Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Transkript govora Ivane Jovanović i Nikole Koruge na 31. Belgrade Ignite-u “Moje društvo voli razlike” (27. april 2015., Mixer House, Beograd)

Prezentaciju počinjemo imenom Paula Freirea, brazilskog filozofa, aktiviste i edukatora, koji je smatrao da obrazovanje i pismenost treba da stignu do svakog građanina sveta. Međutim, da obrazovanje – čak i u XXI veku – jeste privilegija govore naše lične priče.

Nikola: Moji roditelji su morali bukvalno sve da žrtvuju kako bi obezbedili kvalitetno obrazovanje za mene i sestru, tj. omogućili nam da završimo fakultete.

Ivana: Ja sam odrasla u porodici u kojoj je obrazovanje predstavljeno kao najmoćnije sredstvo ličnog napretka i razvoja i nekako sam oduvek znala da ću ići na fakultet. I tako smo se Nikola i ja upoznali na studijama Andragogije, gde nas je spojila ta Freireova ideja da obrazovanje treba i mora da bude dostupno svima, da je naš zadatak, zapravo, da ga učinimo dostupnim.

Inače, radimo u Društvu za obrazovanje odraslih. Ova nevladina organizacija je deo DVV International mreže – globalne mreže koja u čitavom svetu, pa i u regionu Jugoistočne Evrope, pokušava da putem obrazovanja utiče na očuvanje mira, obezbedi jednakost šansi za sve i unapredi zajednicu u kojoj živimo.

Jedna od UNESCO-vih inicijativa kojoj smo se pridružili 2001. godine jeste organizacija Festivala učenja odraslih. Festivali su mesta na kojima slavimo učenje, slavimo odrasle učenike i njihove napore koje svakodnevno ulažu u taj proces. Ovoj inicijativi se nismo pridužili tek da bismo bili uključeni, već da bismo učili od drugih zemalja i kolega.

Evo nekih od primera kako obrazovanje može da promeni život. Tanja nije imala mogućnosti da se školuje, zbog materijalne situacije nije mogla da završi čak ni osnovnu školu, ali je završila program „Druga šansa“ i sada radi kao geronto-domaćica i svoju ljubav poklanja starijima. Takođe, učenje je često i lekovito, naročito ako govorimo o trećem životnom dobu, kada učenje može da uspori prirodne, ali nezaustavljive procese starenja. Ili, često pomislimo da su slavni postigli sve u životu i da ne moraju više da se usavršavaju. Ipak, oni svedoče da uče i usavršavaju se tokom čitavog života, dok neki, osim što sebe unapređuju, unapređuju i zajednicu u kojoj živimo (…). Smatramo da je naš zadatak da otkrivamo te svakodnevne heroje u učenju, da ih povezujemo i da zajedno pravimo zajednice koje uče. Više zajednica koje uče napraviće grad koji uči, a to je još jedna od UNESCO-vih inicijativa koju pokušavamo da implementiramo.

Kada se povezujemo u zajednice koje uče, ne čekamo da država odreaguje na probleme u društvu, već joj sugerišemo načine rešavanja. Pokušavamo da umrežimo one koji imaju znanje i one koji znanje traže. Na taj način obezbeđujemo napredak, susret svih onih u zajednici koji mogu međusobno da izgrade društvo kakvo želimo. Svi smo mi zapravo izazivači u učenju i izazovima pokušavamo da menjamo svet, a zadatak zajednice je da odgovori na te izazove.

Kad izađete sa Ignite-a, u sebi završite rečenicu: „Želim da naučim: …“. Poenta je u tome da osvestite koje su vaše obrazovne potrebe, ali i koja znanja možete da ponudite jedni drugima, a na taj način ćemo stvoriti zajednicu i grad koji uči. (…) A mi smo tu, ispred Društva za obrazovanje odraslih, da vas naučimo kako da znanje prenosite jedni drugima.

***

31. Beogradski Ignite, pod naslovom “Moje društvo voli razlike”, održan je 27. aprila 2015. godine u beogradskom Mikser House-u, u organizacji UG “Srbija u pokretu” i uz podršku Mreže prijatelja inkluzivnog obrazovanja, Fondacije za otvoreno društvo, Centra za interaktivnu pedagogiju i Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije.

U prijateljskoj i neformalnoj atmosferi, deset prezentera/ki je u dinamičnim petominutnim nastupima publici predstavilo lične priče o obrazovnoj i socijalnoj inkluziji. Tako su posetioci Ignite-a, uz prevod na znakovni jezik, mogli da se upoznaju sa značajem neprekidnog sticanja novih znanja bez obzira na životno doba, svakodnevnim životom mladih sa hendikepom i dece sa smetnjama u razvoju, odlučnošću mladog Roma da stekne obrazovanje, poduhvatom vršnjačke podrške mladima obolelima od raka, budućnošću inkluzivnog obrazovanja i asistivnim tehnologijama, borbom protiv predrasuda o rodnom identitetu, kao i socijalnim uključivanjem kroz filmsku umetnost.

Nikola Koruga je nepopravljivi entuzijasta i borac, samo što u borbi koristi papir, olovku, knjigu, razgovor, umetnost, i ne veruje u pobednike i gubitnike. Inače je andragog i od 2012. godine radi u Društvu za obrazovanje odraslih kao rukovodilac projekata. U svom poslu toliko uživa da i posle radnog vremena uči i volontira, jer smatra da obrazovanje moramo učiniti dostupnim za sve. Sa posebnom strašću organizuje Festival učenja odraslih, jer istraživačkim aktivnostima na temu promocije obrazovanja i učenja u zajednici unapređuje postojeću praksu. Period pred nama biće sunčan, a Nikola vas poziva da se organizujemo i napravimo nekoliko učionica pod otvorenim nebom.

Ivana Jovanović je radoznala, prilično. Svakog dana uči i otkriva nove stvari o sebi i svetu. Juče je uočila mladež koji pre nedelju dana nije postojao. Rad u CorelDRAW-u joj je najveća muka na svetu. Polako razvija fobiju od njega. Radi u Društvu za obrazovanje odraslih i veruje da čini svet boljim i lepšim mestom za život. Da ne bismo morali da se selimo na Mars. Raduje se svakom novom Festivalu učenja odraslih, manifestaciji na kojoj se slavi učenje, hrabrost, znanje i ideje koje odrasli učenici svakog dana pokazuju. Vatreni je obožavalac Paula Freirea i smatra da je pravo na obrazovanje osnovno ljudsko pravo i da mora da bude dostupno svima.