Vlada republike SrbijeVlada Republike Srbije

Jezici

Vrtići su važni – naša deca moraju da budu bolja od nas

Objavljeno 17.03.2017.

Guler Julka Šerifoska sa najmlađom kćerkom Milenom ispred doma; dvoje starijih mališana su u vrtiću, a suprug zarađuje

Guler Julka Šerifoska sa najmlađom kćerkom Milenom ispred doma; dvoje starijih mališana su u vrtiću, a suprug zarađuje

U Valjevu je krajem 2016. godine sproveden pilot-projekat u okviru koga su organizovane radionice za roditelje dece uzrasta od 3 do 5 godina iz romskog naselja Balačka, kako bi se odlučili da u što ranijem uzrastu uključe decu u sistem obrazovanja.

Milena ima 18 meseci i najmlađe je dete mame Julke, kako po nadimku svi znaju mladu i uvek nasmejanu Guler Šerifosku. Ona je jedna od žiteljki romskog naselja Balačka u blizini Valjeva. Osim Milene, Julka ima starijeg sina Aleksu (6) i kćerku Anđelu (4). Od prošle jeseni njih dvoje pohađaju vrtić, svako u svojoj starosnoj grupi, i vreme od 08:00 do 11:30 svakog dana provode u objektu koji se nalazi pri OŠ “Prota Mateja Nenadović” u Brankovini, 7 km daleko od Balačke.

Nasmejana mama Julka kaže i da će Milenu da upiše u vrtić čim napuni tri godine.

– Važno je, naravno da je važno da ide u vrtić! Da se igra sa drugom decom, da nauči nešto lepo. Ja se sećam koliko sam volela da idem u vrtić, kaže nekadašnja Beograđanka koja se pre sedam godina zbog ljubavi prema suprugu Draganu preselila nadomak Valjeva.

Deca pohađaju objekat PU „Milica Nožica”, koji se nalazi pri OŠ „Prota Mateja Nenadović” u Brankovini

Deca pohađaju objekat PU „Milica Nožica”, koji se nalazi pri OŠ „Prota Mateja Nenadović” u Brankovini

Čim su ona i suprug čuli za radionice koje su krajem 2016. godine organizovali Društvo „Rom” i Grad Valjevo, rešili su da budu učesnici. U objektu Predškolske ustanove „Milica Nožica“ – najbližem naselju Balačka, u kome živi 400 Roma – organizovana su radna druženja, kako bi se mladim roditeljima ukazalo na značaj ranog uključivanja mališana u obrazovni sistem. Na svakoj od dvadesetak radionica koje su pohađali svi roditelji dece upisane u taj objekat, bilo je od 12 do 15 romskih roditelja. Rezultat je šestoro upisane dece iz Balačke. Nažalost, bilo je i onih koji su odustali.

Julka i Dragan nisu zaposleni, sa njima u domaćinstvu žive Draganovi roditelji i jedini izvor prihoda je ono što zarade od prodaje rukotvorina – ukrasnih predmeta od prirodnih materijala: pruća, šaše, drveta – koje prodaju uoči većih praznika. Kako kaže Julka, jedna od radionica je padala baš u neki četvrtak kada su imali puno posla. Ipak, presudila je važnost budućnosti dece, pa su sve ostavili i po ružnom vremenu krenuli na radionicu.

Prema rečima Dejana Marinkovića, predsednika Udruženja „Rom” i opštinskog koordinatora za romska pitanja, novac za projekat je izdvojen iz Lokalnog akcionog plana za decu.

Igranje i učenje sa vršnjacima

Igranje i učenje sa vršnjacima

– Ovo je bio pilot-projekat. Trajalo je samo nekoliko meseci i želja nam je da se primeni u drugim delovima grada. Za cilj smo imali povećanje broja upisane romske dece u predškolsku ustanovu, kaže on.

Pre radionica organizovani su sastanci u naselju, oformljen je tim u kome su bili vaspitači Jasmina Radojičić i Gordana Milanović, pedagoški asistent Veroljub Tešić, kao i logoped i socijalni radnik.

Realizacija je počela u oktobru 2016. godine, tokom Dečije nedelje. Radionice  su bile tematske, a obrađivane su teme poput: Adaptacija i upoznavanje, Ko sam ja, Svest o sebi, Moja omiljena igračka, Ja i kako me drugi vide

Veroljub Tešić, pedagoški asistent, kaže da kada se dete uključi u obrazovni sistem u ranijem uzrastu, kasnije lakše prelazi stepenice na putu sticanja znanja.

– Roditelji često imaju izgovor da im nedostaje novac da opreme mališane, na primer, čizmicama za hladne dane. Plaše se da će dete biti diskriminisano, pa žele da ga zaštite tako što izbegavaju da ga upišu. Mi pokušavamo da im predočimo da deca, u stvari, najlakše uče; da kada se njihov mališan igra sa vršnjacima odmalena, to smanjuje šansu da ga kasnije ti isti vršnjaci diskriminišu.

