Transkript govora Zagorke Anđelković i Nikole Koruge na 42. Beogradskom Ignite-u „Uključi se br. 7” (11. decembar 2019. godine, Impact Hub, Beograd)
Večerašnja prezentacija je posvećena kolektivnom stanovanju starijih s međugeneracijskim centrom, u organizaciji Fondacije „Međugeneracijski volonterski centar”, koja godišnje organizuje 400 događaja za decu, osobe s invaliditetom i starije i to sve volonterski, pro bono. Svi naši programi su besplatni i svi ste dobrodošli.
Sada pokušavamo da izgradimo jednu mnogo širu i veću priču. Neko bi rekao da je to utopija, ali mi pokušavamo da od utopije napravimo realnost. Reč je o ekološkoj zajednici u kojoj će stariji živeti zajedno i zajedno s decom raditi na raznoraznim programima i ponuditi čak i turistima neke programe, kako bi zajednica bila i ekonomski održiva.
Zagorka pripada generaciji koja je „imala, pa nemala”, znači onoj generaciji koja je nekada bila u srednjoj klasi. Danas, ta generacija, čak i ako je doktor u pitanju, nalazi se ispod granice siromaštva. Zato smo se i odlučili da napravimo ovu ekološku zajednicu.
Kada razmišljate o nekom boljem svetu, zapitate se: „Kako ja želim da živim, kako želim da izgleda svet oko mene?”, i dok pokušavate da nađete odgovore na to pitanje, možda ćete reći: „Ali ovde ne može to da se ostvari.” Ali vrlo brzo ćete shvatiti da niste usamljeni – ima mnogo primera dobrih praksi, ima mnogo sličnih priča od kojih možete da učite, da se ohrabrujete i da gradite vašu specifičnu zajednicu.
Kako bi ta zajednica trebalo da izgleda? Tako što ćemo imati zajedničke prostorije i posebno apartmane ili kućice u kojima će svako moći da bude u zajednici, a opet da bude sam.
Učili smo iz raznoraznih projekata: postoji Aurovil u Indiji, ogroman projekat koji već decenijama traje; postoje u komšiluku ekološke zajednice, svejedno da li je to jedna kuća s više ljudi ili više manjih ekoloških kućica i zajednica koje funkcionišu po principu jednakosti, kao u Španiji. Imamo puno inspiracije za našu zajednicu.
Tri godine vodimo kampanju i tražimo lokaciju. U toku te tri godine napravili smo programe samopomoći – na koji način ćemo jedni drugima pomagati – i samoodrživosti, kroz razne sisteme. Ideja je da se električna energija proizvodi iz obnovljivih izvora, kroz solarne panele, da zajednički hranu gajimo kroz permakulturnu baštu i da zatvorimo čitav sistem i kroz kompost toalete. Ideja je da i zajednicu koja uči uključimo u ovaj projekat i da zajednica kontinuirano uči, kontinuirano se usavršava, to je utopija. Nisu to date priče, nego priče koje treba da nas kontinuirano čine boljim ljudima.
Mi smo pre 12 godina i počeli tako što smo se odlučili na doživotno učenje i tako smo pronašli Nikolu – on je andragog, stručnjak za obrazovanje odraslih. Osnovali smo udruženje za obrazovanje odraslih i baš ovde, u ovoj prostoriji, napravili smo festival pre mnogo godina. Shvatili smo da je zajedništvo najvažnije. Stoga ćemo, u toj našoj budućoj zajednici, opet biti zajedno – deca, osobe s invaliditetom, stariji i ova srednja generacija.
Naša poruka za vas jeste – vera, ljubav i nada!
***
42. Beogradski Ignite pod nazivom “Uključi se br. 7”, posvećen socijalnom uključivanju, održan je u sredu, 11. decembra 2019. godine, u beogradskom Impact Hub-u. Događaj su organizovali Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije i Udruženje građana „Srbija u pokretu”, uz podršku Švajcarske Konfederacije. Ovogodišnji Beogradski Ignite o socijalnom uključivanju organizovan je u znaku desetogodišnjice rada Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije, čiji su članovi i članice otvorili veče posvećeno socijalnom uključivanju, istakavši značaj svih pojedinaca i pojedinki i njihovog glasa u procesu izgradnje inkluzivnijeg i pravednijeg društva.
42. Beogradski Ignite obeležile su priče o svakodnevici trans osobe u Srbiji, o slici sveta iz ugla osobe sa autizmom i korisnice kolica, problemima osoba sa HIV-om u Srbiji, mladih Romkinja koje se bore za bolji status svoje zajednice, društvenim isključivanjem osoba koje odsluže zatvorsku kaznu, važnosti sistema psihosocijalne pomoći mladima koji su lečeni od raka, ili imaju probleme sa mentalnim zdravljem, ekonomskom osnaživanju žena koje su bile korisnice sigurnih kuća i važnosti koncepta kolektivnog stanovanja za stare koji uključuje decu i mlade.
Zagorka Ađelković je aktivna penzionerka, koordinatorka i autorka projekta „Kolektivno stanovanje starijih”. Stručnjakinja je za socijalnu zaštitu i međugeneracijsku inkluziju kroz kulturu, obrazovanje i rekreaciju. Nastoji da svojim radom doprinese razvoju svesti o eko zajednicama. Nikola Koruga je doktorand i asistent na Katedri za andragogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Angažovan je u oblasti promocije obrazovanja odraslih kroz inicijative za učenje u zajednici.
Napiši komentar