono što je mene guralo dalje. Pošto ništa nisam imala, kao i većina žena koje su trenutno u udruženju, shvatam koliko je bitno biti prepoznat od strane institucija koje mogu da ti pomognu i koje su u tom trenutku videle moju snagu i moju želju za razvojem. U tom periodu sam se bavila izradom nakita. Posao mi je odgovarao jer se radi od kuće – dvoje dece, različite smene, moram da idem po jednog, pa po drugog i zato ništa drugo ne bih ni mogla da radim. Od Grada Pančeva dobila sam subvenciju za samozapošljavanje i otvorila firmu pre tri godine. U međuvremenu sam konkurisala gde god sam mogla, išla sam na razne radnionice koje se tiču izrade nakita, koje se tiču prezentacije… U zadnje dve godine promenila sam sasvim tehniku rada, materijale, alate, mašine, sve uz pomoć institucija koje su prepoznale da mi je to potrebno i da mogu da izguram celu priču.
Želim da mi postanemo ta slamčica za koju sam se ja hvatala. Želim da to naše udruženje u stvari bude tim ženama oslonac. Prostor u preduzeću smo dobili u najam od Grada, veliki je, a dosta žena ima decu koja su mala i trenutno ne idu u vrtić, pa planiramo da naredne godine angažujemo jednu ženu koja će ih čuvati u okviru našeg preduzeća. I, naravno, planiramo angažovanje novih žena za rad i proširenje asortimana proizvoda.
Zapratite Fejsbuk stranicu i Instagram profil našeg preduzeća i pogledajte šta radimo!
***
42. Beogradski Ignite pod nazivom “Uključi se br. 7”, posvećen socijalnom uključivanju, održan je u sredu, 11. decembra 2019. godine, u beogradskom Impact Hub-u. Događaj su organizovali Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije i Udruženje građana „Srbija u pokretu”, uz podršku Švajcarske Konfederacije. Ovogodišnji Beogradski Ignite o socijalnom uključivanju organizovan je u znaku desetogodišnjice rada Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije, čiji su članovi i članice otvorili veče posvećeno socijalnom uključivanju, istakavši značaj svih pojedinaca i pojedinki i njihovog glasa u procesu izgradnje inkluzivnijeg i pravednijeg društva.
42. Beogradski Ignite obeležile su priče o svakodnevici trans osobe u Srbiji, o slici sveta iz ugla osobe sa autizmom i korisnice kolica, problemima osoba sa HIV-om u Srbiji, mladih Romkinja koje se bore za bolji status svoje zajednice, društvenim isključivanjem osoba koje odsluže zatvorsku kaznu, važnosti sistema psihosocijalne pomoći mladima koji su lečeni od raka, ili imaju probleme sa mentalnim zdravljem, ekonomskom osnaživanju žena koje su bile korisnice sigurnih kuća i važnosti koncepta kolektivnog stanovanja za stare koji uključuje decu i mlade.
Jelena Gajić je preduzetnica i jedna od osnivača socijalnog preduzeća „Ruke” iz Pančeva sa misijom stvaranja uslova za ekonomsku samostalnost žena iz osetljivih grupa. Ona želi da doprinese smanjenju nasilja prema ženama i njihovom ekonomskom osnaživanju, imajući u vidu važnost institucionalne podrške na putu ka ekonomskoj nezavisnosti žena iz osetljivih grupa.
Napiši komentar