Ovu tvrdnju potkrepljuje vaspitačica Jasmina. Ona kaže da je, po rezultatima, devojčica iz romske porodice jedna od najboljih u predškolskoj grupi, a da deca međusobno biraju drugare za igranje ne prema tome ko dolazi iz koje porodice, već šta je kome omiljena igra.

– Takođe, ako nekome zafali neki deo garderobe, pozovu se drugi roditelji, pa se uvek nađe neki komad odeće za onoga kome nedostaje, kaže uz osmeh omiljena vaspitačica.

Na radionicama su učestvovali svi roditelji čiji mališani pohađaju vrtić

Na radionicama su učestvovali svi roditelji čiji mališani pohađaju vrtić

U Valjevu se od 2011. godine dodeljuju stipendije za romske srednjoškolce i studente, a od pre dve godine i za učenike osmih razreda osnovnih škola.

Prema podacima iz Indeksa inkluzije Roma iz 2015. godine, samo 6% dece iz romskih naselja pohađa predškolsko obrazovanje. Mnogi roditelji navode da su prepreke koje sprečavaju da njihov mališan ide u vrtić: loša ekonomska situacija, diskriminacija prilikom upisa, neadekvatna mreža objekata tj. velika udaljenost objekata PU od naselja, ubeđenje da se dete tamo samo „čuva“ – a kako su romske porodice višegeneracijske, ta uloga je poverena bakama i dekama i starijoj braći i sestrama…

Iskustvo iz Valjeva ukazuje na to da je za promenu takvih ubeđenja bitna podrška i edukacija roditelja – od saveta pedagoških asistenata, do izlaska na teren u romska naselja i predočavanja potrebe da dete pohađa vrtić.

Mama Julka se nada da će njeni naslednici završiti bar srednju školu.

– Ja imam osnovnu školu. Dragan je išao u četiri razreda, pa je sad, kao odrastao, u večernjoj školi završio svih osam. Naša deca moraju da budu bolja od nas. Jedino tako će moći da se zaposle i da žive bolje nego mi.

Komentari

 
0

 Podeli

Napiši komentar

Unesite komentar


Ime


e-mail


website


Povezane vesti

Bilten o socijalnom uključivanju

Arhiv biltena o socijalnom uključivanju

Aktuelnosti > <

Blog > <

Earlier
Blog o socijalnom uključivanju
Koliko ima studenata sa hendikepom koji su uključeni u proces visokog obrazovanja? Zašto ih je malo i koliko njih uopšte [...]
uto, sep 22, 2020
Source: Inkluzija blog
Tamara Savović
Kursevi ili realna podrška? Na osnovu Izveštaja o položaju i kapacitetima sigurnih kuća u Srbiji, sprovedenog u saradnji Tima za socijalno [...]
čet, sep 10, 2020
Source: Inkluzija blog
Ana Mirković - Beogradski Ignite
Transkript govora Ane Mirković na 43. Beogradskom Ignite-u „UKLJUČI SE online 8” (8. jun 2020. godine) Želela bih s vama da [...]
sri, sep 02, 2020
Source: Inkluzija blog
Suzana Gajić Jovanović
Bila jednom jedna devojčica sa nepunih 13 godina. Voditeljka slučaja u centru za socijalni rad otpočela je rad sa njom [...]
pon, avg 31, 2020
Source: Inkluzija blog
Željko Mitkovski - Beogradski Ignite
Transkript govora Željka Mitkovskog na 43. Beogradskom Ignite-u „UKLJUČI SE online 8” (8. jun 2020. godine) Dolazim iz Fondacije „Ana i [...]
pet, avg 28, 2020
Source: Inkluzija blog

Aktuelni dokumenti > <

Lista digitalnih alata za rad sa decom i učenicima kojima je tokom učenja na daljinu potrebna dodatna podrška
August, 2020 arrow right pdf [485 KB] arrow right docx [38 KB]
Pregled podataka gradova i opština o merama za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u 2019. godini
Jul, 2020 arrow right pdf [200 KB]
Nagrada za doprinos razvoju svih oblika pristupačnosti 2019 – brošura
Jul, 2020 arrow right pdf [13 MB]
Analiza dohotka najsiromašnijih decila stanovništva Srbije: Fokus na poljoprivredu
Jul, 2020 arrow right pdf [2 MB]
E2E: Priručnik za savetnike za zapošljavanje osoba sa invaliditetom
April, 2020 arrow right pdf [1 MB]
E2E:Testiranje javnih politika – Inovativni pristupi za zapošljavanje mladih (priručnik)
April, 2020 arrow right pdf [1 MB]
Dostupnost usluga i mera podrške za decu romske nacionalnosti na lokalnom nivou
April, 2020 arrow right pdf [737 KB]